Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
U 7927/05
26.04.2006. godina
Beograd

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: mr Jadranke Injac, predsednika veća, Borivoja Bunjevačkog i Zoje Popović, članova veća, sa savetnikom Ljiljanom Petrović, kao zapisničarem, odlučujući u upravnom sporu po tužbi tužioca AA, protiv tuženog Vrhovnog suda Srbije zbog "ćutanja administracije" od strane tuženog, nakon održane nejavne sednice veća na dan 26.4.2006. godine, doneo je

R E Š E NJ E

Tužba SE ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Tužilac je dana 08.12.2005. godine podneo neposredno ovom sudu svoju tužbu i to protiv tuženog Vrhovnog suda Srbije "zbog nedonošenja rešenja po žalbi". U tom smislu ističe da je zbog "ćutanja administracije" Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu Republike Srbije ranije bio podneo tužbu Okružnom sudu u Beogradu U. br. 1132/05 dana 15.8.2005. godine, kao i da je taj sud zbog svoje nenadležnosti spise dostavio Vrhovnom sudu Srbije, kao nadležnom. Kako tuženi Vrhovni sud Srbije nije u roku od 60 dana doneo svoju odluku po navedenoj tužbi, tužilac je žalbom od 28.11.2005. godine podneo zahtev tom sudu da odluči o istoj. Konačno, navodi da s obzirom da tuženi sud kao organ ni u daljem roku od sedam dana nije odlučio po tužbi, da smatra da su se stekli zakonski uslovi za podnošenje tužbe i pokretanje upravnog spora kao da je tužba odbijena u smislu čl. 24. Zakona o upravnim sporovima.

Kako je u postupku prethodnog ispitivanja ovako podnete tužbe Vrhovni sud našao da je tužilac, pri tom, propustio da u tužbi pravilno označi odgovarajući upravni organ kao tuženog, a ne Vrhovni sud Srbije, te kako je propustio i da precizno navede i pruži dokaze o ispunjenosti svih uslova propisanih odredbom čl. 24. Zakona o upravnim sporovima, ("Službeni list SRJ", br. 46/96), to je u tom postupku doneo svoje rešenje U. br. 7927/05 od 01.2.2006. godine na osnovu čl. 27. stav 1. istog Zakona, a kojim je naložio tužiocu da uredi tužbu tako što će dostaviti dokaze, i to da je nadležnom prvostepenom upravnom organu podneo svoj odgovarajući zahtev, zatim da je po proteku propisanog roka za odlučivanje po istom podneo nadležnom upravnom organu i svoju žalbu zbog nedonošenja rešenja po zahtevu, te najzad i da je po proteku zakonskog roka u kome je taj drugostepeni organ bio dužan da donese svoju odluku – zahtevao od istog da u daljem roku od sedam dana odluči po podnetoj žalbi. Konačno, naloženo mu je da uz navedene podnesake dostavi sudu i dokaze da je iste bio predao tim organima neposredno ili putem pošte preporučenom pošiljkom, a sve ovo uz upozorenje na zakonske posledice propuštanja predviđene čl. 27. st. 2. ZUS-a.

Kako je, prema povratnici u spisima, tužlac navedeno rešenje suda primio 20.2.2006. godine i kako, postupajući po istom, ni svojim neposredno predatim podneskom sudu (takođe) 20.2.2006. godine nije dostavio nijedan od pomenutih naloženih dokaza, pa time niti otklonio nijedan od označenih nedostataka tužbe koji sprečavaju rad suda po istoj, Vrhovni sud Srbije je na osnovu čl. 27. st. 2. ZUS-a doneo rešenje kao u dispozitivu.

REŠENO U VRHOVNOM SUDU SRBIJE U BEOGRADU

dana 26.4.2006. godine, U. 7927/05

Zapisničar, Predsednik veća – sudija,

Ljiljana Petrović, s.r. mr Jadranka Injac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Mirjana Vojvodić

JK