Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
U 5149/04
05.04.2006. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: Snežane Živković, predsednika veća, Mirjane Ivić i Nevene Milojčić, članova veća, sa savetnikom Vesnom Karanović, kao zapisničarem, odlučujući po tužbi tužioca AA – osnivača radnje \"BB", protiv rešenja Ministarstva finansija Republike Srbije – Poreska uprava, Regionalni centar Novi Sad broj 431-975/2004 od 20.9.2004. godine, u predmetu doprinosa, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 5.4.2006. godine, doneo je

P R E S U D U

Tužba SE ODBIJA.

O b r a z l o ž e nj e

Osporenim rešenjem odbijena je tužiočeva žalba izjavljena protiv rešenja Ministarstva finansija Republike Srbije – Poreska uprava – Filijala Sremska Mitrovica broj 431-3D/3243-271 od 27.8.2004. godine, kojim je tužiocu utvrđeno akontaciono zaduženje doprinosima za penzijsko i invalidsko osiguranje za period od 1.1.2004. do 31.12.2004. godine, s tim da njegova ukupna akontaciona obaveza za period od 1.1.2004. do 30.6.2004. godine iznosi 22.252,92 dinara.

U tužbi podnetoj ovom sudu tužilac osporava zakonitost rešenja tuženog organa pri čemu uglavnom ponavlja navode iz žalbe izjavljene na rešenje prvostepenog organa od 27.8.2004. godine. Navodi da je delatnost u njegovoj radnji vršio ovlašćeni poslovođa VV kome je radnja ustupljena na osnovu ovlašćenja iz člana 25. Zakona o privatnim preduzetnicima. Naime, smatra da je tom odredbom predviđeno da poslovođa stupa u status, preduzetnika preuzimajući sva prava i odgovornosti iz poslovanja radnje te obavezu plaćanja poreza i doprinosa čime prestaju sva prava i obaveze osnivača radnje za vreme takvog statusa. Poziva se na odredbe člana 25. stav 6. i člana 27. tačka 3. Zakona o privatnim preduzetnicima prema kojima radnja posluje preko poslovođe i u slučajevima kada je osnivaču zabranjena delatnost koja se obavlja u radnji ili kada mu je izrečena kazna zatvora do šest meseci. Ističe da od ustupanja radnje poslovođi VV on ne ostvaruje nikakvu dobit u poslovanju. Iz navedenih razloga predlaže da Vrhovni sud Srbije tužbu uvaži a osporeno rešenje poništi.

U odgovoru na tužbu tuženi organ je ostao u svemu kod razloga iznetih u obrazloženju osporenog rešenja i predložio da sud tužbu odbije kao neosnovanu.

Po oceni navoda tužbe, odgovora na tužbu kao i celokupnih spisa predmeta ove upravne stvari, Vrhovni sud Srbije je našao:

Tužba nije osnovana.

Pravilno je tuženi organ osporenim rešenjem odbio kao neosnovanu žalbu tužioca izjavljenu na rešenje Ministarstva finansija Republike Srbije – Poreska uprava – Filijala Sremska Mitrovica broj 431-3D/3243-271 od 27.8.2004. godine kojim je tužiocu utvrđeno akontaciono zaduženje doprinosima za penzijsko i invalidsko osiguranje za period od 1.1.2004. do 31.12.2004. godine kao i ukupna akontaciona obaveza za period od 1.1.2004. do 30.6.2004. godine u iznosu od 22.252,92 dinara a pri tom su u obrazloženju rešenja dati detaljni i jasni razlozi koje kao pravilne prihvata i ovaj sud.

Po nalaženju Vrhovnog suda Srbije osporenim rešenjem nije povređen zakon na štetu tužioca. To iz razloga što iako je nesporno da je tužilac kao osnivač radnje privremeno prestao da neposredno vodi radnju, te je za predstavljanje, zastupanje i poslovanje radnje odgovoran poslovođa VV, u skladu sa odredbama člana 25. Zakona o privatnim preduzetnicima (''Službeni glasnik SRS'', br. 54/89, 9/90 i ''Službeni glasnik RS'', br. 19/91 ... 35/02), poslovođa radnje nije osnivač radnje, pa samim tim po tom osnovu ni osiguranik samostalne delatnosti. Naime prema odredbi člana 26. stav 2. Zakona o privatnim preduzetnicima samo osnivač radnje odnosno osnivači ortačke radnje vrše odjavu radnje i to najkasnije danom podnošenja prijave o prestanku rada pismenim putem ili davanjem izjave na zapisnik od nadležne opštinske jedinice lokalne samouprave. Pri tome, saglasno odredbi člana 14. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju (''Službeni glasnik RS'', br. 34/03) svojstvo osiguranika se stiče danom početka a prestaje danom prestanka obavljanja samostalne delatnosti, a odredbom člana 132. istog Zakona propisano je da prijavu i odjavu osiguranja za osiguranike koji u skladu sa zakonom samostalno obavljaju privrednu delatnosti podnosi fondu nadležni organ (Opštinska uprava). Po stavu ovog suda tužilac je, obzirom na navedeno, kao osnivač radnje i osiguranik po osnovu obavljanja samostalne delatnosti te obveznik plaćanja doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje na osnovu člana 12. stav 1. tačka 1. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju bez obzira što delatnost radnje vodi poslovođa sa ovlašćenjima određenim članom 25. Zakona o privatnim preduzetnicima.

Sledstveno navedenom, pravilna je odluka upravnih organa u provedenom upravnom postupku te je kao na zakonu zasnovanu prihvata i ovaj sud, budući da u periodu od 1.1.2004. godine do 31.12.2004. godine tužilac kao osnivač radnje istu nije odjavio, a poslovođa je samo privremeno ovlašćen od tužioca da tu radnju vodi.

Sud je cenio i ostlae navode tužbe ali nalazi da su neosnovani bez uticaja na drugačiju ocenu zakonitosti osporenog rešenja.

Sa iznetog Vrhovni sud Srbije je našao da osporenim rešenjem nije povređen zakon na štetu tužioca pa je na osnovu člana 41. stav 2. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni list SRJ'', br. 46/96), odlučio kao u dispozitivu ove presude.

PRESUĐENO U VRHOVNOM SUDU SRBIJE U BEOGRADU,

dana 5.4.2006. godine, U.br. 5149/04

Zapisničar Predsednik veća-sudija

Vesna Karanović, s.r. Snežana Živković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Mirjana Vojvodić

zž