Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
U 802/07
12.09.2007. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: Olge Đuričić, predsednika veća, Obrada Andrića i Tomislava Medveda, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Biljanom Šunderić, kao zapisničarem, rešavajući u upravnom sporu po tužbi tužioca AA, koga zastupa punomoćnik AB, advokat, protiv rešenja Vojne pošte 2722 Beograd, Up-2 broj 15-2 od 13.12.2006. godine, u pravnoj stvari razrešenja od profesionalne vojne službe, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 12.09.2007. godine, doneo je

P R E S U D U

Tužba se ODBIJA.

O b r a z l o ž e nj e

Osporenim rešenjem, odbijena je žalba tužioca izjavljena protiv rešenja Vojne pošte 5542 Beograd, pov. broj 2459-2 od 16.10.2006. godine, kojim rešenjem se tužilac razrešava od profesionalne vojne službe sa danom 31.10.2006. godine.

Tužbom kojom je pokrenuo ovaj upravni spor tužilac, preko punomoćnika, osporava zakonitost rešenja tuženog organa zbog netačno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, te pogrešne primene materijalnog prava. Navodima tužbe ukazuje da je rešenjem prvostepenog organa tužilac razrešen profesionalne vojne službe sa danom 31.10.2006. godine, protivno odredbi tačke 5. Ugovora o prijemu lica u Vojsku Srbije i Crne Gore na određeno vreme (od 15.11.2005. godine do 14.11.2006. godine), odnosno pre ugovorenog roka, bez mogućnosti da bude postavljen na drugo odgovarajuće formacijsko mesto. Kako sa razloga bliže navedenih u tužbi nalazi da je osporenim rešenjem povređena odredba člana 108. Zakona o Vojsci Jugoslavije, kao i napred navedena ugovorna obaveza, to predlaže da sud tužbu uvaži i poništi rešenje prvostepenog organa od 16.10.2006. godine i osporeno rešenje, kao nezakonita.

Tuženi organ je u odgovoru na tužbu ostao u svemu pri razlozima datim u obrazloženju osporenog rešenja i predložio da sud tužbu odbije kao neosnovanu.

Nakon razmatranja spisa predmeta, ocene navoda tužbe i odgovora na tužbu, kao i po oceni zakonitosti osporenog rešenja u smislu odredbe člana 39. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, Vrhovni sud Srbije je našao:

Tužba nije osnovana.

Pravilno je, i po oceni ovog suda, postupio tuženi organ kada je osporenim rešenjem odbio, kao neosnovanu, žalbu tužioca izjavljenu protiv rešenja prvostepenog organa od 16.10.2006. godine, pravilno nalazeći da je to rešenje zasnovano na pravilno utvrđenom činjeničnom stanju i pravilnoj primeni materijalnog prava.

Naime, odredbom člana 113. stav 1. Zakona o Vojsci Jugoslavije („Službeni list SRJ“, br. 43/94... 3/02 i „Službeni list SCG“, br. 7/05 i 44/05), propisano je da profesionalnom vojniku za koga je donesen akt o prestanku službe, služba u Vojsci prestaje razrešenjem.

U postupku koji je prethodio donošenju osporenog rešenja utvrđeno je da je u konkretnom slučaju donesen akt o prestanku službe tužioca, odnosno da je Naredbom komandanta Vojne pošte ___ Beograd broj 2459-1 od 10.10.2006. godine odlučeno da imenovanom prestane profesionalna vojna služba, zbog organizacionih promena u jedinici u kojoj je na službi, odnosno zbog ukidanja jedinice u kojoj je tužilac bio na službi po ugovoru. U istom postupku, kao nesporno, utvrđeno je i to da je navedena Naredba tužiocu dostavljena dana 16.10.2006. godine, te da je ista postala konačna istekom roka za žalbu koju tužilac nije izjavio, kao i to da je tužilac dužnost predao dana 31.10.2006. godine, te da je rešenjem prvostepenog organa od 16.10.2006. godine tužilac, sa danom 31.10.2006. godine (dakle danom predaje dužnosti), razrešen od profesionalne vojne službe.

Kod ovakvog stanja stvari, a imajući u vidu napred navedenu odredbu Zakona o Vojsci Jugoslavije, sud nalazi da je tužilac mogao da bude razrešen od profesionalne vojne službe sa navedenim datumom. Ovo zbog toga što je, primenom odredbe člana 113. stav 2. u vezi sa stavom 4. navedenog zakona imenovani razrešen od profesionalne vojne službe, saglasno sa odredbom člana 113. stav 1. Zakona o Vojsci Jugoslavije, u roku ne dužem od 3 meseca od dana kada mu je uručena naredba kojom je konačno odlučeno o prestanku njegove profesionalne vojne službe.

Sud je cenio i ostale navode iznete u tužbi, ali nalazi da ti navodi nisu od uticaja na drugačiju odluku u ovoj upravno-pravnoj stvari, s obzirom na to da je iste tužilac mogao isticati u posebnom postupku ocene zakonitosti napred navedene naredbe od 10.10.2006. godine, a kojom naredbom je tužiocu utvrđen prestanak profesionalne vojne službe.

Sa napred navedenih razloga, nalazeći da osporenim rešenjem nije povređen zakon na štetu tužioca, Vrhovni sud Srbije je odlučio kao u dispozitivu presude, primenom odredbe člana 41. stav 2. Zakona o upravnim sporovima.

PRESUĐENO U VRHOVNOM SUDU SRBIJE U BEOGRADU,

dana 12.09.2007. godine, U. 802/07

Zapisničar, Predsednik veća - sudija,

Biljana Šunderić, s.r. Olga Đuričić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Mirjana Vojvodić

IJ