U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula i Branka Stanića, članova veća, sa savetnikom Dragicom Vranić, kao zapisničarem, odlučujući o zahtevu „EKO-21“ d.o.o. Privrednog društva za sakupljanje, transport i tretman opasnog otpada, Opština Alibunar, Dobrica, Vuka Karadžića 73, koga zastupa punomoćnik Boško M. Divac, advokat iz ..., za preispitivanje sudske odluke – presude Upravnog suda 2 U 18878/16 od 06.11.2020. godine, sa protivnom strankom Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije, u predmetu inspekcijskom, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 24.09.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

Zahtev se ODBIJA.

ODBIJA SE zahtev podnosioca zahteva za naknadu troškova.

O b r a z l o ž e nj e

Pobijanom presudom, odbijena je tužba tužioca, ovde podnosioca zahteva za preispitivanje sudske odluke, podneta protiv rešenja Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije, broj ... od 10.11.2016. godine, kojim je, stavom prvim dispozitiva, oduzeta integralna dozvola za sakupljanje i transport opasnog otpada na teritoriji Republike Srbije, koju je izdalo Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine operateru „Eko-21“ d.o.o. Privredno društvo za sakupljanje, transport i tretman opasnog otpada, Opština Alibunar, Dobrica, Vuka Karadžića 73m rešenjem broj: ... od 30.10.2015. godine, registarski broj ..., zbog nepostupanja u skladu sa uslovima utvrđenim u izdatoj dozvoli; stavom drugim dispozitiva, zabranjeno je operateru – Privrednom društvu „Eko-21“ d.o.o. Dobrica sakupljanje i transport opasnog otpada na teritoriji Republike Srbije; stavom trećim dispozitiva, obavezan je operater Privredno društvo „Eko-21“ d.o.o. Dobrica, da primeni obavezne mere zaštite životne sredine, zdravlja ljudi i materijalnih dobara po prestanku obavljanja aktivnosti sakupljanja i transporta opasnog otpada na teritoriji Republike Srbije, koje su propisane dozvolom; stavom četvrtim dispozitiva, obaveštena je nadležna inspekcija za zaštitu životne sredine o donošenju ovog rešenja, radi kontrole mera nakon prestanka rada i obavljanja aktivnosti upravljanja opasnim otpadom.

U zahtevu za preispitivanje pobijane presude, podnetom zbog nepotpuno i pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, podnosilac navodi da su uslovi i postupak oduzimanja integralne dozvole ovlašćenom operateru regulisani odredbama člana 67. Zakona o upravljanju otpadom, čijim stavom 2. tačka 2) je propisano da se integralna dozvola oduzima na predlog inspekcijskog organa koji pri nadzoru primene zakona utvrdi da lice koje ima dozvolu postupa sa otpadom na način kojim ugrožava životnu sredinu i zdravlje ljudi odnosno ne primenjuje mere. Smatra da je za oduzimanje dozvole moralo da dođe do kumulativnog ispunjenja oba uslova, odnosno do ugrožavanja i životne sredine i zdravlja ljudi kao i do neprimenjivanja mera a što nije utvrđeno ni u upravnom postupku u kome je doneto osporeno rešenje niti u upravnom sporu pred Upravnim sudom. Ističe da je način na koji treba skladištiti opasni otpad propisan Pravilnikom o načinu skladištenja, pakovanja i obeležavanja opasnog otpada („Službeni glasnik RS“ broj 92/2010), a da sud nije utvrdio da li je ili nije skladištenje opasnog otpada izvršeno u skladu sa tim pravilnikom. Ukazuje da je predmetnom dozvolom ovlašćen na sakupljanje i transport otpada, a u osporenom rešenju i pobijanoj presudi nije navedeno šta je on nezakonito uradio pri skupljanju i transportu opasnog otpada. Ističe da je na spornoj lokaciji vršio tretman opasnog otpada na šta je bio ovlašćen ranije izdatom dozvolom od 15.11.2010. godine. Navodi da eventualne nepravilnosti u skladištenju otpada nemaju nikakve veze sa dozvolom koja je oduzeta, jer se njom ne reguliše pitanje skladištenja već po njoj tužilac vrši samo skupljanje i transport opasnog otpada. Osim toga to što krov hale prokišnjava i što ima atmosferske vode u hali, nije uslov za bezbedno i pravilno skladištenje u skladu sa zakonom, već se usklađenost skladištenja sa propisima ceni po vrsti sudova u kojima se skladišti opasni otpad. Ukazuje i na različito postupanje Upravnog suda u identičnom sporu u predmetu 24 U 9327/16. Predlaže da Vrhovni kasacioni sud zahtev uvaži i pobijanu presudu preinači, a traži i naknadu troškova postupka.

Protivna stranka u odgovoru na zahtev, predlaže da sud zahtev odbije.

Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev neosnovan.

Prema razlozima obrazloženja pobijane presude, polazeći od obrazloženja osporenog rešenja i spisa predmeta, te odredaba člana 33. stav 5., člana 37. stav 3., člana 59. st. 1.i 2. i član 67. stav 1. tačka 2) Zakona o upravljanju otpadom (''Službeni glasnik RS'' broj 36/09, 88/10 i 14/16), pravilno je, po oceni Upravnog suda, tuženi organ odlučio kada je doneo odluku kao u dispozitivu osporenog rešenja. Ovo stoga, jer iz rešenja o izdavanju integralne dozvole tužiocu za sakupljanje i transport opasnog otpada na teritoriji Republike Srbije broj ... od 30.10.2015. godine, proizlazi da tužilac nema dozvolu za tretman otpada i to dozvolu za skladištenje, a da je na neuslovnom prostoru (krov iznajmljene hale prokišnjava, na više mesta, na podu zatečena atmosferska otpadna voda) u predmetnoj hali u ..., uskladištio veliku količinu opasnog otpada (107,331 tona). Ovo posebno imajući u vidu da je upravljanje otpadom delatnost od opšteg interesa, a da je tužilac skladištio opasan otpad bez dozvole. Upravni sud je posebno cenio navode tužbe kojima se ukazuje da je tuženi organ na netačan i pogrešan način u obrazloženju napadnutog rešenja utvrdio da je tužilac vršio skladištenje opasnog otpada na lokaciji u ..., jer ne navodi materijalne činjenice iz kojih proizlazi da se radi o skladištenju, tako da se njegov činjenični nalaz ne može objektivno proveriti, ali nalazi da je isti neosnovan. Ovo stoga, jer iz spisa predmeta proizlazi da je Republička inspekcija za zaštitu životne sredine kod tužioca dana 29.07.2016. godine izvršila vanredni inspekcijski nadzor, prilikom kojeg je kod tužioca, uvidom na licu mesta i uvidom u dokumentaciju o otpadu, utvrđeno i zapisnikom broj ... od 08.08.2016. godine, kao i službenom beleškom od 21.09.2016. godine, konstatovano da je tužilac u neuslovnom prostoru (krov iznajmljene hale prokišnjava, na više mesta na podu zatečena atmosferska otpadna voda) u hali u ..., uskladištio veliku količinu opasnog otpada (107,331 tona), pri čemu mobilno postrojenje za tretman navedenog opasnog otpada nije zatečeno u pomenutoj hali.

Ocenjujući zakonitost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je presuda doneta bez povreda pravila postupka, te uz pravilnu primenu materijalnog prava.

Odredbom člana 33. stav 5. Zakona o upravljanju otpadom (''Službeni glasnik RS'' broj 36/09, 88/10 i 14/16), propisano je da se u postrojenjima za upravljanje otpadom otpad može skladištiti, tretirati odnosno ponovno iskoristiti ili odlagati samo u skladu sa izdatom dozvolom.

Odredbom člana 59. stav 1. istog zakona propisano je da se za obavljanje jedne ili više delatnosti u oblasti upravljanja otpadom pribavljaju dozvole, i to: 1) dozvola za sakupljanje otpada; 2) dozvola za transport otpada; 4) dozvola za tretman otpada, i to: dozvola za skladištenje; dozvola za ponovno iskorišćenje; dozvola za odlaganje. Prema stavu 2. istog člana, za obavljanje više delatnosti jednog operatera može se izdati jedna integralna dozvola.

Prema odredbi člana 60. stav 1. Zakona o upravljanju otpadom, dozvole za sakupljanje, transport, tretman, odnosno skladištenje, ponovno iskorišćenje i odlaganje opasnog otpada, dozvolu za tretman inertnog i neopasnog otpada spaljivanjem i dozvolu za tretman otpada u mobilnom postrojenju izdaje ministarstvo.

Odredbom člana 67. stav 1. tačka 2) istog zakona je propisano da se dozvola oduzima rešenjem nadležnog organa za izdavanje dozvole, ako se utvrdi da lice koje ima dozvolu ne postupa u skladu sa uslovima utvrđenim u dozvoli, a prema stavu 6. istog člana o oduzimanju dozvole nadležni organ obaveštava javnost.

Predmetnom integralnom dozvolom za sakupljanje i transport opasnog otpada izdatom operateru, ovde podnosiocu zahteva za preispitivanje sudske odluke, rešenjem broj ... od 30.10.2015. godine, a koja je oduzeta osporenim rešenjem tuženog od 10.11.2016. godine, u odeljku V Uslovi za rad, tačka 2.2. Sakupljanje otpada, obavezan je operater da sakupljene količine opasnog otpada predaje operaterima koji imaju dozvolu za skladištenje i tretman predmetnog otpada izdatu od strane nadležnog organa za izdavanje dozvola za upravljanje otpadom, u stanju u kakvom ga je primio od proizvođača ili vlasnika otpada.

Imajući u vidu navedeno i citirane zakonske odredbe, osporeno rešenje tuženog, kojim je tužiocu oduzeta predmetna dozvola na osnovu člana 67. stav 1. tačka 2) Zakona o upravljanju otpadom, i po oceni Vrhovnog kasacionog suda, jeste zakonito. Ovo stoga što je utvrđeno da tužilac ne postupa u skladu sa uslovima utvrđenim u integralnoj dozvoli za sakupljanje i transport opasnog otpada. Naime, u postupku inspekcijskog nadzora, uvidom na licu mesta i uvidom u dokumentaciju o otpadu, pored ostalog, utvrđeno je i zapisnički konstatovano da je tužilac, ovde podnosilac zahteva za preispitivanje sudske odluke, u neuslovnom prostoru u hali u ..., uskladištio veliku količinu opasnog otpada a da pritom na toj lokaciji nema dozvolu za skladištenje opasnog otpada, već ima samo dozvolu za sakupljanje i transport opasnog otpada prema kojoj je, kao operator, obavezan da sakupljene količine opasnog otpada predaje operaterima koji imaju dozvolu za skladištenje i tretman otpada izdatu od strane nadležnog organa za izdavanje dozvola za upravljanje otpadom, u stanju u kakvom ga je primio od proizvođača ili vlasnika otpada.

Vrhovni kasacioni sud je posebno cenio navode zahteva kojima se ukazuje da nisu ispunjeni uslovi za oduzimanje dozvole iz člana 67. stav 2. tačka 2) Zakona o upravljanju otpadom, te ukazivanje na pravno stanovište Upravnog suda iz presude 24 U 9327/16 od 12.01.2018. godine da u obrazloženju rešenja osporenog tužbom u tom predmetu tuženi nije dao razloge koji upućuju da tužilac postupa sa otpadom na način kojim ugrožava životnu sredinu i zdravlje ljudi, odnosno da ne primenjuje mere zaštite životne sredine, kontrole zagađivanja, sprečavanja udesa ili požara, pa je našao da su bez uticaja na drugačiju ocenu zakonitosti osporenog rešenja i pobijane presude. Ovo stoga što rešenjem osporenim u ovom predmetu dozvola nije oduzeta na osnovu člana 67. stav 2. tačka 2) Zakona o upravljanju otpadom, već na osnovu odredbe člana 67. stav 1. tačka 2) istog zakona.

Cenjeni su i navodi zahteva kojima se ukazuje na odredbe Pravilnika o načinu skladištenja, pakovanja i obeležavanja opasnog otpada, pa je nađeno da su bez uticaja jer se odredbe tog pravilnika primenjuju na postrojenja koja poseduju dozvolu za skladištenje opasnog otpada koju podnosilac zahteva ne poseduje, niti je pak predavao otpad operateru koji takvu dozvolu poseduje.

S obzirom na sve izloženo, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u stavu prvom dispozitiva ove presude.

Kako je zahtev za preispitivanje sudske odluke odbijen, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 74. Zakona o upravnim sporovima shodnom primenom odredbe člana 165. stav 1. u vezi člana 153. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 87/18) odlučio kao u drugom stavu dispozitiva presude.

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU
dana 24.09.2021. godine, Uzp 112/2021

Zapisničar,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća – sudija,

Dragica Vranić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić