Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Uzp 128/2022
25.02.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula i Branka Stanića, članova veća, sa savetnikom Dragicom Vranić, kao zapisničarem, rešavajući o zahtevu „TALIJA N&R“ DOO Beograd, Rada Neimara 49, koga zastupa punomoćnik Radojko R. Pavlović, advokat iz ..., ... ..., za preispitivanje sudske odluke – rešenja Upravnog suda 22 Uo 115/21 od 28.12.2021. godine, u predmetu poreskom, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 25.02.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
Zahtev se ODBACUJE.
O b r a z l o ž e nj e
Podnosilac zahteva predlaže preispitivanje sudske odluke - rešenja Upravnog suda 22 Uo 115/21 od 28.12.2021. godine, kojim je odbačen njegov zahtev podnet na osnovu člana 23. stav 3. Zakona o upravnim sporovima pre podnošenja tužbe, a kojim je tražio odlaganje izvršenja rešenja Ministarstva finansija Republike Srbije, Poreske uprave, Filijale Voždovac broj ...-...-...-...-.../... od 17.12.2021. godine. Rešenjem Ministarstva finansija Republike Srbije, Poreske uprave, Filijale Voždovac broj ...-...-...-...-.../... od 17.12.2021. godine odbijen je kao neosnovan zahtev podnosioca za odloženo plaćanje dugovanog poreza broj ...-...-...-.../... od 22.06.2018. godine i odlučeno da izjavljena žalba ne odlaže izvršenje rešenja.
U postupku prethodnog ispitivanja podnetog zahteva Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev nedozvoljen.
Prema članu 3. u vezi člana 8. stav 1. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' broj 111/09), Upravni sud u upravnom sporu odlučuje o zakonitosti konačnih upravnih akata i konačnih pojedinačnih akata kojima se rešava o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu, osim onih u pogledu kojih je u određenom slučaju predviđena drugačija sudska zaštita kao i o zakonitosti drugih konačnih pojedinačnih akata kada je to zakonom predviđeno. Prema članu 17. istog zakona, upravni spor se pokreće tužbom.
Odredbom člana 40. stav 1. Zakona o upravnim sporovima propisano je da sud rešava spor presudom, a prema odredbama čl. 25. do 32. istog zakona, sud odlučuje rešenjem u upravnom sporu kada se u zakonom predviđenim slučajevima tužba odbacuje ili se pokrenuti postupak obustavlja.
Odredbom člana 49. stav 1. Zakona o upravnim sporovima propisano je da protiv pravnosnažne odluke Upravnog suda stranka i nadležni javni tužilac mogu da podnesu Vrhovnom kasacionom sudu zahtev za preispitivanje sudske odluke. Prema stavu 2. ovog člana zakona, zahtev može da se podnese kada je to zakonom predviđeno, u slučajevima kada je sud odlučivao u sporu pune jurisdikciji i u stvarima u kojima je u upravnom postupku bila isključena žalba, a prema stavu 3. zahtev se može podneti zbog povrede zakona, drugog propisa ili opšteg akta ili zbog povrede pravila postupka koja je mogla biti od uticaja na rešavanje stvari.
Odredbom člana 23. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, koja se odnosi na odložno dejstvo tužbe, propisano je da tužba po pravilu ne odlaže izvršenje upravnog akta protiv koga je podneta. Stavom 2. ovog člana zakona propisano je da po zahtevu tužioca sud može odložiti izvršenje konačnog upravnog akta kojim je meritorno odlučeno u upravnoj stvari, do donošenja sudske odluke, ako bi izvršenje nanelo tužiocu štetu koja bi se teško mogla nadoknaditi a odlaganje nije protivno javnom interesu niti bi se odlaganjem nanela veća ili nenadoknadiva šteta protivnoj stranci odnosno zainteresovanom licu. Prema stavu 3. istog člana zakona, stranka iz upravnog spora, izuzetno, može tražiti od suda odlaganje izvršenja upravnog akta i pre podnošenja tužbe: 1) u slučaju hitnosti; 2) kada je izjavljena žalba koja po zakonu nema odloženo dejstvo, a postupak po žalbi nije okončan. Prema stavu 4, o zahtevu za odlaganje izvršenja sud odlučuje rešenjem najkasnije u roku od pet dana od dana prijema zahteva iz st. 2. i 3. ovog člana.
Iz navedenih zakonskih odredbi proizlazi da rešenjem koje donosi primenom člana 23. Zakona o upravnim sporovima, odlučujući o zahtevu stranke za odlaganje izvršenja upravnog akta, Upravni sud ne odlučuje o tužbi kojom je pokrenut upravni spor i predmetu tog spora, odnosno ne odlučuje o zakonitosti upravnog akta koji se tužbom osporava. Stoga, prema stavu Vrhovnog kasacionog suda, odluka Upravnog suda doneta primenom člana 23. Zakona o upravnim sporovima ne predstavlja pravnosnažnu odluku Upravnog suda iz člana 49. stav 1. Zakona o upravnim sporovima čije preispitivanje stranka može tražiti pred Vrhovnim kasacionim sudom podnošenjem zahteva za preispitivanje sudske odluke kao vanrednog pravnog sredstva.
Kako se zahtevom za preispitivanje sudske odluke u konkretnom slučaju ne predlaže preispitivanje odluke Upravnog suda donete po tužbi, već se zahtevom traži preispitivanje rešenja Upravnog suda 22 Uo 115/21 od 28.12.2021. godine, kojim je odbačen zahtev podnosioca podnet na osnovu člana 23. stav 3. Zakona o upravnim sporovima pre podnošenja tužbe, a kojim je podnosilac tražio odlaganje izvršenja prvostepenog rešenja donetog u upravnom postupku, Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za podnošenje zahteva za preispitivanje sudske odluke iz člana 49. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, zbog čega je zahtev nedozvoljen.
S obzirom na izloženo, a na osnovu člana 53. stav 1. Zakona o upravnim sporovima kojim je propisano da će Vrhovni kasacioni sud nedozvoljen zahtev za preispitivanje sudske odluke odbaciti rešenjem, odlučeno je kao u dispozitivu ovog rešenja.
REŠENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU
dana 25.02.2022. godine, Uzp 128/2022
Zapisničar, Predsednik veća – sudija,
Dragica Vranić,s.r. Katarina Manojlović Andrić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić