Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
U 5042/05
05.07.2006. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: Milene Savatić, predsednika veća, Jelene Ivanović i Nade Kljajević, članova veća, sa savetnikom Milanom Komlenovićem, zapisničarem, odlučujući po tužbi tužioca AA, protiv tuženog Ministarstva finansija Republike Srbije-Poreske uprave-Regionalnog centra Niš broj 430-146/04 od 18.6.2005. godine, u upravnoj stvari doprinosa, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 5.7.2006. godine, doneo je

P R E S U D U

Tužba SE ODBIJA.

O b r a z l o ž e nj e

Osporenim rešenjem odbijena je, kao neosnovana žalba tužioca izjavljena protiv rešenja Ministarstva finansija Republike Srbije-Poreske uprave-Ekspozitira Bela Palanka broj 430-2/10262 od 15.5.2004. godine, kojim rešenjem mu je, kao obvezniku doprinosa, utvrđena konačna obaveza doprinosa za zdravstveno osiguranje poljoprivrednika na konačno utvrđenu osnovicu za 2003. godinu po stopi od 4%, što iznosi 3.118,77 dinara i akontaciona obaveza doprinosa za zdravstveno osiguranje za 2004. godinu u iznosu od 5.034,00 dinara a koji doprinos za 2004. godinu je dužan da plati u jednakim tromesečnim ratama s tim da na iznos utvrđenih obaveza koje nisu plaćene u propisanom roku plaća kamatu i da ukoliko dospele obaveza ne uplati u propisanom roku, pokrenuće se postupak prinudne naplate tih obaveza.

U tužbi tužilac osporava zakonitost rešenja tuženog organa i navodi da je korisnik penzije iz radnog odnosa, da se ni on kao ni njegova supruga nisu bavili poljoprivredom, pa smatra da ne treba da bude obveznik da plaća doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje po osnovu poljoprivrede za člana domaćinstva, konkretno suprugu, jer su osigurani po drugom osnovu i predlaže da sud tužbu uvaži i osporeno rešenje poništi.

Tuženi organ je u odgovoru na tužbu ostao pri razlozima iz osporenog rešenja i predložio da sud tužbu odbije kao neosnovanu.

Po razmatranju spisa predmeta, oceni navoda tužbe i odgovora na tužbu, Vrhovni sud Srbije je našao:

Tužba nije osnovana.

Iz obrazloženja osporenog rešenja proizlazi da je, po nalaženju tuženog organa, prvostepeni organ pravilno postupio kada je doneo ožalbeno rešenje i tužioca zadužio doprinosom za zdravstveno osiguranje poljoprivrednika na način bliže naveden u dispozitivu prvostepenog rešenja.

Ovo stoga što prema odredbi člana 8. stav 1. tačke 10. Zakona o zdravstvenom osiguranju ("Službeni glasnik RS" br. 18/92....80/02) obavezno osigurana lica su zemljoradnici koji se bave poljoprivredom ako nisu osigurani po drugom osnovu, dok se prava iz zdravstvenog osiguranja obezbeđuju i članovima domaćinstva zemljoradnika, ako nisu zdravstveno osigurani po svom osnovu prema odredbi člana 9. istog Zakona. Svojstvo osiguranog lica, prema odredbi člana 65. Zakona o zdravstvenom osiguranju, utvrđuje Filijala Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje na osnovu prijave na zdravstveno osiguranje koje podnose zemljoradnici za sebe kao i članove domaćinstva u skladu sa navedenim Zakonom i licu, kome je priznato svojstvo osiguranog lica, izdaje se propisana isprava o zdravstvenom osiguranju (zdravstvena knjižica). U spisima predmeta nalazi se priložena prijava na zdravstveno osiguranje poljoprivrednika broj 198 od 20.3.2003. godine, overena od strane nadležnog Zavoda za zdravstveno osiguranje, prema kojoj je tužilac obveznik doprinosa za prijavljenu suprugu, kao člana domaćinstva, a kako to zdravstveno osiguranje nije odjavljeno, to je tužilac, kao nosilac domaćinstva, obveznik plaćanja doprinosa za zdravstveno osiguranje za suprugu, u smislu odredbe člana 108a) Zakona o zdravstvenom osiguranju, i to sve dok isto osiguranje ne odjavi kod nadležne filijale zavoda.

Tuženi organ je, imajući u vidu navedeno, odlučujući o žalbi tužioca na prvostepeno rešenje, žalbu odbio kao neosnovanu.

Pravilno su, po nalaženju suda, postupili upravni organi kada su utvrdili obavezu tužioca za plaćanje doprinosa za zdravstveno osiguranje poljoprivrednika za njegovu suprugu kojoj je utvrđeno svojstvo osiguranika kao člana domaćinstva, jer je obveznik plaćanja ovog doprinosa na osnovu prijave osiguranja priložene u spisima predmeta, koju tužilac u tužbi i ne osporava, a koja prijava je podneta nadležnom Fondu zdravstvenog osiguranja i obaveza plaćanja postoji sve dok se ne izvrši odjava kod nadležne filijale zavoda, pa stoga navod u tužbi da je osiguran po drugom osnovu i da ne treba da bude obveznik plaćanja predmetnog doprinosa, nije prihvaćen kao osnovan.

Tuženi organ je za donetu odluku dao pravilne i na zakonu zasnovane razloge koje prihvata i ovaj sud.

Sud ocenjuje da je osporeno rešenje doneto na osnovu pravilno i potpuno utvrđenog činjeničnog stanja, bez povreda pravila postupka i uz pravilnu primenu materijalnih propisa na koje se tuženi organ u rešenju poziva.

Cenjeni su i ostali navodi tužbe, pa je sud našao da su isti bez uticaja na drugačije rešenje ove upravne stvari.

Iz napred iznetih razloga, Vrhovni sud Srbije je, nalazeći da osporenim rešenjem nije povređen zakon na štetu tužioca, na osnovu odredbe člana 41. stav 2. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni list SRJ'' br. 46/96), odbio tužbu kao neosnovanu.

PRESUĐENO U VRHOVNOM SUDU SRBIJE U BEOGRADU,

Dana 5.7.2006. godine, U. 5042/05

Zapisničar, Predsednik veća-sudija,

Milan Komlenović, s.r. Milena Savatić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Mirjana Vojvodić

IJ