Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
U ž 4/08
08.01.2008. godina
Beograd

U IME NARODA

 

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: Ljubodraga Pljakića, predsednika veća, Dragana Skoka, Dušanke Marjanović, Vere Pešić i Gordane Džakula, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Srbije Ružom Urošević, kao zapisničarem, rešavajući po žalbi AA, protiv rešenja Republičke izborne komisije 02 broj 013-21/08 od 06.01.2008. godine, u pravnoj stvari zaštite izbornog prava, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 08.01.2008. godine, u 16.00 časova, doneo je

 

 

P R E S U D U

 

Žalba SE ODBIJA.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

Ožalbenim rešenjem odbijen je, kao neosnovan prigovor AA izjavljen Republičkoj izbornoj komisiji 05.01.2008. godine, zbog povrede izbornog prava.

 

U žalbi, blagovremeno podnetoj 07.01.2008. godine u 17.30 časova preko Republičke izborne komisije, žalilac osporava zakonitost ožalbenog rešenja zbog pogrešno izvedenog zaključka u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava. Navodi da je odredba člana 34. stav 1. tačka 1. Zakona o izboru narodnih poslanika neumoljiva, konkretna i izričita, te stavlja u dužnost Republičkoj izbornoj komisiji da se, pored ostalog, stara o zakonitosti sprovođenja izbora, odnosno da insistira na doslednoj primeni zakona, kako bi se izbori sproveli u skladu i pod uslovima predviđenim zakonom. Smatra da je pravo i dužnost Republičke izborne komisije da ne dopusti da počne postupak sprovođenja izbornih radnji za predsednika Republike, dok se ne stvore zakonom predviđene pretpostavke, odnosno dok se ne formira nadzorni odbor. Ističe da je postupanjem Republičke izborne komisije povređeno njegovo biračko pravo, ali i pravo više miliona građana, jer Republička izborna komisija nije obezbedila da građani budu pravovremeno, istinito i objektivno obavešteni o programima i aktivnostima predsedničkih kandidata, pa predlaže da Vrhovni sud Srbije poništi ožalbeno rešenje ili sam reši ovu upravnu stvar.

 

Republička izborna komisija je 08.01.2008. godine, u 13.20 časova, dostavila Vrhovnom sudu Srbije žalbu sa spisima, ali se nije izjasnila u vezi navoda žalbe i predloga odluke.

 

Ispitujući podnetu žalbu, u smislu odredbe člana 97. Zakona o izboru narodnih poslanika («Službeni glasnik RS» broj 35/00, 69/02, 57/03, 72/03, 18/04, 85/05, 101/05, 109/06), koji se shodno primenjuje u izbornom postupku za predsednika Republike, na osnovu člana 8. Zakona o izboru predsednika Republike («Službeni glasnik RS», broj 111/07), ocenom navoda žalbe, osporenog rešenja i spisa ove upravne stvari, Vrhovni sud Srbije je našao:

 

Žalba nije osnovana.

 

Pravilno je po oceni Vrhovnog suda Srbije odlučila Republička izborna komisija, kada je odbila prigovor žalioca izjavljen zbog povrede izbornog prava, nalazeći da propuštanje nadležnih organa, ustanova i drugih subjekata da zaključe sporazum iz člana 51. Zakona o izboru narodnih poslanika, odnosno da obrazuju nadzorni odbor iz člana 99. i 100. istog Zakona, ne predstavlja povredu izbornog prava čija je zaštita obezbeđena pred Republičkom izbornom komisijom.

 

Naime, Republička izborna komisija i nadzorni odbor su, prema shvatanju Vrhovnog suda Srbije, dva potpuno različita i odvojena organa, s tim što su kao organi za sprovođenje izbora, u smislu odredbe člana 6. Zakona o izboru narodnih poslanika, određeni samo Republička izborna komisija i birački odbori. Nadzorni odbor, u skladu sa svojim ovlašćenjima iz člana 100. Zakona o izboru narodnih poslanika, u svom radu ne donosi odluke koje imaju obavezujući karakter, niti se njihova zakonitost može ocenjivati u postupku zaštite izbornog prava iz Glave XI ovog Zakona. Stoga je pravilan zaključak Republičke izborne komisije da ona ne može preuzimati prava i dužnosti koje izričito predstavljaju obavezu drugih organa, s obzirom da je njena osnovna dužnost da obezbedi zaštitu izbornog prava.

 

Izborno pravo kome se obezbeđuje zaštita obuhvata, u smislu člana 9. Zakona o izboru narodnih poslanika, između ostalih prava, i pravo građana da budu pravovremeno, istinito, potpuno i objektivno obavešteni o programima i aktivnostima podnosilaca izbornih lista i o kandidatima sa tih lista, koje je bliže regulisano odredbama Glave VII istog Zakona. Republička izborna komisija je nadležna da obezbeđuje zaštitu izbornog prava, u smislu člana 7. istog Zakona, ukoliko u sprovedenom postupku, na osnovu priloženih dokaza, utvrdi da je to pravo povređeno. Upravo obezbeđivanjem zaštite izbornog prava Republička izborna komisija se stara o zakonitom sprovođenju izbora, u smislu člana 34. stav 1. tačka 1. Zakona o izboru narodnih poslanika.

 

Ne može se prihvatiti kao osnovan navod tužioca da je ožalbenim rešenjem povređen zakon na njegovu štetu zbog toga što Republička izborna komisija nije obezbedila da se zaključi sporazum od zakonom predviđenih predstavnika radi utvrđivanja broja i trajanja emisija za predstavljanje predsedničkih kandidata, obzirom da je prigovor žalioca u tom delu bio neblagovremen. Izbori za predsednika Republike su raspisani 12.12.2007. godine, a žalilac je uložio prigovor Republičkoj izbornoj komisiji 05.01.2008. godine, odnosno po proteku zakonom propisanog roka iz člana 95. stav 3. Zakona o izboru narodnih poslanika. Time što je odbila prigovor žalioca u celini, umesto da ga odbaci u delu koji se odnosi na propuštanje da se sporazum zaključi, Republička izborna komisija, po oceni Vrhovnog suda Srbije, nije povredila zakon na njegovu štetu.

 

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud Srbije je našao da ožalbenim rešenjem nije povređen zakon na štetu žalioca, pa je odlučio kao u dispozitivu presude, na osnovu člana 8. Zakona o izboru predsednika Republike, shodnom primenom člana 97. stav 4. Zakona o izboru narodnih poslanika, a u vezi člana 50. stav 4. i člana 49. stav 1. Zakona o upravnim sporovima.

 

PRESUĐENO U VRHOVNOM SUDU SRBIJE U BEOGRADU

Dana 08. 01. 2008. godine, Už. 4/08

 

Zapisničar Predsednik veća-sudija

Ruža Urošević, s.r. Ljubodrag Pljakić, s.r.

 

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Mirjana Vojvodić

 

MĐ