Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
U 2026/06
27.06.2007. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: Snežane Živković, predsednika veća, Nevene Milojčić i Mirjane Ivić, članova veća, sa savetnikom Vesnom Mraković, kao zapisničarem, odlučujući u upravnom sporu po tužbi AA, koga zastupa punomoćnik AB, advokat, izjavljenoj protiv rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, Kabineta ministra 01 broj 118-1115/2006 od 7.3.2006. godine, u predmetu prestanka radnog odnosa, u nejavnoj sednici veća, održanoj dana 27.6.2007. godine, doneo je

P R E S U D U

Tužba SE ODBIJA.

O b r a z l o ž e nj e

Osporenim rešenjem tužiocu je prestao radni odnos sa 15.3.2006. godine na osnovu odredbe člana 168. stav 1. Zakona o policiji, a u vezi člana 111. istog Zakona.

U tužbi, kojom osporava zakonitost rešenja tuženog organa, tužilac ističe da je nejasno kako je i zašto tuženi organ naknadno i van vremenskog važenja Zakona o policiji doneo osporeno rešenje, a čime je povređeno materijalno pravo u odnosu na tužioca, imajući u vidu da odluka po pokrenutom disciplinskom postupku 2005. godine nije doneta, te da je vođenje tog postupka zastarelo. Navodi da je na izloženi način povređen opšteprihvaćeni princip zabrane retroaktivnog dejstva, te da je grubo narušeno načelo zakonitosti i pravne sigurnosti tužioca, pa predlaže da sud tužbu uvaži, a osporeno rešenje poništi.

Tuženi organ, u odgovoru na tužbu, ostaje pri razlozima iz obrazloženja osporenog rešenja i predlaže da sud tužbu odbije, kao neosnovanu.

Rešavajući ovaj upravni spor na osnovu činjenica koje su utvrđene u upravnom postupku u smislu odredbe člana 38. stav 1. Zakona o upravnim sporovima ("Službeni list SRJ", br. 46/96) i ispitujući zakonitost osporenog rešenja u skladu sa članom 39. stav 1. istog Zakona, Vrhovni sud Srbije je, ocenom navoda tužbe, odgovora na istu i spisa predmeta ove upravne stvari, našao da je tužba neosnovana.

Prema spisima predmeta i razlozima iz obrazloženja osporenog rešenja, tuženi organ je svojim rešenjem pravilno utvrdio da tužiocu prestaje radni odnos sa datumom navedenim u dispozitivu rešenja, za koju odluku je dao dovoljne i jasne razloge, koje u svemu prihvata i ovaj sud. Ovo stoga, što je odredbom člana 168. Zakona o policiji ("Službeni glasnik RS", br. 101/05) propisano da policijskom službeniku, odnosno drugom zaposlenom, radni odnos prestaje i ako tokom njegovog rada u Ministarstvu nastanu bezbednosne smetnje iz člana 111. ovog Zakona zbog kojih sa njim radni odnos ne bi ni bio zasnovan da su za vreme zasnivanja postojale. Kako iz spisa, a i navoda tužbe proizlazi da je protiv tužioca podignuta optužnica od strane OJT u Kikindi br. Kt. 562/05 od 10.10.2005. godine, koja je stala na pravnu snagu odbijanjem prigovora od strane Veća Opštinskog suda u Kikindi Kv.br. 127/05 od 27.10.2005. godine, pravilno je, po oceni suda, tuženi organ našao da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi iz člana 168. stav 1. u vezi sa člana 111. Zakona o policiji da tužiocu prestane radni odnos u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Sekretarijatu unutrašnjih poslova u ___.

Sud je cenio i ostale navode tužbe, pa je našao obzirom da osporenim rešenjem tužiocu prestaje radni odnos sa 15.3.2006. godine da oni ne mogu da dovedu do drugačije ocene zakonitosti osporenog rešenja. Stoga je osporeno rešenje pravilno i na zakonu zasnovano i na osnovu odredbe člana 41. stav 2. Zakona o upravnim sporovima, odlučeno je kao u dispozitivu presude.

PRESUĐENO U VRHOVNOM SUDU SRBIJE U BEOGRADU,

dana 27.6.2007. godine, U.br. 2026/06

Zapisničar Predsednik veća-sudija

Vesna Mraković, s.r. Snežana Živković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Mirjana Vojvodić

zž