Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
U ž 10/08
18.01.2008. godina
Beograd

U IME NARODA

 

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: Snežane Živković, predsednika veća, Nevene Milojčić, Mirjane Ivić, Dragana Skoka i Dušanke Marjanović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Srbije Rajkom Milijaš, kao zapisničarem, rešavajući po žalbi "AA", izjavljenoj preko ovlašćenog lica AB, protiv rešenja Republičke izborne komisije 02 broj 013-281/08 od 17. 01. 2008. godine, u pravnoj stvari zaštite izbornog prava, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 18.01.2008. godine, u 14.30 časova, doneo je

 

P R E S U D U

 

Žalba SE ODBIJA.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

Ožalbenim rešenjem odbijen je, kao neosnovan prigovor "AA" - predlagača kandidata za predsednika Republike izjavljen Republičkoj izbornoj komisiji 16.01.2008. godine.

 

Protiv navedenog rešenja podnosilac prigovora je blagovremeno izjavio žalbu preko Republičke izborne komisije dana 17.01.2008. godine u 17,30 časova, zavedenu pod 02 broj 013-281/08 koju je Republička izborna komisija dostavila Vrhovnom sudu Srbije dana 17.01.2008. godine u 19,10 časova, bez izjašnjenja o žalbi.

U podnetoj žalbi žalilac navodi da RIK-a u ožalbenom rešenju ne spori da je RTS – Radio Beograd prekršio odredbe Zakona o izboru narodnih poslanika koje se shodno primenjuju u postupku izbora predsednika Republike, jer je radijski program javnog servisa RTS bez razloga i bez valjanog obrazloženja odbio da emituje predstavljanje jednog od predsedničkih kandidata i time učinio povredu odredaba člana 48-51. navedenog Zakona. Smatra da RIK-a pogrešno tumači odredbu člana 34. stav 1. tačka 1. Zakona o izboru narodnih poslanika koja se odnosi na dužnost RIK-e da se stara o zakonitom sprovođenju izbora. Ističe da se u obrazloženju ožalbenog rešenja pogrešno zaključuje da je nadležnost Nadzornog odbora da vrši nadzor nad postupcima javnog obaveštavanja, te da nijedna od zakonskih odredbi ne govori o ovlašćenjima RIK-e u pogledu kontrole i nadzora nad ponašanjem sredstava javnog informisanja u izbornom postupku. U situaciji kada ne postoji Nadzorni odbor RIK-a je jedini državni organ koji je garant zakonitosti izbornog postupka, te da se zbog toga ne sme odredba člana 34. stav 1. tačka 1. Zakona o izboru narodnih poslanika usko tumačiti kako se to čini u ožalbenom rešenju. RIK-a mora pratiti čitav izborni postupak i sve njegove segmente i reagovati na svaku uočenu i utvrđenu nezakonitost u tom postupku, jer u suprotnom se dovodi u pitanje regularnost odnosno zakonitost čitavog izbornog postupka i krajnji rezultat izbora. Ukazuje da upozorenje na kršenje zakona od strane RTS Republičkoj radiodifuznoj agenciji nije izlaženje iz okvira nadležnosti RIK-e, već je naprotiv, postupanje u skladu sa zakonskim ovlašćenjima u okviru nadležnosti iz člana 34. stav 1. tačka 1. navedenog Zakona. RIK-a je dužna da upozori RRA-u na kršenje zakona, kao što bi bila dužna da upozori na kršenje zakona i Nadzorni odbor kada bi postojao, ili kao što je dužna da ukaže medijskoj kući da krši zakon i da joj naloži da prestane sa tim kršenjem, odnosno da postupi u skladu sa odredbama čl. 48-51. Zakona o izboru narodnih poslanika. Predlaže da Vrhovni sud Srbije ukine ožalbeno rešenje, i da obaveže RIK-u da dopisom ukaže RRA-i na povrede Zakona o izboru narodnih poslanika od strane RTS – Radio Beograd, te takođe dopisom naloži da RTS – Radio Beograd emituje dostavljeni materijal od strane "AA", predlagača predsedničkog kandidata AO.

 

Po razmatranju navoda žalbe, ožalbenog rešenja i spisa predmeta Vrhovni sud Srbije je ocenio:

 

Žalba je neosnovana.

 

Pravilno je, po oceni Vrhovnog suda Srbije, odlučila RIK-a, kada je odbila prigovor žalioca, nalazeći da sva kršenja zakonskih odredbi koja navodi podnosilac prigovora se odnose na ponašanje sredstava javnog obaveštavanja, što je u nadležnosti Nadzornog odbora, i obrazložila neosnovanost zahteva predloženih u prigovoru, a date razloge u ožalbenom rešenju kao pravilne i na zakonu zasnovane u svemu prihvata i ovaj sud.

 

Sud je cenio navode žalbe i nalazi da su neosnovani, jer je pravilno u obrazloženju ožalbenog rešenja zaključeno da ne postoji pravni osnov iz čl. 34., 99. i 100. Zakona o izboru narodnih poslanika da RIK-a preduzme mere predložene u prigovoru prema sredstvima javnog obaveštavanja i RRA-i, zbog čega je izjavljeni prigovor i odbijen kao neosnovan. Odredbom člana 34. stav 1. tačka 1. Zakona o izboru narodnih poslanika propisano je da se Republička izborna komisija stara o zakonitom sprovođenju izbora, ali po stavu ovog suda, samo u okviru nadležnosti, prava i obaveza ove Komisije propisanih navedenim Zakonom, pri čemu nijednom odredbom tog Zakona, a ni Zakona o izboru predsednika Republike nije propisana mogućnost da Republička izborna komisija, kao organ za sprovođenje izbora, preuzme nadležnost drugih organa – Nadzornog odbora ili Republičke radiodifuzne agencije kako se zahteva u žalbi.

 

Sud je cenio i ostale navode žalbe ali je, s obzirom na izneto, našao da su bez uticaja na drugačiju ocenu zakonitosti ožalbenog rešenja.

 

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud Srbije je našao da ožalbenim rešenjem nije povređen zakon na štetu žalioca, pa je odlučio kao u dispozitivu presude, na osnovu člana 97. stav 4. Zakona o izboru narodnih poslanika, člana 50. stav 4. i člana 49. stav 1. Zakona o upravnim sporovima.

 

PRESUĐENO U VRHOVNOM SUDU SRBIJE U BEOGRADU,

dana 18. 01. 2008. godine, Už. 10/08

 

Zapisničar Predsednik veća-sudija

Rajka Milijaš, s.r. Snežana Živković, s.r.

 

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Mirjana Vojvodić

 

zž