Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
U 5644/06
19.04.2007. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: mr Jadranke Injac, predsednika veća, Zoje Popović i Jelene Ivanović, članova veća, sa savetnikom suda Verom Marinković, kao zapisničarem, odlučujući u upravnom sporu po tužbi tužilje AA, protiv rešenja tužene Žalbene komisije Vlade broj: 112-00-00112/2006-01 od 22.9.2006. godine, u predmetu raspoređivanje državnog službenika, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 19.4.2007. godine, doneo je

P R E S U D U

Tužba SE ODBIJA.

O b r a z l o ž e nj e

Osporenim rešenjem odbijena je, kao neosnovana, žalba tužilje izjavljena na rešenje o raspoređivanju Ministarstva prosvete i sporta Republike Srbije, broj: 112-01-16/273/2006-02 od 10.7.2006. godine. Navedenim rešenjem pod tačkom 1. dispozitiva tužilja je raspoređena na radno mesto prosvetnog savetnika u ____ za područje šire od područja upravnog okruga za Južnobački i Sremski upravni okrug sa sedištem u Novom Sadu u zvanje savetnika, koje je utvrđeno pod rednim brojem 155 u Pravilniku o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu prosvete i sporta počev od 15.7.2006. godine. Tačkom 2. dispozitiva tog ožalbenog rešenja određeno je da kao državni službenik do stupanja na snagu zakona kojim će se urediti plate, naknade i druga primanja državnih službenika i nameštenika nastavlja da prima platu prema rešenju kojim je utvrđen koeficijent u visini od 14,10 u skladu sa Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plate imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima, dok je pod tačkom 3. dispozitiva rešenja da se mesečni iznos plate uvećava po osnovu minulog rada za 04,% za svaku punu godinu rada ostvarenog u radnom odnosu.

U tužbu podnetoj ovom sudu tužilja osporava zakonitost rešenja tuženog organa. Ponavljajući navode žalbe navodi da je razvrstavanjem u zvanje savetnika uskraćena u svojim pravima koje je stekla radom jer mogućnost napredovanja ne zavisi od stručnosti i rezultata rada. Takođe navodi da se poslovi koje je obavljala tokom poslednjih nekoliko godina mogu okvalifikovati kao poslovi koji zahtevaju stvaralačke sposobnosti, preduzimljivost i visok stepen stručnosti, samostalnosti i iskustva, što znači da se radi o poslovima koji se rade u zvanju višeg savetnika a ne u zvanju savetnika koje joj je utvrđeno ožalbenim rešenjem, a što tuženi organ nije cenio. Sa iznetih i razloga bliže navedenih u tužbi predlaže da sud tužbu uvaži i osporeno rešenje poništi.

U odgovoru na tužbu, tuženi organ je u svemu ostao kod razloga iznetog u obrazloženju osporenog rešenja i predložio da sud tužbu odbije, kao neosnovanu.

Nakon ocene navoda tužbe, odgovora na tužbu i spisa predmeta ove upravne stvari, Vrhovni sud Srbije je našao da tužba nije osnovana.

Iz obrazloženja osporenog rešenja i spisa predmeta ove upravne stvari proizilazi da je tužilja pre stupanja na snagu Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu prosvete i sporta na koji Pravilnik je saglasnost dala Vlada zaključkom 05 broj 110-3945/06 od 29.6.2006. godine, bila raspoređena na radno mesto prosvetnog savetnika u Školskoj upravi sa sedištem u Novom Sadu i imala utvrđeno zvanje – savetnik. Ovo radno mesto odgovora radnom mestu utvrđenom pod rednim brojem 155 navedenog Pravilnika kao radno mesto prosvetnog savetnika u ___ za područje šire od područja upravnog okruga za Južnobanatski i Sremski okrug sa sedištem u Novom Sadu na koje je tužilja i raspoređena, sa kog razloga je, po oceni tuženog organa, zakonito postupio prvostepeni organ kada je doneo ožalbeno rešenje.

Pravilno je, po oceni Vrhovnog suda Srbije, odlučio tuženi organ kada je u postupku u kojem nije bilo povrede pravila postupka, odbio žalbu tužilje, nalazeći da je rešenje prvostepenog organa od 10.7.2006. godine doneto na osnovu potpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pravilnom primenom materijalnog prava. Ovo iz razloga što je u provedenom postupku tuženi organ nesumnjivo utvrdio da je prilikom donošenja ožalbenog rešenja prvostepeni organ u svemu postupio saglasno odredbi člana 134. Zakona o državnim službenicima (''Sl. gl. RS'' br. 76/05) i da je na predlog neposrednog rukovodioca, nakon što je utvrdio da tužilja ispunjava uslove za raspoređivanje na navedeno radno mesto, doneo ožalbeno rešenje. Po oceni ovog suda, pravilno je tuženi organ odbio žalbu tužilje kao neosnovu, dajući za svoju odluku dovoljne, jasne i potpune razloge, koje prihvata i ovaj sud.

Sud je cenio i navode tužbe ali je našao da su isti neosnovani i bez uticaja na drugačiju ocenu zakonitosti osporenog rešenja, s obzirom da su istovetni navodima žalbe koje je tuženi organ saglasno odredbi čl. 235. Zakona o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 33/97 i 31/01) potpuno i pravilno ocenio i dao razloge koje prihvata i ovaj sud.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud Srbije je, na osnovu odredbe čl. 41. st. 2. Zakona o upravnim sporovima ("Službeni list SRJ", br. 46/96), odlučio kao u dispozitivu presude.

PRESUĐENO U VRHOVNOM SUDU SRBIJE U BEOGRADU

dana 19.4.2007. godine, U. 5644/06

Zapisničar, Predsednik veća - sudija

Vera Marinković, s.r. mr Jadranka Injac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Mirjana Vojvodić

JK