Dopunskom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 536/2022 od 12.11.2024. godine, odbijen je tužbeni zahtev za izdržavanje maloletne BB preko dosuđenog iznosa od 30.000,00 dinara pa do traženog iznosa od 49.000,00 dinara, za razliku od 19.000,00 dinara, kao neosnovan.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 136/25 od 02.04.2025. godine stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu u stavu drugom, trećem i delu stava četvrtog izreke kojim je tuženi delimično lišen roditeljskog prava u odnosu na maloletnu BB i to u delu davanja saglasnosti za pitanja koja bitno utiču na život detata i to: za upis ili promenu vrtića, upis u predškolsku ustanovu i školu i za preduzimanje većih medicinskih zahvata nad detetom kao i u stavu petom izreke. Stavom drugim izreke preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 536/22 od 04.06.2024. godine u preostalom delu stava četvrtog izreke kojim je tuženi delimično lišen roditeljskog prava u odnosu na maloletnu BB i to u delu davanja saglasnosti za pitanja koja bitno utiču na život deteta, tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je traženo da se tuženi delimično liši roditeljskog prava u odnosu na maloletnu BB u odnosu na promenu prebivališta deteta, davanja saglasnosti za pribavljanje ili produženje već važećih putnih isprava – pasoša i davanja saglanosti za putovanje u inostranstvo. Stavom trećim izreke preinačena je dopunska presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 536/22 od 12.11.2024. godine tako što je obavezan tuženi da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletne BB plaća mesečno preko iznosa dosuđenog stavom trećim izreke presude još 19.000,00 dinara počev od 05.04.2022. godine kao dana podnošenja tužbe pa ubuduće, dok za to budu ispunjeni zakonski uslovi svakog 01. do 05. u mesecu za tekući mesec uplatom na tekući račun zakonske zastupnice maloletnog deteta – majke, s tim što je dospele a ne isplaćene iznose na ime izdržavanja dužan platiti odjednom. Stavom četvrtim izreke određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. ZPP u vezi odredbe člana 202. Porodičnog zakona Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Navodima tuženog u reviziji da u drugostepenij presudi nisu dati jasni i neprotivrečni razlozi ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP koja nije razlog zbog koga se revizija može izjaviti, na osnovu odredbe člana 407. istog zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja AA i tuženi bili su u vanbračnoj zajednici u toku čijeg trajanja je rođena maloletna BB ...2018. godine kao dete sa posebnim potrebama, korisnik je TNT-a preko logopeda, defektologa i psihologa. Zbog narušenog imuniteta nije u mogućnosti da ide u vrtić, zbog čega majka, koja je po zanimanju vaspitač, brine o njoj i trenutno se nalazi na produženom bolovanju. Tužilja AA je zaposlena je u PU ..., vrtić «GG» i ostvaruje naknadu zarade od 54.500,00 dinara i pravo na negu i pomoć za maloletnu BB od 13.500,00 dinara mesečno. Žive u stanu površine 35m2 vlasništvo tužiljinih roditelja sa ćerkom tužene iz prvog braka koja je njoj poverena na samostalno vršenje roditeljskog prava i čiji otac doprinosi njenom izdržavanju u iznosu od 10.000,00 dinara mesečno. Maloletna BB ima Di George sindroma, sa invaliditetom od 70%. Zbog teškog oštećenja srca je imala dve operacije, a pored srčane mane ima i druge zdravstvene probleme i to fras koji se prati kod neurologa, psihomotorno zaostaje, koristi slušni aparat, slabije govori. Maloletna BB se leči u privatnim i državnim ustanovama, u državne ustanove odlazi kod surdologa i kod defektologa svakog dana. Tuženi od 2016. godine živi i radi u inostranstvu, u Nemačkoj, kao monter ..., aktuelno ostvaruje neto zaradu u iznosu od oko 2.000 evra, živi sam u stanu za koji plaća zakup od 900 evra, komunalne usluge od 700 evra, za ishranu potroši 350 evra, a starijem sinu iz prvog braka koji je punoletan plaća mesečno 100 evra, pomaže svoje roditelje koji su stari i bolesni tako što im obezbeđuje ogrev u iznosu od 1.000-2000 evra, a mesečno im šalje još 100 evra. Mesečne potrebe maloletne BB iznose oko 70.000,00 dinara i obuhvataju: troškove zbog narušenog zdravstvenog stanja koje se odnose na tretmane logopeda, tretmane za psihomotorni razvoj 2 puta nedeljno, tretmane stimulacije govora putem muzike dva puta nedeljno, na biohemijske analize, kupovinu probiotika, sirupa za kašalj, razna edukativna sredstva, igračke, simulacije, slušni aparat i troškove održavanja slušnog aparata; troškove ishrane na mesečnom nivou oko 10.000,00 dinara; troškve za kupovinu odeće i obuće; troškove infostana, električne energije, telefona, kablovske, tv i troškove mobilnog telefona, i troškove za taksi za odlazak kod lekara. Ocenom izveštaja GTSR Odeljenje Zvezdara majka je dobar roditelj koji od rođenja samostalno brine o maloletnom detetu i zadovoljava sve potrebe adekvatno, dok je otac maloletno dete video samo dva puta. Zbog toga je u interesu maloletne BB da bude poverena majci na samostalno vršenje roditeljskog prava. Tuženi ima prijavljeno prebivalište u Pančevu, ali veza sa Centrom za socijalni rad u Pančevu nikada nije uspostavljena niti se tuženi ikada obratio ovom centru, iako ga je majka maloletnog deteta o tome obaveštavala. Viđanje oca sa maloletnom BB treba da se uredi u skladu sa dogovorom roditelja kada otac bude u zemlji, a u periodu kada se otac nalazi u Srbiji da se viđanje odvija četvrtkom i subotom od 10,00 do 13,00 časova, u prisustvu majke u skladu sa mestom koje roditelji zajednički odrede, da se ostvari kontakt video pozivom svakog dana od 19,00 do 19,30 časova. Nije u interesu maloletne BB odvajanje od majke na više sati jer je još uvek u malom uzrastu i rizičnog zdravstvenog stanja, ne poznaje dovoljno oca, a govor joj još uvek nije razumljiv. S obzirom da je maloletna BB dete sa posebnim potrebama i zdravstveno ugrožena, korisnik tuđe pomoći i nege, za koje otac nikada nije neposredno brinuo, niti poznaje navike i potrebe deteta, a od 2019. godine živi i radi u inostranstvu, pri čemu je imao saznanja da majka nije u mogućnosti da vrši roditeljsko pravo bez njegove saglasnosti, istu nije davao niti je dostavio tačnu adresu na kojoj živi, ni potvrdu da je odsutan iz zemlje, što je maloletnu BB lišilo određenih prava koje je mogla da ostvari iz socijalne i zdravstvene zaštite. Pošto tuženi dete viđa samo na 2-3 sata kada dođe u zemlju, ne učestvuje u izdržavanju i ne traži roditeljsko pravo, to od rođenja deteta nesavesno vrši roditeljsko pravo i dužnost, čime je ugrozio razvoj, zdravlje sopstvenog deteta i onemogućio drugog roditelja da roditeljsko pravo vrši u potpunosti, zbog čega su ispunjeni svi zakonski uslovi da se delimično liši roditeljskog prava u pogledu pitanja koja bitno utiču na život deteta.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je maloletno dete parničnih stranaka poverio majci na negu, staranje i vaspitanje, koja će samostalno vršiti roditeljsko pravo, lične odnose maloletne BB sa tuženim uredio prema modelu predložeom od strane centra za socijalni rad, obavezao tuženog da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletne BB plaća mesečno iznos od po 30.000,00 dinara, dok je tužbeni zahtev preko tog iznosa a do traženog iznosa od 49.000,00 dinara delimičnom presudom odbio, tuženog delimično lišio roditeljskog prava u delu davanja saglasnosti za pitanja koja bitno utiču na život deteta i to na promenu prebivališta deteta, za upis ili promenu vrtića, upis u predškolsku ustanovu i školu, za preduzimanje većih medicinskih zahvata nad detetom, davanja saglanosti za pribavljanje ili produžavanje već važećih putnih isprava – pasoša i davanja saglanosti za putovanja u inostranstvo pozivanjem na odredbe člana 6, 61, 77, 82, 154, 160,161, 162. i 266. stav 1. Porodičnog zakona i člana 27. stav 1. Konvencije o pravima deteta.

Drugostepeni sud je potvrdio prvostepnu presudu u stavu drugom izreke kojim su uređeni lični odnosi maloletne BB sa tuženim, u stavu trećem izreke kojim je tuženi obavezan da doprinosi izdržavanju maloletne BB iznosom od po 30.000,00 dinara mesečno, i delu stava četvrtog izreke kojim je tuženi delimično lišen roditeljskog prava u odnosu na maloletnu BB u delu davanja saglasnosti za pitanja koja bitno utiču na život deteta i to za upis ili promenu vrtića, za upis u predškolsku ustanovu i školu i za preduzimanje većih medicinskih zahvata, a dopunsku presudu preinačio tako što je obavezao tuženog da preko dosuđenog iznosa od 30.000,00 dinara plaća još iznos od 19.000,00 dinara, počev od dana podnošenja tužbe pa ubuduće.

Pravilno je po nalaženju Vrhovnog suda drugostepeni sud primenio materijalno pravo.

Odredbom člana 3. stav 1. Konvencije o pravima deteta (Zakon o ratifikaciji Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta „Službeni list SRFJ“-Međunarodni ugovori broj 15/90 i „Službeni list SRJ“-Međunarodni ugovori broj 4/96 i 2/97), propisano je da u svim aktivnostima koje se tiču dece, od primarnog značaja su interesi deteta, bez obzira na to da li ga sprovode javne ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela. Države članice se obavezuju da detetu obezbede takvu zaštitu i brigu koja je neophodna za njegovu dobrobit, uzimajući u obzir prava i obaveze njegovih roditelja, zakonitih staratelja ili drugih pojedinaca koji su pravno odgovorni za dete i preuzimaju u tom cilju sve potrebne zakonodavne i administrativne mere (stav 2). Odredbom člana 8. stav 1. Konvencije, propisano je se države članice obavezuju da poštuju pravo deteta na očuvanje svog identiteta, uključujući državljanstvo, ime i porodične veze, kako je to priznato zakonom, bez nezakonitog mešanja. Na osnovu odredbe člana 9. stav 3. Konvencije, pravo je deteta odvojenog od jednog ili oba roditelja da redovno održava lične odnose i neposredne kontakte sa oba roditelja, osim ako je to u suprotnosti sa najboljim interesom deteta.

Ova obaveza preuzeta je i članom 6. stav 1. Porodičnog zakona, kojim je propisano da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta. Prema odredbama člana 7. ovog zakona, roditeljsko pravo pripada majci i ocu zajedno, koji su ravnopravni u vršenju tog prava i zabranjena im je svaka zloupotreba roditeljskog prava. Smisao roditeljskog prava je u tome da je roditeljsko pravo izvedeno iz dužnosti roditelja i postoji samo u meri koja je potrebna za zaštitu ličnosti, prava i interesa deteta, kako je propisano članom 67. ovog zakona. Sadržina roditeljskog prava, koje se sastoji od dužnosti staranja o detetu, čuvanja i podizanja, vaspitanja i obrazovanja, zastupanja i izdržavanja deteta, kao i upravljanja i raspolaganja njegovom imovinom, regulisana je članovima od 68. do 74. Porodičnog zakona, a suština ovih dužnosti i prava roditelja je dobrobit i najbolji interes deteta. Vršenje roditeljskog prava regulisano članovima od 75. do 78. ovog zakona. Prema odredbi člana 77. stav 3. Porodičnog zakona, jedan roditelj sam vrši roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednički život, a nisu zaključili sporazum o vršenja roditeljskog prava. Međutim, i tada roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo ima pravo i dužnost da izdražava dete, da sa detetom održava lične odnose i da o pitanjima koja bitno utiču na život deteta odlučuje zajednički i sporazumno sa roditeljem koji vrši roditeljsko pravo (član 78. stav 3). Pitanjima koja bitno utiču na život deteta, u smislu ovog zakona, smatraju se naročito: obrazovanje deteta, preduzimanje većih medicinskih zahteva nad detetom, promena prebivališta deteta i raspolaganje imovinom deteta velike vrednosti (član 78. stav 4). Ako roditelj zloupotrebljava prava ili grubo zanemaruje dužnosti, odnosno nesavesno vrši prava ili dužnosti iz sadržine roditeljskog prava, može biti potpuno ili delimično lišen roditeljskog prava, pod uslovima predviđenim članom 81, odnosno članom 82. istog zakona. Prema odredbama člana 82. Porodičnog zakona, roditelj koji nesavesno vrši prava ili dužnosti iz sadržine roditeljskog prava može biti delimično lišen roditeljskog prava (stav 1). Sudska odluka o delimičnom lišenju roditeljskog prava može lišiti roditelja jednog ili više prava i dužnosti iz sadržine roditeljskog prava, osim dužnosti da izdržava dete (stav 2). Roditelj koji vrši roditeljsko pravo može biti lišen prava i dužnosti na čuvanje, podizanje, vaspitanje, obrazovanje i zastupanje deteta, te na upravljanje i raspolaganje imovinom deteta (stav 3), dok roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo može biti lišen prava na održavanje ličnih odnosa sa detetom i prava da odlučuje o pitanjima koja bitno utiču na život deteta (stav 4). Porodični zakon u članu 270. propisuje da je sud, pre nego što donese odluku o zaštiti prava deteta ili o vršenju odnosno lišenju roditeljskog prava, dužan da zatraži nalaz i stručno mišljenje od organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima. Odredbom člana 266. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da je u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava, sud uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta.

Najbolji interes deteta je pravni standard koji se procenjuje na osnovu niza objektivnih i subjektivnih okolnosti, a u svakom slučaju elementi za procenu najboljeg interesa deteta obuhvataju, između ostalog, mišljenje deteta, očuvanje porodične sredine i održavanje odnosa, ali i zdravlje, briga, zaštita i sigurnost deteta. Interes maloletnog deteta je da se između njega i roditelja sa kojim ne živi razvije odnos ljubavi, poverenja, međusobnog uvažavanja, privrženosti, poštovanja ličnosti i dostojanstva, pa je stoga svako dužan da se rukovodi tim interesom u svim aktivnostima koji se tiču deteta (član 6. stav 1. Porodičnog zakona).

Odredbom člana 160. stav 1. porodičnog zakona, propisano je da se visina izdržavanja određuje prema potrebama deteta, kao poverioca izdržavanja, i mogućnosti dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja. Potrebe poverioca izdržavanja zavisi od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 2.). Mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze izdržavanja drugih lica i drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 3.). Minimalna suma izdržavanja predstavlja sumu koju, kao naknadu za hranjenike, odnosno za lica na porodičnom smeštaju, periodično utvrđuje ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu, u skladu sa zakonom (stav 4.). Visina izdržavanja može se smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka, a na osnovu odredbe člana 164. Porodičnog zakona.

U konkretnom slučaju s obzirom da je maloletna BB dete sa posebnim potrebama, zdravstveno ugrožena, korisnik tuđe pomoći i nege o kojoj otac nikada nije neposredno brinuo niti poznaje navike i potrebe deteta, a od 2019. godine živi i radi u inostranstvu, pri čemu je imao saznanja da majka nije u mogućnosti da vrši roditeljsko pravo bez njegove saglasnosti, a istu nije dao niti je dostavio tačnu adresu na kojoj živi niti potvrdu da je odsustan iz zemlje, što je uticalo na trajanje i prolongiranje postupaka, a time i na adekvatnu zaštitu deteta i lišio maloletnu BB određenih prava koje je mogla da ostvari iz socijalne i zdravstvene zaštite, to su ispunjeni svi zakonski uslovi da se tuženi delimično liši roditeljskog prava i to u delu davanja saglasnosti za pitanja koja bitno utiču na život deteta i to: za promenu prebivališta deteta, za upis deteta ili promenu vrtića, upis u predškolsku ustanovu i školu, preduzimanje većih medicinskih zahvata nad detetom, kako su to pravilno zaključili i nižestepeni sudovi.

Odlučujući o visini doprinosa za izdržavanje maloletne BB pravilno je drugostepeni sud pored dosuđenog iznosa prvostepenom presudom od 30.000,00 dinara preinačio dopunsku presudu i dosudio još 19.000,00 dinara ukupno 49.000,00 dinara imajući u vidu činjenicu da potrebe maloletne BB iznose 70.000,00 dinara mesečno.

Nisu osnovani navodi u reviziji tuženog da se sudovi nisu bavili činjenicom da se život tuženog odvija u inostranstvu u Nemačkoj, u ..., zbog čega je trebalo da konsultuju nadležni organ u Nemačkoj gde otac deteta stvarno živi i ima prebivalište. Ovaj navod koji je istaknut i u žalbi drugostepeni sud je pravilno ocenio sa razloga što je tuženi upoznat sa ovim postupkom i dolazi u Republiku Srbiju gde i dalje ima prijavljeno prebivalište u Pančevu – ... i ima mogućnost da samoinicijativno pristupi u prostorije SR solidarnost u Pančevu što nije učinio, a takođe nije dostavio ni potvrde da je odsutan u zemlji, iz zemlje, potvrde o zaposlenju, te usled očigledno poremećnih odnosa i neadekvatne komunikacije sa majkom deteta, ovakvo ponašanje tuženog ugrožava interes maloletnog deteta s obzirom na njeno zdravstveno stanje, suprotno navodima u reviziji.

Sa iznetih razloga saglasno odredbi člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković