Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
U 6124/06
27.12.2007. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija Ljubodraga Pljakića, predsednika veća, Dragana Skoka i Dušanke Marjanović, članova veća, sa savetnikom suda Milankom Alkalaj, kao zapisničarem, odlučujući u upravnom sporu po tužbi tužioca Preduzeća \"AA", koga zastupa punomoćnik AB, advokat, radi poništaja rešenja Ministarstva finansija Republike Srbije, Poreske uprave, Regionalni centar Novi Sad, broj: 47-2530/2006 od 27. 07. 2006. godine, u predmetu poreza na dodatu vrednost, u nejavnoj sednici veća, održanoj dana 27. 12. 2007. godine, doneo je

P R E S U D U

Tužba SE ODBIJA.

O b r a z l o ž e nj e

Osporenim rešenjem odbijena je, kao neosnovana, žalba tužioca, izjavljena protiv rešenja Ministarstva finansija - Poreske uprave - Filijale Sremska Mitrovica, broj 413-9-223/2006-12-1 od 30. 05. 2006. godine, kojim se tužiocu utvrđuje za poreski period od 01. 03. 2006. do 31. 03. 2006. godine porez na dodatu vrednost za promet dobara i usluga u ukupnom iznosu od 31.082.697,00 dinara, prethodni porez u ukupnom iznosu od 19.680.988,00 dinara i utvrđuje se obaveza PDV za poreski period od 01. 03. 2006. do 31. 03. 2006. godine u iznosu od 11.401.709,00 dinara, koji je tužilac dužan da uplati u roku od 8 dana od dana prijema rešenja i kamatu koju je tužilac dužan sam obračuna i uplati od datuma dospeća obaveze za uplatu do datuma uplate PDV i nalaže se tužiocu da poslovne evidencije PDV u svemu usaglasi sa tačkom 1. dispozitiva ovog rešenja.

Tužilac tužbom u upravnom sporu osporava zakonitost rešenja tuženog organa, ukazujući da su prvostepeno i drugostepeno rešenje nezakonita rešenja, jer su doneta pogrešnom primenom Zakona o porezu na dodatu vrednost. Navodi da se utvrđena obaveza PDV odnosi na ulazne račune dobavljača i to iznos koji nije priznat kao prethodno obračunati PDV, jer je na računima dobavljača naveden PIB, koji je oduzet, zbog čega je poreski organ smatrao da je račun bez PIB, pa se nisu stekli uslovi za odbitak prethodnog poreza u smislu Zakona o PDV. Smatra da je pogrešno navedeno stanovište tuženog organa, zato što nije u skladu sa odredbom člana 42. stav 3. tačka 1. navedenog Zakona, kojim su propisani bitni elementi za odbitak prethodnog poreza. Smatra da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za odbitak prethodnog poreza propisani članom 28. Zakona o PDV i predlaže da sud tužbu uvaži i osporeno rešenje poništi.

Tuženi organ u odgovoru na tužbu navodi da u svemu ostaje pri razlozima iznetim u obrazloženju osporenog rešenja i predlaže da Vrhovni sud Srbije tužbu odbije kao neosnovanu.

Ispitujući zakonitost osporenog rešenja u granicama zahteva iz tužbe, u smislu odredbe člana 39. stav 1. Zakona o upravnim sporovima ("Službeni list SRJ, br. 46/96) ocenom navoda u tužbi, odgovoru na tužbu i spisa predmeta ove upravne stvari, Vrhovni sud Srbije je našao da tužba nije osnovana.

Iz spisa proizlazi da je poreski inspektor Odeljenja za terensku kontrolu Poreske uprave, Regionalnog centra Novi Sad, Filijala VV izvršio terensku kontrolu kod poreskog obveznika – tužioca za period poslovanja od 01. 03. 2006. do 31. 03. 2006. godine o čemu je sačinio zapisnik o kontroli broj 413-9-22/2006-12-1 od 09. 05. 2006. godine, u kome je konstatovao da je tužilac za promet dobara i usluga za 139 računa u poreskoj prijavi iskazao ukupan iznos naknade bez PDV u iznosu od 172.681.647,95 dinara i PDV u iznosu od 31.082.696,62 dinara. Naime, u postupku kontrole je utvrđeno da je u kontrolisanom periodu od 01. 03. do 31. 03. 2006. godine, tužilac, kao kupac od tri dobavljača – prodavca, platio kupljeno dizel gorivo po računima dobavljača i plaćeni PDV po tim računima odbio kao prethodni porez, pri čemu ovi računi nisu bili propisno sastavljeni, jer su sadržavali broj oduzetog PIB – izdavaoca računa.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je po oceni Vrhovnog suda Srbije postupio tuženi organ kada je osporenim rešenjem odbio kao neosnovanu žalbu tužioca izjavljenu protiv prvostepenog rešenja, iz razloga što je tuženi organ zaključio da tužilac u konkretnom slučaju nije imao pravo na odbitak PDV za nabavku dizel goriva u iznosu od 3.920.787,61 dinara, u iznosu od 3.923.727,21 dinara i u iznosu od 3.499.053,89 dinara, što ukupno iznosi 11.401.709,00 dinara, jer je u postupku terenske kontrole nesporno utvrđeno da ulazni računi dobavljača, za kupljena dobra ne sadrže broj oduzetog PIB – izdavaoca računa, što je u suprotnosti sa odredbom člana 42. stav 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost («Službeni glasnik RS» broj 84/2004...61/2005). Odredbom ovog člana propisano je da račun sadrži naročito sledeće podatke: naziv, adresu i PIB obveznika – izdavaoca računa, mesto i datum izdavanja i redni broj računa; naziv, adresu i PIB obveznika – primaoca računa; vrstu količinu ispurečenih dobara ili vrstu i obim usluga; datum prometa dobara i usluga i visinu avansnih plaćanja; iznos osnovice; poresku stopu koja se primenjuje, iznos PDV koji je obračunat na osnovicu i napomenu o poreskom oslobađanju. Znači, račun izdavaoca računa mora da sadrži i PIB obveznika – izdavaoca računa, što u ovaj poreskoj upravnoj stvari nije bio slučaj.

Sa iznetih razloga, nalazeći da osporenim rešenjem nije povređen zakon na njenu štetu, Vrhovni sud Srbije tužbu odbio i odlučio kao u dispozitivu presude na osnovu člana 41. stav 2. Zakona o upravnim sporovima.

PRESUĐENO U VRHOVNOM SUDU SRBIJE U BEOGRADU

Dana 27. 12. 2007. godine, U. 6124/06

Zapisničar Predsednik veća-sudija

Milanka Alkalaj, s.r. Ljubodrag Pljakić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Mirjana Vojvodić

MĐ