Odredbom člana 29. stav 1. Zakona o uređenju sudova propisano je da Upravni sud sudi u upravnim sporovima.

Odredbama člana 3. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' broj 111/09) propisano je: da u upravnom sporu sud odlučuje o zakonitosti konačnih upravnih akata, osim onih u pogledu kojih je predviđena drugačija sudska zaštita (stav 1); da u upravnom sporu sud odlučuje i o zakonitosti konačnih pojedinačnih akata kojima se rešava o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu, u pogledu kojih u određenom slučaju zakonom nije predviđena drugačija sudska zaštita (stav 2); da sud u upravnom sporu odlučuje i o zakonitosti drugih konačnih pojedinačnih akata kada je to zakonom predviđeno (stav 3). Odredbom člana 4. istog zakona propisano je da upravni akt, u smislu ovog zakona, jeste pojedinačni pravni akt kojim nadležni organ, neposrednom primenom propisa, rešava o određenom pravu ili obavezi fizičkog ili pravnog lica, odnosno druge stranke u upravnoj stvari. Odredbom člana 5. Zakona o upravnim sporovima propisano je da upravna stvar, u smislu ovog zakona, jeste pojedinačna nesporna situacija od javnog interesa u kojoj neposredno iz pravnih propisa proizilazi potreba da se buduće ponašanje stranke autoritativno pravno odredi.

Odredbom člana 4. stav 3. Zakona o državnim službenicima („Službeni glasnik RS“, br. 79/05... 99/14, 157/20) propisano je da se na prava i dužnosti nameštenika primenjuju opšti propisi o radu i poseban kolektivni ugovor, ako ovim ili posebnim zakonom nije drukčije određeno.

Odredbama člana 171. istog zakona, propisano je: da nameštenik zasniva radni odnos ugovorom o radu (stav 1); da ugovor o radu obavezno sadrži odredbu prema kojoj poslodavac može rešenjem da promeni one sastojke ugovora čiju jednostranu promenu zakon dopušta (stav 2); da o pravima i dužnostima nameštenika rešenjem odlučuje rukovodilac i državni službenik koga rukovodilac za to pismeno ovlasti (stav 3).

S obzirom na to da je predmet tužbenog zahteva u ovoj pravnoj stvari poništaj rešenja Uprave za zajedničke poslove republičkih organa Republike Srbije kojim se rešava o pravu zaposlenog nameštenika na korišćenje slobodnih sati na osnovu ostvarenog prekovremenog rada, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osporenim rešenjem odlučuje o pravima iz radnog odnosa nameštenika, te da osporeno rešenje nije upravni akt donet u upravnoj stvari u smislu odredaba člana 3. stav 1. i čl. 4. i 5. Zakona o upravnim sporovima, kao ni pojedinačni akt iz odredaba člana 3. st. 2. i 3. istog zakona, o čijoj zakonitosti se odlučuje u upravnom sporu.

Imajući u vidu sve navedeno i da se u konkretnom slučaju radi o sporu iz radnog odnosa nameštenika, za postupanje po tužbi u ovoj pravnoj stvari nadležan je osnovni sud i to Prvi osnovni sud u Beogradu, na osnovu odredbe člana 22. stav 3. Zakona o uređenju sudova i člana 3. stav 1. tačka 4) Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava („Službeni glasnik RS“ broj 101/13).

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova, rešio kao u dispozitivu ovog rešenja.

REŠENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU

Zapisničar,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća – sudija,

Mirela Kostadinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Gordana Džakula,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić