Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
U 6480/06
20.12.2007. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: Snežane Živković, predsednika veća, Mirjane Ivić i Nevene Milojčić, članova veća, sa savetnikom Vesnom Mraković, kao zapisničarem, odlučujući u upravnom sporu po tužbi AA, izjavljenoj protiv rešenja Ministarstva finansija Republike Srbije, Poreske uprave, Regionalnog centra Kragujevac broj 01-43801-1-00031/06-3 od 24.10.2006. godine, u predmetu poreza na kapitalni dobitak, u nejavnoj sednici veća, održanoj dana 20.12.2007. godine, doneo je

P R E S U D U

Tužba SE ODBIJA.

O b r a z l o ž e nj e

Osporenim rešenjem odbijen je tužiočev predlog za ponavljanje postupka, okončanog rešenjem tuženog organa broj 01-43801-1-00009/06-3 od 16.3.2006. godine, u upravnoj stvari utvrđenog poreza na kapitalni dobitak, ostvaren prodajom nepokretnosti, stana u ___, po Ugovoru o kupoprodaji Ov.br. 1436/05 od 26.5.2005. godine, overenom pred Opštinskim sudom u Čajetini, u iznosu od 168.771,77 dinara.

U tužbi, podnetoj ovom sudu, tužilac osporava zakonitost rešenja tuženog organa iz razloga predviđenih odredbom člana 10. stav 1. tač. 1. i 3. Zakona o upravnim sporovima i ističe da je rešenjem povređeno načelo zakonitosti iz člana 4. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kao i odredbe Zakona o opštem upravnom postupku, a takođe i pravo tužioca da učestvuje u postupku donošenja rešenja po zahtevu za ponavljanje postupka u smislu odredbe člana 9. Zakona o opštem upravnom postupku i člana 24. stav 1. tačka 7. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Navodi da je obrazloženje rešenja u suprotnosti sa dispozitivom, a da je i samo obrazloženje rešenja kontradiktorno i nejasno i u suprotnosti sa odredbom člana 79. Zakona o porezu na dohodak građana. Predlaže da sud tužbu uvaži, a osporeno rešenje poništi.

Tuženi organ, u odgovoru na tužbu, ostaje u svemu pri razlozima iz obrazloženja osporenog rešenja i predlaže da sud tužbu odbije, kao neosnovanu.

Rešavajući ovaj upravni spor na osnovu činjenica koje su utvrđene u upravnom postupku u smislu odredbe člana 38. stav 1. Zakona o upravnim sporovima ("Službeni list SRJ", br. 46/96) i ispitujući zakonitost osporenog rešenja u skladu sa članom 39. stav 1. istog Zakona, Vrhovni sud Srbije je, ocenom navoda tužbe, odgovora na istu i spisa predmeta ove upravne stvari, našao da je tužba neosnovana.

Prema spisima predmeta i razlozima iz obrazloženja osporenog rešenja, tuženi organ je svojim rešenjem pravilno odbio predlog tužioca za ponavljanje postupka okončanog rešenjem tuženog organa od 16.3.2006. godine, za koju odluku je dao dovoljne i jasne razloge, koje u svemu prihvata i ovaj sud. Ovo stoga, što je odredbom člana 239. stav 1. tačka 1. Zakona o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 33/97 i 31/01) propisano da će se postupak okončan rešenjem protiv koga nema redovnog pravnog sredstva u postupku (konačno rešenje) ponoviti ako se sazna za nove činjenice, ili se nađe ili stekne mogućnost da se upotrebe novi dokazi, koji bi, sami ili u vezi sa već izvedenim i upotrebljenim dokazima, mogli dovesti do drukčijeg rešenja da su te činjenice, odnosno dokazi bili izneseni ili upotrebljeni u ranijem postupku. Imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu, kao i nesumnjivo utvrđenu činjenicu, koju ni tužilac navodima tužbe ne spori, da je prvostepeno rešenje o utvrđivanju poreza na kapitalni dobitak doneto dana 22.12.2005. godine, a konačno rešenje tuženog organa po žalbi tužioca je doneto dana 16.3.2006. godine, dakle, pre zaključenja Ugovora o poklonu zaključenog dana od 22.6.2006. godine između tužioca i njegove majke, BB, a koji ugovor, prema navodima zahteva tužioca za obnovu postupka od 17.7.2006. godine, predstavlja novi dokaz, kao razlog za ponavljanje postupka iz odredbe člana 239. stav 1. tačka 1. Zakona o opštem upravnom postupku. Stoga je pravilno, po nalaženju suda, tuženi organ našao da činjenice i okolnosti, kao i dokazi nastali posle okončanja postupka ne mogu da budu razlog za ponavljanje postupka u smislu citirane zakonske odredbe, pa su suprotni navodi tužbe neosnovani.

Sud je cenio i ostale navode tužbe, a posebno one o pogrešnoj primeni odredbe člana 79. Zakona o porezu na dohodak građana, pa je našao da one ne mogu da dovedu do drugačije ocene zakonitosti osporenog rešenja, jer je u konkretnom slučaju postupak vođen po zahtevu tužioca za ponavljanje postupka, a ne radi se o postupku po zahtevu za povraćaj plaćenog poreza na kapitalni dobitak u smislu navedene zakonske odredbe.

Sa svega napred izloženog, Vrhovni sud Srbije je našao da je osporeno rešenje pravilno i na zakonu zasnovano i, na osnovu odredbe člana 41. stav 2. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u dispozitivu presude.

PRESUĐENO U VRHOVNOM SUDU SRBIJE U BEOGRADU,

dana 20.12.2007. godine, U.br. 6480/06

Zapisničar Predsednik veća-sudija

Vesna Mraković, s.r. Snežana Živković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Mirjana Vojvodić

zž