Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
U 111/07
20.03.2008. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: mr Jadranke Injac, predsednika veća, Zoje Popović i Jelene Ivanović, članova veća, sa savetnikom suda Verom Marinković, kao zapisničarem, rešavajući u upravnom sporu po tužbi AA, koga zastupa punomoćnik AB advokat, protiv rešenja Ministarstva finansija Republike Srbije, Poreska uprava- Regionalni centar Beograd, broj: 7311-195/07-20 od 21.6.2007. godine, u predmetu poreza na dohodak građana, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 20.3.2008. godine, doneo je

P R E S U D U

Tužba SE ODBIJA.

O b r a z l o ž e nj e

Osporenim rešenjem, stavom prvim dispozitiva, odbijena je, kao neosnovana, žalba Rakić Milana iz Beograda, na rešenje Poreske uprave – Filijala A Čukarica, broj: 438-425/06 od 18.4.2006. godine, kojim je tužiocu kao poreskom obvezniku utvrđen godišnji porez na dohodak građana u iznosu od 66.306,20 dinara, a na poresku osnovicu – oporezivi dohodak od 663.062,00 dinara. Stavom 2. dispozitiva osporenog rešenja zamenjeno je rešenje Poreske uprave – Regionalnog centra Beograd, broj: 438-18/06-20 od 14.11.2006. godine.

Tužilac je podneo tužbu ovom sudu dana 28.12.2006. godine, kojom je osporio zakonitost rešenja tuženog organa broj: 438-18/2006-20 od 14.11.2006. godine, ali je tuženi organ kroz odgovor na tužbu izvestio sud o tome da je osporeno rešenje izmenjeno u smislu čl. 154. st. 1. i 2. i čl. 160. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, rešenjem te Poreske uprave, broj: 7311-195/07-20 od 21.6.2007. godine.

Vrhovni sud Srbije je proveo postupak u smislu čl. 30. ZUS-a i novodoneto rešenje dostavio tužiocu na izjašnjenje o tome da li ostaje pri podnetoj tužbi i u kom obimu, te da li tužbu proširuje i na novodoneti akt tuženog organa.

Tužilac je preko punomoćnika podneskom od 14.8.2007. godine, proširio tužbu i na rešenje od 21.6.2007. godine i naveo da je i ovo rešenje nezakonito, jer je protivno odredbama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, tuženi organ izmenio ranije doneto rešenje, a primanja koja je tužilac ostvario po osnovu sporazuma o prestanku radnog odnosa moraju se upodobiti otpremnini u smislu Zakona o radu, jer je donošenjem Odluke o stimulativnim merama za smanjenje broja zaposlenih u NIS-u u 2004. godini od 29.7.2004. godine i Odluke direktora NIS-a Jugopetrola od 23.11.2004. godine, poslodavac tužioca utvrdio da postoji višak zaposlenih i zbog toga je uputio poziv zaposlenima da zaključe sporazum o prestanku radnog odnosa uz isplatu stimulativne otpremnine. Kako je povređen zakon na štetu tužioca, predložio je da sud tužbu uvaži i osporeno rešenje poništi.

Nakon ocene navoda tužbe, odgovora na tužbu, kao i svih spisa ove upravne stvari Vrhovni sud Srbije je našao:

Tužba nije osnovana.

Iz činjeničnog stanja koje je na nesumnjiv način utvrđeno u upravnom postupku proizlazi da je tužiocu, rešenjem NIS Naftna industrija Srbije, NIS Jugopetrol od 20.1.2005. godine, prestao radni odnos kod ovog poslodavca sa 31.1.2005. godine, na njegov zahtev. Tužilac je sa poslodavcem zaključio sporazum o prestanku radnog odnosa kojim je utvrđeno da će mu prestati radni odnos sa 31.1.2005. godine, ali pod uslovom da poslodavac tužiocu, kao zaposlenom, isplati otpremninu u ukupnom iznosu od 1.986.292,00 dinara, a koji je obračunat za ukupan nedostajući broj meseci do ispunjenja prvog uslova za ostvarivanje prava na starosnu penziju. Nije sporno da je tužiocu ugovoreni iznos u 2005. godini isplaćen. Na ovako utvrđeno činjenično stanje pravilno je tuženi organ primenio materijalno pravo i to odredbe čl. 9. st. 1. tač. 19. i čl. 13. do 14b. Zakona o porezu na dohodak građana ("Službeni glasnik RS", br. 24/01, 80/02 i 135/04), kada je smatrao da u poresku osnovicu za plaćanje poreza na dohodak građana treba da uđe i primljeni iznos, jer se ne može smatrati vrstom primanja koja su izuzeta od plaćanja ove vrste poreza u smislu čl. 9. st. 1. tač. 19. citiranog Zakona. Naime, ne radi se ni o otpremnini, odnosno o novčanoj naknadi koju poslodavac isplaćuje zaposlenom za čijim je radom prestala potreba u skladu sa zakonom kojim su uređeni radni odnosi, već upravo o novčanom iznosu – stimulativnoj naknadi koja je trebalo da bude motiv, a to je i bila, za zaključenje sporazuma o prestanku radnog odnosa. Zbog toga su navodi tužbe o tome da je ovu vrstu naknade trebalo upodobiti otpremnini, neosnovani, kao što su neosnovani i navodi o tome da je prilikom izmene rešenja od 14.11.2006. godine, organ učinio povredu pravila postupanja propisanu čl. 154. st. 1. i 2. i čl. 160. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Tuženi je izmenu rešenja od 14.11.2006. godine, izvršio u okviru ovlašćenja datih čl. 154. st. 1. i 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i otklonio nedostatke ovog rešenja u uvodu pri čemu nema dokaza u spisima da je novodoneto rešenje od strane tuženog organa dostavljeno tužiocu što jeste bila obaveza tuženog i time jeste povređeno pravilo postupanja iz čl. 154. st. 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, ali to nije učinjeno na štetu tužioca, jer je o sadržini ovog rešenja tužilac upoznat pošto mu je ovo rešenje dostavio Vrhovni sud Srbije. Takođe je tuženi otklonio nedostatke prvostepenog rešenja u davanju dovoljnih i jasnih razloga što je i bio u obavezi da učini, jer je upravni postupak jedinstven, tako je novodoneto rešenje pravilno i bez povrede zakona na štetu tužioca.

Vrhovni sud Srbije je cenio i ostale navode tužbe i našao da se njima ne dovodi u sumnju pravilnost, odnosno zakonitost osporenog rešenja, pa je imajući u vidu sve napred navedeno, primenom čl. 41. st. 2. Zakona o upravnim sporovima ("Službeni list SRJ", br. 46/96), tužbu odbio, kao neosnovanu i odlučio kao u dispozitivu.

PRESUĐENO U VRHOVNOM SUDU SRBIJE U BEOGRADU

dana 20.3.2008. godine, U. 111/07

Zapisničar, Predsednik veća - sudija

Vera Marinković, s.r. mr Jadranka Injac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Mirjana Vojvodić

JK