Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE

08.06.2005. godina
Beograd

 

U IME NARODA

 

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: Snežane Živković, predsednika veća, Nevene Milojčić, Mirjane Lazin, Dušanke Marjanović i Dragana Skoka, članova veća, sa savetnikom Rajkom Milijaš, zapisničarem, odlučujući po zahtevu za vanredno preispitivanje presude Okružnog suda u Beogradu U broj 932/03 od 24. 03. 2004. godine, koji je podneo Fakultet \"AA", čiji je punomoćnik advokat AB iz, sa protivnom strankom BB, čiji je punomoćnik advokat BV, u predmetu izbora u zvanje saradnika Univerziteta, u nejavnoj sednici veća održanoj 08. 06. 2005. godine, doneo je

 

P R E S U D U

 

Zahtev SE ODBIJA.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

Pobijanom presudom uvažena je tužba BB i poništena odluka Univerziteta u Beogradu – dekana Fakulteta \"AA" 718/1 od 25. 07. 2000. godine, kojom je odbijen prigovor BB i potvrđena odluka dekana Fakulteta \"AA" u Beogradu 01 broj 147/3 od 12. 04. 2000. godine, da se ne vrši izbor, odnosno reizbor saradnika (asistenta pripravnika i asistenta) na predmetu ____.

 

U podnetom zahtevu za vanredno preispitivanje navedene presude Okružnog suda u Beogradu, podnosilac zahteva je osporio zakonitost presude jer smatra da je drastično povređen zakon na štetu tuženog konstatacijom Okružnog suda da dekan nije imao zakonsko ovlašćenje da odlučuje o ovoj stvari, već da su to trebali da učine izborno veće odnosno Savet Fakulteta, jer takva tela ne poznaje Zakon o univerzitetu iz 1998. godine, već je upravo dekan bio jedini nadležan da odlučuje o tužiljinom slučaju. Smatra da odluka dekana nije akt donet u vršenju javnih ovlašćenje, niti u postupku zasnivanja radnog odnosa nastavnika i saradnika organi Fakulteta primenjuju i postupaju po odredbama ZUP-a, te da je pogrešno stanovište u pobijanoj presudi da je osporena odluka nezakonita jer tuženi nije primenio odredbe Zakona o opštem upravnom postupku prilikom odlučivanja. Dalje navodi da je nejasno zbog čega je Okružni sud odlučio da je prigovor tuženog o neblagovremenosti tužbe neosnovan, jer je očigledno da je tužba, koju je tužilja podnela 2003. godine protiv odluke tuženog koja je doneta i uručena punomoćniku tužilje još krajem 2000. godine, očigledno neblagovremena. Predložio je da Vrhovni sud Srbije zahtev za vanredno preispitivanje presude uvaži i ukine ili preinači pobijanu presudu.

 

Protivna stranka, u odgovoru na zahtev osporila je navode iz zahteva i predložila da sud zahtev odbije.

 

Postupajući po navedenom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 48. Zakona o upravnim sporovima, Vrhovni sud Srbije je našao da zahtev nije osnovan.

 

Kako se to vidi iz spisa predmeta ove upravne stvari i obrazloženja pobijane presude, Okružni sud u Beogradu je u upravnom sporu pravilno našao da je rešenjem tuženog organa povređen zakon na štetu tužilje. Pravilno konstatuje Okružni sud da su osporenom odlukom bitno povređena pravila postupka iz Zakona o opštem upravnom postupku jer tuženi organ u uvodu osporenog rešenja i obrazloženju istog nije primenio odredbe Zakona o opštem upravnom postupku prilikom odlučivanja iako je u konkretnom slučaju odlučivao o određenom pravu i dužnosti asistenta Fakulteta \"AA", kada je odbio njen prigovor na odluku dekana Fakulteta da se ne vrši izbor, odnosno reizbor saradnika u zvanje asistenta na predmetu ___, zbog čega se takav akt smatra upravnim aktom donetim u vršenju javnih ovlašćenja.

 

Pobijanom presudom pravilno su ocenjene sva pitanja i okolnosti koje bi mogle uticati na zakonitost osporenog rešenja, i za tu ocenu dati su dovoljni i potpuni razlozi koje i ovaj sud u svemu kao pravilne prihvata.

 

Vrhovni sud je cenio sve navode u podnetom zahtevu za vanredno preispitivanje pobijane presude Okružnog suda u Beogradu ali je našao da isti nisu osnovani i da ne mogu dovesti do drugačije ocene zakonitosti osporenog rešenja. Po stanovištu Vrhovnog suda osporena Odluka je upravni akt. Naime Zakonom o Univerzitetu ("Službeni glasnik RS" br. 20/98) je propisano da se na fakultetu, odnosno univerzitetu kao obrazovnoj ustanovi, a u skladu sa zakonom i statutom univerziteta, odnosno fakulteta, ostvaruju obrazovno-naučna, odnosno obrazovno- umetnička delatnost propisana tim zakonom, dakle delatnost u oblasti obrazovanja u kojem sistem uređuje i obezbeđuje Republika Srbija (čl. 72. st. 1. tač. 6. Ustava Republike Srbije). Saglasno navedenom, a kako su citiranim Zakonom iz 1998. godine propisana zvanja nastavnika i saradnika univerziteta, uslovi za izbor u ova zvanja, postupak i nadležni organ za izbor, to odluke o izboru u zvanje nastavnika i saradnika univerziteta donosi nadležan organ fakulteta propisan zakonom, u vršenju javnih ovlašćenja, autoritativno, u postupku koji je propisan zakonom, rešavajući o pravima fizičkog lica u upravnoj stvari, neposredno primenjujući propis (Zakon o univerzitetu iz 1998. godine i statut fakulteta). Iz navedenih razloga odluke o izboru nastavnika i saradnika kojima su okončani postupci u vreme važenja Zakona iz 1998. godine, predstavljaju upravne akte shodno odredbi člana 6. stav 2. Zakona o upravnim sporovima pa i odluke da se ne vrši izbor odnosno reizbor saradnika Univerziteta. Zbog ovoga se pokazalo neosnovanim isticanje podnosioca zahteva da se u konkretnom slučaju radi o sporu o zasnivanju radnog odnosa. Neosnovani su navodi zahteva u pogledu nepravilne ocene blagovremenosti tužbe protiv osporenog rešenja od 25. 07. 2000. godine jer je pravilno Okružni sud, u nedostatku dokaza u spisima o uručenju osporene odluke punomoćniku tužilje, i navoda tuženog da povratnicu nije sačuvao, našao da je prigovor neblagovremenosti neosnovan, a posebno što i iz spisa proizilazi da je tužba podneta Petom opštinskom sudu u Beogradu dana 10. 08. 2000. godine, te da je predmet po pravnosnažnosti rešenja o oglašavanju Petog opštinskog suda u Beogradu kao stvarno nenadležnog ustupljen Okružnom sudu u Beogradu kao stvarno i mesno nadležnom, u kom postupku je Okružni sud u Beogradu i doneo pobijanu presudu U broj 932/03 od 24. 03. 2004. godine. Po nalaženju Vrhovnog suda pravilno je ukazivanje Okružnog suda u pobijanoj presudi u pogledu propisa koji je u obavezi da nakon donošenja pobijane presude primeni nadležni organ kod odlučivanja o prigovoru tužilje i to novi Zakona o Univerzitetu ("Službeni glasnik RS broj 21/2002). Vrhovni sud smatra da se predmet ima rešavati prema propisu koji je bio na snazi u momentu konačnog odlučivanja, tj. u momentu donošenja osporene odluke, ako novim propisom nije drugačije određeno. U konkretnom slučaju jeste drugačije određeno i to članom 141. stav 8. Zakona o Univerzitetu, na taj način da će se postupci za izbor nastavnika i saradnika započeti u vreme važenja Zakona o Univerzitetu iz 1998. godine koji nisu okončani, okončati po odredbama ovog zakona, a rokovi počinju da teku od stupanja na snagu ovog zakona. Zbog ovog se u ovoj upravnoj stvari ima primeniti Zakon o Univerzitetu ("Službeni glasnik RS" broj 21/02), jer po nalaženju Vrhovnog suda u konkretnom slučaju postupak za izbor odnosno reizbor u zvanje saradnika fakulteta nije okončan obzirom da je pobijanom presudom Okružnog suda poništen osporeni konačni akt dekana, koji je samim tim zahvaćen pravnim posledicama poništaja (kao da nikada nije ni donet), tako da postupak izbora odnosno reizbora nije okončan, pa se ima okončati na način predviđen članom 141. stav 8. Zakona o Univerzitetu ("Službeni glasnik RS" br. 21/02).

 

Sa iznetih razloga, a na osnovu člana 49. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, odlučeno je kao u dispozitivu presude.

 

PRESUĐENO U VRHOVNOM SUDU SRBIJE U BEOGRADU

Dana 08. 06. 2005. godine, Uvp.I 135/04

 

Predsednik veća-sudija

Snežana Živković, s.r.

 

Zapisničar

Rajka Milijaš, s.r.

 

Za tačnost otpravka

MĐ