Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog Žarka Pešića, advokat Branimir Filić, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i 439. tačka 1), 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev kao osnovan, preinači pobijane presude tako što će okrivljenog da oslobodi optužbe ili da ukine navedene presude i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog Žarka Pešića, advokat Branimir Filić ističe da se pobijane presude zasnivaju na dokazu na kom se po zakonu ne mogu zasnivati i to na iskazu svedoka BB koji je dao u istražnom postupku, sa obrazloženjem da je navedeni iskaz posledica prinude i straha od zatvorenog prostora kojim mu je prećeno, pa je na ovaj način postupljeno suprotno odredbi člana 9. ZKP. Branilac je precizirao da je iskaz navedenog svedoka iz istrage iznuđen od strane policijskog inspektora PU Vranje VV i drugih pripadnika policije uz primenu sile i pretnje, da mu je navedeni inspektor diktirao kakav iskaz pred Višim javnim tužiocem treba da bude, kao i da je navedeni inspektor zapretio svedoku kaznom zatvora od pet godina ukoliko ne bude svedočio protiv okrivljenog na način kako je on od njega zahtevao.

Vrhovni sud je u ovom delu navode zahteva za zaštitu zakonitosti ocenio neosnovanim.

Naime, iznete navode zahteva odbrana je isticala u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude a drugostepeni sud je u obrazloženju svoje odluke, prihvatajući razloge prvostepenog suda, izneo i svoje razloge iz kojih je prihvatio ocenu iskaza svedoka BB od strane prvostepenog suda, navodeći da navodi ovog svedoka nemaju potporu u ostalim izvedenim dokazima i predstavljaju pokušaj ovog svedoka koji je u prijateljskim odnosima sa okrivljenim, da mu pomogne, objašnjavajući da je navodno iskaz dat pred tužilaštvom u Vranju rezultat navodnih pretnji i policijskog službenika VV koji mu je rekao da će dobiti kaznu zatvora u trajanju od pet godina ako ne ispriča da se događaj odigrao kako mu je on rekao, te da je zapravo istina ono što je naveo na glavnom pretresu.

Stoga se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člama 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

U ostalom delu zahteva branilac okrivljenog ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP iz razloga što se u radnjama okrivljenog Žarka Pešića nisu stekli svi objektivni i subjektivni elementi krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi člana 30. KZ. Branilac ističe da se navedeno krivično delo može izvršiti samo sa umišljajem kao oblikom vinosti, a kod okrivljenog nije postojala volja uperena na lišenje života oštećenog, odnosno na nastupanje smrtnog ishoda već samo ka nanošenju telesnih povreda oštećenom kako bi ga onemogućio u daljem napadu na sebe. Branilac okrivljenog još ističe da se u radnjama okrivljenog eventualno mogu steći elementi krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 5. KZ učinjenog u prekoračenju nužne odbrane, čime branilac ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Odredbom člana 113. KZ je propisano da ko drugog liši života kazniće se zatvorom od 5 do 15 godina.

Odredbom člana 30. KZ stav 1. je propisano da ko sa umišljajem započne izvršenje krivičnog dela, ali ga ne dovrši, kazniće se za pokušaj krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora od 5 godina ili teža kazna, a za pokušaj drugog krivičnog dela samo kad zakon izričito propisuje kažnjavanje i za pokušaj. Stavom 2. istog člana je propisano da će se učinilac za pokušaj kazniti kaznom propisanom za krivično delo ili ublaženo delo.

Izrekom presude Višeg suda u Vranju K. br. 34/22 od 01.10.2024. godine, okrivljeni Žarko Pešić je oglašen krivim da je dana 03.05.2022. godine, oko 16 i 20 časova, u dvorištu svoje porodične kuće u ..., u ulici ... br. .., u stanju smanjene uračunljivosti ali ne bitno, pokušao da liši života oštećenog AA na taj način što je nakon rasprave sa oštećenim istog fizički napao tako što ga je nožem sa drvenom drškom dužine 31cm, od čega je sečivo noža dužine 18cm, ubo 9 puta u predelu grudnog koša i stomaka i naneo mu teške telesne povrede opasne po život u vidu pet ubodnih rana u predelu desne strane grudnog koša, tri ubodne rane u predelu leve strane grudnog koša i ubodnu probojnu ranu trbušne duplje u pupčanom predelu na oko 5cm od pupka, ali je u tome sprečen usled aktivnog otpora oštećenog koji se branio rukama, kao i kamenom, koji na početku napada i ubadanja nožem dohvatio sa limenog poklopca podruma i istim udario optuženog u temenom predelu glave, nanevši mu laku telesnu povredu kao i nailaskom BB koji je od njega zahtevao da baci nož, nakon čega je od sebe odbacio nož a oštećeni je napustio dvorište, pri čemu je bio svestan zabranjenosti svog dela i hteo njegovo izvršenje, čime je učinio krivično delo ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi člana 30. KZ.

Imajući navedeno u vidu, po oceni Vrhovnog suda, iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi člana 30. KZ i to kako objektivna koja se odnose na radnje okrivljenog, odnosno da je okrivljeni pokušao da liši oštećenog AA, tako i subjektivna obeležja dela koja se tiču smanjene uračunljivosti i umišljaja (svest i volja) okrivljenog za izvršenje dela, koji uključuje i svest o zabranjenosti dela. Samim tim su neosnovani navodi branioca okrivljenog koji je u zahtevu za zaštitu zakonitosti isticao da je okrivljeni postupao u nužnoj odbrani i da je dobrovoljno odustao od izvršenja krivičnog dela, kao i da se u radnjama okrivljenog eventualno stiču elementi krivičnog dela teške telesna povrede iz člana 121. stav 5. KZ učinjenog u prekoračenju nužne odbrane, odnosno navodi da su pobijanim presudama učinjene povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ocenjene su kao neosnovane.

U ostalom delu zahteva branilac okrivljenog ističe da je oštećeni započeo sukob i to najpre verbalni a zatim i neposrednim dolaskom ispred kuće okrivljenog gde ga je fizički napao kamenom, kao i da sudovi nisu poklonili dužnu pažnju iskazu svedoka BB u vezi pozivanja policije od strane okrivljenog, kada ga je oštećeni napao, kao ni iskazu veštaka doktora Gorana Ilića sa glavnog pretresa o redosledu povređivanja između okrivljenog i oštećenog. Branilac je još istakao da su nelogični navodi oštećenog vezano za razloge dolaska u dvorište okrivljenog, ukoliko mu je jedina namera bila da spusti poklopac na pomoćnoj prostoriji.

Po oceni Vrhovnog suda, branilac okrivljenog na ovaj način suštinski osporava utvrđeno činjenično stanje odnosno ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP, polemišući sa činjenicama utvrđenim u pravnosnažnim presudama i ukazujući na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova.

U ostalom delu zahteva, branilac okrivljenog ukazuje i na povredu zakona iz člana 359. u vezi člana 89. ZKP, pobijajući razloge suda za neprihvatanje predloga odbrane za suočenje svedoka i policijskog inspektora, navodeći da ni drugostepeni sud u svojoj presudi nije dao razloge zbog čega navedeni inspektor nije ispitan kao svedok i zbog čega je prvostepeni sud povukao doneto rešenje o njegovom ispitivanju na glavnom pretresu.

Branilac okrivljenog ističe i povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, osporavajući odluku o krivičnoj sankciji, smatrajući da je istom povređeno pravo na jednaku zaštitu prava pred sudovima. Na ovaj način, branilac suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP. Branilac okrivljenog ukazuje na kraju i na povredu zakona iz člana 71. tačka 3) ZKP, jer je odbrani uskraćeno pravo na razmatranje spisa predmeta.

Kako povrede zakona iz člana 71. tačka 3), 89., 395. i 441. stav 1. ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to se Vrhovni sud u ocenu iznetih navoda nije ni upuštao.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković