Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
U 4689/05
10.08.2006. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: Danice Bogdanović, predsednika veća, Vere Pešić i Gordane Džakula, članova veća, sa sudskim savetnikom Ljiljanom Jevtić, kao zapisničarem, odlučujući u upravnom sporu po tužbi tužioca AA, koga zastupa punomoćnik AB, advokat, protiv tuženog Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, Uprave za veterinu, radi poništaja rešenja broj 323-02-03014/2005-05 od 25.05.2005. godine, u predmetu naknade štete, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 10.08.2006. godine, doneo je

P R E S U D U

Tužba SE UVAŽAVA i PONIŠTAVA rešenje Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, Uprave za veterinu broj 323-02-03014/2005-05 od 25. 05. 2005. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Osporenim rešenjem, odbijen je tužiočev zahtev za naknadu štete nastale ubijanjem 3 (tri) krmače, težine oko 300 kg, 1 (jedna) krmača težine oko 250 kg, 20 (dvadeset) prasadi na sisi težine oko 12 kg, 10 (deset) zalučenih prasadi prosečne težine oko 15 kg, 10 (deset) zalučenih prasadi prosečne težine oko 18 kg, 19 (devetnaest) tovljenika prosečne težine 110 kg. i 5 (pet) tovljenika prosečne težine oko 70 kg, obolelih od klasične kuge svinja, kao posledica naređene mere, u iznosu od 391.300,00 dinara.

Podnetom tužbom, preko punomoćnika tužilac osporava zakonitost rešenja tuženog organa zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava. Ističe da je tačno da je kupio 14 prasica bez uverenja o zdravstvenom stanju, međutim, kupio ih je od poznatih lica kod kojih u domaćinstvu ni dan danas nije registrovana kuga među životinjama. U momentu kupovine prasica i uvođenja istih u svoje domaćinstvo tužilac je već imao 7 komada obolelih tovljenika. Isti tovljenici su lečeni od strane Veterinarske stanice __. Od kupljenih 14 prasica, 10 komada nisu bili vakcinisani, jer su bili mladi, a 4 komada koji su kupljeni su vakcinisani. Prilikom vakcinacije vakcinisano je i 6 postojećih tovljenika, iako su prethodno lečeni. Iz izjave privatnog veterinara, koga je angažovao tužilac, vidi se da je bolest u momentu pregleda od strane ovog lica, bila prisutna samo kod tovljenika, a ne i kod prasadi. Po izvršenoj vakcinaciji pogoršano je stanje tovljenika, nakon čega je jedan brav uginuo, a nakon toga uginulo je još 4 praseta i to onih iz legla tužioca i 1 prase od novo kupljenih. U momentu kada je tužiocu naloženo ubijanje svih životinja pregled svih nije bio izvršen i nije se konstatovalo koje su životinje zaražene, a koje ne, odnosno nije konstatovano šta je uzročnik kuge i kako je ona dospela u domaćinstvo tužioca. Predlaže da sud tužbu uvaži i osporeno rešenje poništi, kao i da obaveže tuženog na naknadu troškova ovog spora.

U datom odgovoru na tužbu, tuženi organ je ostao u svemu pri razlozima iz osporenog rešenja i predložio da sud tužbu odbije kao neosnovanu.

Nakon ocene navoda tužbe, odgovora na tužbu i celokupnih spisa predmeta ove upravno-pravne stvari, Vrhovni sud Srbije je našao:

Tužba je osnovana.

Iz spisa predmeta i obrazloženja osporenog rešenja proizlazi da se tužilac zahtevom od 18. 04. 2005. godine obratio tuženom organu za naknadu štete u iznosu od 391.300,00 dinara, koje je nastalo ubijanjem i neškodljivim uklanjanjem 3 krmače težine oko 300 kg, 1 krmače težine oko 250 kg, 20 prasadi na sisi težine oko 12 kg, 10 zalučenih prasadi prosečne težine oko 15 kg, 10 zalučenih prasadi prosečne težine oko 18 kg, 19 tovljenika prosečne težine 110 kg. i 5 tovljenika prosečne težine oko 70 kg, obolelih od klasične kuge svinja, kao posledica naređene mere, a koja mera je naređena rešenjem Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS – Republička veterinarska inspekcija – Sremski okrug, Sremska Mitrovica broj 323-890/2005-05 od 01. 04. 2005. godine. Uvidom u zapisnik Republičkog veterinarskog inspektora nadležnog za područje opštine Sremska Mitrovica broj A063970 od 28. 03. 2005. godine konstatovano je da je tužilac kupio 14 svinja i to bez uverenja o zdravstvenom stanju i uveo ih u svoje dvorište, što ukazuje da je kupio životinje, nepoznatog porekla i zdravstvenog stanja, bez uverenja o zdravstvenom stanju životinja, što je obaveza prema članu 19. stav 6. Zakona o zdravstvenoj zaštiti ("Službeni glasnik RS" broj 37/91). Kod svakog novog uvođenja pošiljke životinja vlasnik je morao da izvesti područno nadležnog veterinarskog inspektora u momentu prispeća životinja, kako propisuje član 23. istog Zakona, a u cilju izvršenja obaveznog veterinarsko-sanitarni pregleda pošiljke i da sprovede karantin u unutrašnjem prometu, u skladu sa članom 21. što nije učinjeno. Podnosilac zahteva nije uradio vakcinaciju svih svinja u svom dvorištu protiv naročito opasne zarazne bolesti klasične kuge svinja, a programom mera zdravstvene zaštite životinja u Republici Srbiji za 2002, 2003, 2004. godinu ("Službeni glasnik RS" broj 41/02), precizirano je da u individualnom sektoru sve životinje čim navrše 60 dana starosti moraju biti odmah vakcinisane, a potom i revakcinisane nakon mesec dana od prve vakcinacije i to sve u cilju održavanja stalnog imunološkog statusa kod životinja i sprečavanja pojave ove naročito opasne zarazne bolesti.

Vrhovni sud Srbije nalazi da je osporenim rešenjem povređen zakon na štetu tužioca. Ovo zbog toga što se tuženi organ u obrazloženju osporenog rešenja poziva na zapisnik Republičkog veterinarskog inspektora nadležnog za područje opštine Sremska Mitrovica broj A063970 od 28. 03. 2005. godine, kao na odlučnu i utvrđenu činjenicu, a koji se nalazi u spisima. Međutim, isti je nejasan i nerazumljiv, jer je nečitko napisan, zbog čega se ne može utvrditi njegov sadržaj, a naročito činjenica da li je do pojave bolesti došlo propustom tužioca ili Veterinarske stanice koja je vakcinisala već obolele životinje. Pored navedenog, tuženi organ prilikom donošenja rešenja, nije cenio izjavu veterinara iz Veterinarske stanice u \"AA" iz __ od 20. 06. 2005. godine, na koju ukazuje tužilac, a koja se takođe nalazi u spisima, što je bio dužan da učini budući da se radi o pravno značajnoj činjenici u datom slučaju.

Po oceni suda osnovano tužilac tužbom osporava pravilnost rešenja tuženog organa. Ovo stoga što prema stanju u spisima predmeta i razlozima osporenog rešenja proizlazi da je u provedenom postupku učinjena bitna povreda postupka iz člana 192. stav 1. i člana 199. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ" broj 33/97 i 31/2001), zbog kojih povreda postupka se ne može utvrditi da li je činjenično stanje u upravnom postupku pravilno i potpuno utvrđeno, a time je dovedena u sumnju i pravilna primena materijalnog prava.

Zahtev za naknadu troškova spora je neosnovan jer je čl. 60. ZUS-a propisano da u upravnim sporovima stranka snosi svoje troškove.

Nalazeći da je osporenim rešenjem povređen zakon na štetu tužioca, Vrhovni sud Srbije je na osnovu odredbe člana 41. stav 2, a u vezi člana 38. stav 2. Zakona o upravnim sporovima ("Službeni list SRJ" broj 46/96), odlučio kao u dispozitivu presude. U ponovnom postupku tuženi će doneti drugu na zakonu zasnovanu odluku, tako što će otkloniti povrede postupka na koje je ukazano ovom presudom, s tim što su primedbe i pravno shvatanje suda iznete u ovoj presudi obavezne za tuženi organ u smislu odredbe člana 61. istog Zakona.

PRESUĐENO U VRHOVNOM SUDU SRBIJE U BEOGRADU,

Dana 10. 08. 2006. godine, U. 4689/05

Zapisničar Predsednik veća – sudija

Ljiljana Jevtić, s.r. Danica Bogdanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Mirjana Vojvodić

MĐ