Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
U 1762/07
13.09.2007. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: Danice Bogdanović, predsednika veća, Vere Pešić i Gordane Džakula, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Srbije Radojkom Marinković, kao zapisničarem, odlučujući u upravnom sporu po tužbi tužioca AA, protiv tuženog Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike Republike Srbije, Odeljenja za upravne poslove u oblasti materijalnih davanja u socijalnoj zaštiti, radi poništaja rešenja br. 553-03-1933/2006-10 od 11.01.2007. godine, u pravnoj stvari dodatka za negu i pomoć drugog lica, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 13.09.2007. godine, doneo je

P R E S U D U

Tužba SE ODBIJA.

O b r a z l o ž e nj e

Osporenim rešenjem odbijena je, kao neosnovana, žalba tužilje izjavljena protiv rešenja Centra za socijalni rad \"BB" br. 553-777/05 od 21.08.2006. godine, a kojim je odbijen njen zahtev za priznavanje prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica.

Podnetom tužbom tužilja osporava zakonitost rešenja tuženog organa navodeći da ima teško koštano oboljenje kukova i kolena i oštećenje od kojeg se lečila na Ortopedskom odeljenju u ____, kao i na Odeljenju za koštano-zglobna i degenerativna oboljenja u ____, da se i dalje kreće uz pomoć štaka i pomoć supruga, imajući u vidu stalnu prisutnost bolova i obolele ruke, te smatra da joj je neophodna pomoć trećeg lica. Predlaže da Vrhovni sud Srbije poništi osporeno rešenje i tužilji prizna pravo na novčanu naknadu i pomoć drugog lica od 03.07.2006. godine.

Tuženi organ u datom odgovoru na tužbu ostao je u svemu pri razlozima iz obrazloženja osporenog rešenja i predložio da sud tužbu odbije kao neosnovanu.

Nakon ocene navoda tužbe, odgovora na tužbu te celokupnih spisa ove upravno-pravne stvari Vrhovni sud Srbije je našao da tužba nije osnovana.

Pravilno je, po oceni Vrhovnog suda Srbije, postupio tuženi organ kada je odbio kao neosnovanu žalbu tužilje izjavljenu protiv prvostepenog rešenja, kojim je odbijen njen zahtev za priznavanje prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica, nalazeći da je to rešenje u svemu pravilno i na zakonu zasnovano. Ovo stoga, što se iz spisa predmeta vidi da je obrazloženim Nalazom i mišljenjem prvostepenog organa veštačenja Republičkog fonda PIO br. 84 od 03.07.2006. godine, a koji je potvrđen Nalazom, ocenom i mišljenjem drugostepenog organa veštačenja Republičkog fonda PIO br. 1306 od 10.11.2006. godine utvrđeno da je tužilja samostalno pokretna u kućnim uslovima uz korišćenje ortopedskih pomagala, da nije slepo lice, da nema kardiopulmonalne dekompenzacije, da nije na hroničnom programu hemodijalize, da je psihički očuvanog statusa, te da se ne može smatrati potpuno bespomoćnim licem koje ima potrebu za negom i pomoći drugog lica u smislu čl. 244. st. 2. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, a time i da ne ispunjava uslove iz čl. 23. Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana ( "Sl. glasnik RS " br. 36/91 ... 115/05).

Sud je cenio navode iznete u tužbi, ali nalazi da oni kod navedenog činjeničnog i pravnog stanja ove stvari nisu od uticaja na drugačiju ocenu zakonitosti osporenog rešenja.

Sa iznetih razloga, nalazeći da osporenim rešenjem nije povređen zakon na štetu tužioca, Vrhovni sud Srbije je odlučio kao dispozitivu ove presude, na osnovu odredbe člana 41. stav 2. Zakona o upravnim sporovima ( "Službeni list SRJ ", broj 46/96).

PRESUĐENO U VRHOVNOM SUDU SRBIJE U BEOGRADU,

Dana 13.09.2007. godine, U. 1762/07

Zapisničar Predsednik veća-sudija

Radojka Marinković, s.r. Danica Bogdanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Mirjana Vojvodić

SK