Zahteve za preispitivanje pobijane presude su podneli Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije, po kom zahtevu je u Beograd, po kom zahtevu je formiran predmet pod brojem Uzp 133/2021. Po zahtevu za preispitivanje sudske odluke JP „Skijališta Srbije“ Beograd, formiran je predmet zaveden pod brojem Uzp 138/2021. Kako se navedenim zahtevima pobija zakonitost iste presude Upravnog suda 7 U 6063/19 od 12.02.2021. godine, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 74. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09) shodnom primenom odredbe člana 328. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 71/11... 18/20), radi ekonomičnosti postupka i donošenja jedinstvene odluke, spojio postupke po zahtevima radi zajedničkog raspravljanja tako da brojem će se predmet dalje voditi.

U zahtevu za preispitivanje pobijane presude Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije, osporava pravilnost zaključka Upravnog suda da je podnosilac tužbe Udruženje „Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu“ aktivno legitimisan za podnošenje tužbe u skladu sa članom 11. Zakona o upravnim sporovima, jer tužilac nije nosilac prava i obaveza o kojima se rešavalo u upravnom postupku okončanom osporenim rešenjem i legitimacija tužioca ne proizlazi ni iz odredbe člana 44. stav 3. Zakona o opštem upravnom postupku na kojoj odredbi tužilac zasniva svoju legitimaciju. Smatra da je tužilac udruženje koje se, prema svom Statutu, registrovanom u Agenciji za privredne registre, bavi obnovljivim izvorima energije i zaštitom životne sredine, a ne zaštitom kulturnih dobara, iz kog razloga nema ovlašćenje da štiti interese javnosti u konkretnom slučaju u zaštiti kulturnih dobara. Ukazuje da je širi javni interes zaštićen propisanim procedurama za donošenje planske dokumentacije, da je taj interes tužilac mogao da štiti u postupku izrade i usvajanja Plana detaljne regulacije za gondolu Ušće – Kalemegdan („Službeni list Grada Beograda“, br. 65/18), a da su za ocenu potrebe zaštite šireg interesa javnosti legitimisani nadležni javni tužilac, nadležni pravobranilac i Zaštitnik građana. Osporava pravilnost zaključka iz pobijane presude pozivajući se, na odredbe člana 2. stav 1. tačka 4, čl. 5. i 18. Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, člana 137. st. 1, 2. i 3. Zakona o planiranju i izgradnji i odredbe Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, da je Ministarstvo donoseći osporeno rešenje postupilo suprotno odredbama čl. 5. i 18. Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu i da je podnosilac zahteva za izdavanje posebne dozvole za izvođenje pripremnih radova bio dužan da kao sastavni deo dokumentacije dostavi studiju o proceni uticaja na životnu sredinu na koju je izdata saglasnost nadležnog organa. Ukazuje, da obaveza prilaganja studije o proceni uticaja na životnu sredinu i saglasnosti na studiju nastaje ili u trenutku podnošenja zahteva za izdavanje odobrenja za izgradnju (u konkretnom slučaju građenske dozvole za pripremne radove) ili u trenutku prijave početka izvođenja projekta, odnosno podnošenja prijave radova u smislu Zakona o planiranju i izgradnji. Takođe navedenim propisima nije utvrđena obaveza prilaganja studije o proceni uticaja na životnu sredinu uz projekat pripremnih radova, već uz projekat za građevinsku dozvolu. Osporava i zaključak Upravnog suda da je za dozvolu za pripremne radove koji obuhvataju zemljane radove na stabilizaciji terena i osiguranju iskopa prema susednim parcelama bušenim šipovima bila potrebna saglasnost Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture u skladu sa članom 32. tačka 2. Zakona o kulturnim dobrima i ukazuje da su uslovi Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture sastavni deo lokacijskih uslova koji su sastavni deo rešenja o građevinskoj dozvoli, dalje navodi da je nadležni organ postupao u svemu u skladu sa odredbama čl. 8b i 8đ Zakona o planiranju i izgradnji, u postupku izdavanja osporenog rešenja. Saglasno izloženom, nalazi da je pobijana presuda nepravilna i nezakonita i predlaže da Vrhovni kasacioni sud zahtev usvoji, da donese presudu kojom će pobijanu sudsku odluku preinačiti i odbaciti tužbu, ili da ukine presudu i predmet vrati Upravnom sudu na ponovno odlučivanje.

Grad Beograd je podneo zahtev za preispitivanje pobijane presude u stavu prvom i trećem dispozitiva, zbog povrede zakona. Navodi da je Upravni sud pogrešno ocenio kao neosnovan prigovor nedostatka aktivne legitimacije na strani tužioca i da iz propisa na koje se Upravni sud pozvao u pobijanoj presudi ne proizlazi aktivna legitimacija tužioca u ovom upravnom sporu. Smatra da je uslov za tužilačku legitimaciju prema odredbi člana 11. stav 1. Zakona o upravnim sporovima da se radi o povredi subjektivnih prava ili interesa tužioca, a ne trećih lica, a da je javni tužilac prema odredbi stava 3. navedenog člana legitimisan za podnošenje tužbe kada je upravnim aktom povređen zakona na štetu javnog interesa. Ukazuje da Preporuke Komiteta ministara Saveta Evrope kao ni presude Evropskog suda za ljudska prava nisu izvor prava, a da Zakon o upravnim sporovima u koji je inkorporirana Preporuka R (2004) 20 Komiteta ministara Saveta Evrope državama članicama o sudskoj kontroli upravnih akata od 15.12.2004. godine, ne daju tužilačku legitimaciju podnosiocu tužbe. Takođe, Arhuska konvencija, iako predstavlja potvrđeni međunarodni ugovor, ne daje neposredno pravo na podnošenje tužbe ovde tužiocu, već samo predviđa obavezu strana potpisnica da, u okviru svog nacionalnog zakonodavstva, obezbede pripadnicima zainteresovane javnosti pravo na postupak preispitivanja pred sudom, pri čemu član 6. navedene konvencije predviđa učešće javnosti u donošenju odluka o posebnim aktivnostima, a tužba u upravnom sporu ne predstavlja „donošenje odluka o posebnim aktivnostima“. Navodi da Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu daje pravo zainteresovanoj javnosti da pokrene upravni spor isključivo protiv odluke nadležnog organa u vezi davanja ili odbijanja saglasnosti na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, a da Zakon o zaštiti životne sredine sadrži upućujuću normu o pravu zainteresovane javnosti da pokreće postupak preispitivanja odluke pred nadležnim organom, odnosno sudom, u skladu sa zakonom, a to je Zakon o upravnim sporovima. Zakon o opštem upravnom postupku predviđa pod kojim uslovima zastupnici kolektivnih interesa i širih interesa javnosti mogu dobiti status stranke u upravnom postupku, a ne u upravnom sporu. Ukazuje da je u odluci Upravnog suda Uv 103/2011 od 22.12.2011. godine izražen suprotan stav o legitimaciji za podnošenje tužbe u upravnom sporu, što je dovelo do neujednačene sudske prakse, čime je povređeno pravo na pravnu sigurnost kao jedno od jemstava prava na pravično suđenje. Dalje ukazuje na povredu pravila postupka koja je mogla biti od uticaja na rešenje ove upravne stvari i to da mu nisu dostavljeni podnesci tužioca, na koji način je povređeno pravo na pravično suđenje. Osporava pobijanu presudu i u pogledu merituma spora u vezi primene odredaba čl. 5. i 18. Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu. Ukazuje i na nezakonitost rešenja o odlaganju izvršenja osporenog rešenja. Predlaže da Vrhovni kasacioni sud presudom uvaži zahtev, preinači pobijanu presudu Upravnog suda u stavovima prvom i trećem dispozitiva, tako što će odbiti tužbu ili da pobijanu presudu ukine i predmet vrati Upravnom sudu na ponovno odlučivanje.

JP „Skijališta Srbije“ Beograd je podneo zahtev za preispitivanje pobijane presude Upravnog suda, u stavu prvom dispozitiva, zbog povrede zakona, u osnovi iz istovetnih razloga kao u zahtevu Grada Beograda koji su napred izloženi. Predložio je da Vrhovni kasacioni sud zahtev uvaži, preinači pobijanu presudu Upravnog suda u stavu prvom dispozitiva, tako što će odbiti tužbu i obavezati tužioca da zainteresovanom licu naknadi troškove spora ili da pobijanu presudu ukine i predmet vrati Upravnom sudu na ponovno odlučivanje.

Protivna stranka je u odgovorima na podnete zahteve osporila sve navode zahteva i istakala da je Upravni sud u obrazloženju osporene presude dao ubedljive, dovoljne i jasne razloge u vezi sa prigovorom aktivne legitimacije podnosioca zahteva, koje je odbio kao neosnovane, kao i razloge zbog kojih je našao da je osporeno rešenje o građevinskoj dozvoli nezakonito. Predložio je da Vrhovni kasacioni sud zahteve za preispitivanje pobijane presude odbije kao neosnovane i da obaveže podnosioce zahteva da mu nadoknade troškove za sastav ovih odgovora.

Postupajući po podnetim zahtevima i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'', broj 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao da su zahtevi neosnovani.

Prema obrazloženju pobijane presude i stanju spisa tužbu u ovom upravnom sporu podneo je „Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu“ udruženje sa sedištem u Beogradu, ovde suprotna stranka, koje udruženje je osnovano u skladu sa Zakonom o udruženjima i prema odredbi člana 1. Statuta je dobrovoljno, nevladino, nestranačko i neprofitno udruženje osnovano na neodređeno vreme, radi ostvarivanja ciljeva u oblasti promocije i unapređenja prava na zdravu i očuvanu životnu sredinu, održivog upravljanja prirodnim resursima i resursima obnovljive energije. Predmet upravnog spora je ocena zakonitosti rešenja o građevinskoj dozvoli Ministarstva

5

građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije broj ...-...-.../...-... (...-...-...- ...-.../...) od 01.04.2019. godine kojim se, dozvoljava investitoru Republici Srbiji - JP „Skijališta Srbije“ i sufinansijeru Gradu Beogradu izvođenje pripremnih radova na izgradnji stanice gondole „Kalemegdan“, koji obuhvataju postavljanje gradilišne ograde, postavljanje instalacija i opreme privremenog karaktera za potrebe izvođenja radova, zemljane radove i radove na stabilizaciji terena i osiguranja iskopa prema susednim parcelama bušenim šipovima, sve na kat. parceli broj .../... KO ..., na teritoriji grada Beograda koja parcela se, prema utvrđenom, nalazi u zoni „Beogradske tvrđave“ nepokretnog kulturnog dobra od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju. Zaključkom Vlade Republike Srbije od 20.09.2018. godine utvrđeno je da je Vlada odlučila da se pribavi nepokretnost koju čini kabinska žičara – gondola Ušće – Kalemegdan, čija se izgradnja predviđa između ostalih kat. parcela, i na kat. parceli .../... upisanoj u listu nepokretnosti br. ... KO ... . Lokacijskim uslovima tuženog ovde podnosioca zahteva broj predmeta …-…-…-…-…/... zavodni broj ...-...-.../...-... od 14.02.2019. godine definisani su uslovi za izgradnju gondole u Beogradu - kabinske žičare Ušće – Kalemegdan na konkretno opredeljenim kat. parcelama u gradskim opštinama Novi Beograd i Stari grad, na teritoriji Grada Beograda, između ostalih i na kat. parceli br. .../... KO ..., a koji uslovi su potrebni za izradu idejnog projekta, projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje, u skladu sa Planom detaljne regulacije za gondolu Kalemegdan – Ušće, gradske opštine Stari grad i Novi Beograd („Službeni glasnik grada Beograda“, br. 65/18). Rešenjem Ministarstva zaštite životne sredine broj ...-...-.../...-... od 25.02.2019. godine utvrđeno je da je potrebna procena uticaja na životnu sredinu projekta kabinske žičare (gondole) Ušće – Kalemegdan, na k.p. .../..., .../..., .../..., .../... KO ... i kp. .../..., .../..., .../..., .../..., .../..., .../..., ... KO ... ... . Prema Uslovima za preduzimanje mera tehničke zaštite Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture za izradu Projekta gondola Ušće – Kalemegdan od 13.02.2019. godine i akata Republičkog geodetskog zavoda, planirana izgradnja gondole u Beogradu - kabinska žičara –Ušće – Kalemegdan obuhvata pored ostalog prostor u okviru koga je i kat. parcela .../... KO ..., i to prostor koji se nalazi u okviru Spomenika kulture „Beogradska tvrđava“, nepokretnog kulturnog dobra od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju, Arheološkog nalazišta „Antički Singidunum“, kulturnog dobra i Prostorno kulturno – istorijske celine „Kosančićev venac“, nepokretnog kulturnog dobra od velikog značaja za Republiku Srbiju. Rešenjem Službe za katastar nepokretnosti Stari grad od 04.03.2019. godine, posle izdavanja lokacijskih uslova i rešenja kojim se utvrđuje potreba procene uticaja na životnu sredinu projekta kabinske žičare, dozvoljava se deoba kat. parcele .../... i kat. parcele .../... KO ... i formirane su kat. parcele br. .../..., .../..., .../... i .../..., te deoba kat. parcele br. .../... upisane u listu nepokretnosti broj ... KO ... i novoformirana kat. parcela broj .../... upisuje se u list nepokretnosti broj ... KO ..., i to: br. dela parcele 1 površine 45a 51m² javna svojina Republike Srbije, sa udelom 1/1, sa konkretno upisanim teretima.

Polazeći od navedenog, Upravni sud je, prethodno cenio prigovor nedostatka aktivne legitimacije na strani tužioca, s pozivom na član 142. stav 2. Ustava Republike Srbije, a u skladu sa Preporukom R (2004) 20 Komiteta ministara Saveta Evrope državama članicama u sudskoj kontroli upravnih akata (Recommendation Rec (2004) 20 of the Committee of Ministers to member states on judicial review of administrative acts) od 15.12.2004. godine, odredbama člana 2. i člana 9. stav 2. alineja 1 Konvencije o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine – Arhuska konvencija, koja je potvrđena Zakonom o potvrđivanju Konvencije o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine, članom 2. tačka 7) Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, članom 44. stav 3. Zakona o opštem upravnom postupku, članom 11. stav 1. Zakona o upravnim sporovima i članom 81a u vezi člana 35. stav 1. Zakona o zaštiti životne sredine. S obzirom na Statut tužioca, te imajući u vidu da zaštita nepokretnih kulturnih dobara i njihove zaštićene okoline, kao dobara od opšteg interesa, uživa prethodnu zaštitu i na osnovu propisa o zaštiti životne sredine, Upravni sud je zaključio da zainteresovana javnost koja tvrdi da je došlo do kršenja prava u zaštiti kulturnih nepokretnih dobara ima pravo na postupak preispitivanja pred sudom u upravnom sporu, u cilju pobijanja materijalne i procesne zakonitosti bilo kog pojedinačnog upravnog akta, iz kog razloga je tužilac aktivno legitimisan u smislu člana 11. stav 1. Zakona o upravnim sporovima za podnošenje tužbe radi poništaja osporenog rešenja, jer smatra da je upravnim aktom povređen na zakonu zasnovani interes. Upravni sud je ocenjujući zakonitost osporenog rešenja zaključio da je osporenim rešenjem povređen zakon jer je odluka doneta uz isključivu primenu odredaba člana 137. st. 3. i 4. Zakona o planiranju i izgradnji i odredaba Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, a međutim, da je u konkretnom slučaju u postupku izdavanja posebne dozvole za pripremne radove organ bio dužan da primeni i Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu i Zakon o kulturnim dobrima čije su odredbe u ispunjavanju uslova za izvođenje radova na nepokretnim kulturnim dobrima lex specialis u odnosu na Zakon o planiranju i izgradnji. Nalazi, polazeći od odredbe člana 2. tačka 30. Zakona o planiranju i izgradnji da uz zahtev za izdavanje posebne građevinske dozvole za pripremne radove postoji obaveza da se dostavi i studija o proceni uticaja na životnu sredinu na koju je data saglasnost nadležnog organa a što je u konkretnom slučaju propušteno da se učini iz kog razloga je osporeno rešenje doneto protivno odredbi čl. 5. i 18. Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu. Ovo posebno imajući u vidu da je rešenjem Ministarstva zaštite životne sredine od 25.02.2019. godine, utvrđena potrebna procene uticaja na životnu sredinu projekta kabinske žičare (gondole) Ušće – Kalemegdan. Pored navedenog, a kako pripremni radovi za koje je osporenim rešenjem izdata posebna građevinska dozvola obuhvataju i zemljane radove i radove na stabilizaciji terena i osiguranje iskopa prema susednim parcelama bušenim šipovima sve na kat. parceli broj .../... KO ... koja se nalazi u zoni spomenika kulture „Beogradska tvrđava“ te da se radi o radovima koji mogu narušiti svojstvo „Beogradske tvrđave“ kao nepokretnog kulturnog dobra od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju, to po oceni suda za izvođenje takvih radova bila je potrebna saglasnost Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, u skladu sa odredbom člana 32. tačka 2. Zakona o kulturnim dobrima. Iz navedenog razloga Upravni sud je našao da je bez uticaja postojanje Uslova za preduzimanje mera tehničke zaštite Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture od 13.02.2019. godine.

Ocenjujući zakonitost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pobijana presuda pravilna i da je doneta bez povrede pravila postupanja koje bi bile od uticaja na zakonitost rešavanja ove upravne stvari.

Odredbama člana 11. Zakona o upravnim sporovim je propisano: da tužilac u upravnom sporu može da bude fizičko, pravno ili drugo lice, ako smatra da mu je upravnim aktom povređeno neko pravo ili na zakonu zasnovan interes (stav 1); da ako je upravnim aktom povređen zakon na štetu javnog interesa, upravni spor može da pokrene nadležni javni tužilac (stav 3); da ako su upravnim aktom povređena imovinska prava i interesi Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, upravni spor može da pokrene i nadležno javno pravobranilaštvo (stav 4).

Odredbom člana 44. stav 3. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16 i 95/18-autentično tumačenje) je propisano da zastupnici kolektivnih interesa i zastupnici širih interesa javnosti, koji su organizovani saglasno propisima mogu da imaju svojstvo stranke u upravnom postupku ako ishod upravnog postupka može da utiče na interese koje zastupaju.

Odredbom člana 2. Konvencije o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine – Arhuska konvencija, koja je potvrđena Zakonom o potvrđivanju Konvencije o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine („Službeni glasnik RS“ – Međunarodni ugovori, broj 38/09), propisano je da za svrhe ove konvencije: 4. „Javnost“ znači jedno ili više fizičkih i pravnih lica i, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom ili praksom, njihova udruženja, organizacije ili grupe; 5. „Zainteresovana javnost“ znači javnost koja je ugrožena ili će verovatno biti ugrožena ili ima interesa u donošenju odluka u oblasti životne sredine. Za potrebe ove definicije, nevladine organizacije koje promovišu zaštitu životne sredine i koje zadovoljavaju uslove propisane nacionalnim zakonodavstvom biće smatrane zainteresovanim. Odredbom člana 9. stav 2. alineja 1 iste konvencije je propisano da će svaka Strana, u okviru svog nacionalnog zakonodavstva obezbediti da pripadnici zainteresovane javnosti (a) koji imaju dovoljnog interesa, ili, alternativno, (b) tvrde da je došlo do kršenja prava, u slučaju kada propisi o upravnom postupku jedne Strane to zahtevaju kao preduslov, imaju pravo na postupak preispitivanja pred sudom i/ili drugim nezavisnim i nepristrasnim telom ustanovljenim zakonom, u cilju pobijanja materijalne i procesne zakonitosti bilo koje odluke, činjenja ili propuštanja činjenja, prema odredbama člana 6. i, kada je to predviđeno nacionalnim zakonodavstvom i bez narušavanja odredaba stava 3. u donjem tekstu, drugim relevantnim odredbama ove konvencije.

Odredbama Zakona o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS“, br. 135/2004, ... 76/2018, 95/2018 (drugi zakon)) propisano je: odredbom člana 3. kojom je utvrđeno značenje pojedinih izraza upotrebljenih u ovom zakonu: da životna sredina jeste skup prirodnih i stvorenih vrednosti čiji kompleksni međusobni odnosi čine okruženje, odnosno prostor i uslove za život (član 3. tačka 1); da zainteresovana javnost jeste javnost na koju utiče ili na koju može uticati donošenje odluke nadležnog organa ili koja ima interesa u tome, uključujući i udruženja građana i društvene organizacije koje se bave zaštitom životne sredine i koje su evidentirane kod nadležnog organa (član 3. tačka 28); da se strateška procena uticaja na životnu sredinu vrši, za strategije, planove, programe i osnove u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja i pored ostalog zaštite prirodnih i kulturnih dobara i sastavni je deo plana, odnosno programa ili osnove (član 35. stav 1); da se procena uticaja, pored ostalog propisanog u ovom stavu, vrši i za projekte koji se planiraju na zaštićenom prirodnom dobru i u zaštićenoj okolini nepokretnog kulturnog dobra (član 36. stav 2); da procena uticaja projekta na životnu sredinu je sastavni deo tehničke dokumentacije bez koje se ne može pristupiti izvođenju projekta i vrši se u skladu sa postupkom propisanim posebnim zakonom (član 36. stav 3); da javnost i zainteresovana javnost ima pravo da, u skladu sa zakonom, učestvuje u postupku donošenja odluka, pored ostalih propisanih ovim stavom, i o: 1) strateškoj proceni uticaja planova i programa na životnu sredinu (član 81. stav 1); da zainteresovana javnost u postupku ostvarivanja prava na zdravu životnu sredinu kao stranka ima pravo da pokreće postupak preispitivanja odluke pred nadležnim organom, odnosno sudom, u skladu sa zakonom (član 81a).

Prema Zakonu o proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS“, br. 135/2004, 36/2009) procena uticaja na životnu sredinu jeste preventivna mera zaštite životne sredine sa ciljem da se prikupe podaci i predvide štetni uticaji određenih projekata, pored ostalog i na materijalna i kulturna dobra, kao i utvrde i predlože mere kojima se štetni uticaji mogu sprečiti, smanjiti ili otkloniti imajući u vidu izvodljivost tih projekata (u daljem tekstu: procena uticaja) (član 2. tačka 5), studija o proceni uticaja na životnu sredinu jeste dokument kojim se analizira i ocenjuje kvalitet činilaca životne sredine i njihova osetljivost na određenom prostoru i međusobni uticaj postojećih i planiranih aktivnosti, predviđaju neposredni i posredni štetni uticaj projekta na činioce životne sredine, kao i mere i uslovi za sprečavanje, smanjenje i otklanjanje štetnih uticaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi (u daljem tekstu: studija o proceni uticaja) (član 2. tačka 6). Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu propisano je: da zainteresovana javnost obuhvata javnost na koju projekat utiče ili je verovatno da će uticati, uključujući i nevladine organizacije koje se bave zaštitom životne sredine i evidentirane su kod nadležnog organa (član 2. tačka 7); da se procena uticaja vrši, pored ostalog i za projekte koji se planiraju na zaštićenom prirodnom dobru i u zaštićenoj okolini nepokretnog kulturnog dobra (član 3. stav 3); da Vlada Srbije (u daljem tekstu: Vlada) propisuje: 1) listu projekata za koje je obavezna procena uticaja; 2) listu projekata za koje se može zahtevati procena uticaja (član 4. stav 1); da nosilac projekta za koji je obavezna procena uticaja i projekta za koji je utvrđena procena uticaja, ne može pristupiti realizaciji, odnosno izgradnji i izvođenju projekta bez saglasnosti nadležnog organa na studiju o proceni uticaja (član 5); da studija o proceni uticaja i saglasnost na studiju o proceni uticaja, odnosno odluka da nije potrebna procena uticaja na životnu sredinu, sastavni su deo dokumentacije koja se prilaže uz zahtev za izdavanje odobrenja za izgradnju ili uz prijavu početka izvođenja projekta (izgradnja, izvođenje radova, promena tehnologije, promena delatnosti i druge aktivnosti) (član 18).

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/2009... 83/2018) propisano je: da pripremni radovi jesu radovi koji prethode građenju objekta (član 2. tačka 28); da izgradnja objekta jeste skup radnji koji obuhvata: prethodne radove, izradu i kontrolu tehničke dokumentacije, pripremne radove za građenje, građenje objekta i stručni nadzor u toku građenja objekta (član 2. tačka 30); da Ministarstvo izdaje građevinsku dozvolu za izgradnju, pored ostalih, i objekata u granicama nepokretnih kulturnih dobara od izuzetnog značaja, objekata u zaštićenoj okolini kulturnih dobara od izuzetnog značaja sa određenim granicama katastarskih parcela, kao i objekata u zaštićenim područjima u skladu sa aktom o zaštiti kulturnih dobara (osim pretvaranja zajedničkih prostorija u stan, odnosno poslovni prostor u zaštićenoj okolini kulturnih dobara od izuzetnog značaja i kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne baštine), u skladu sa zakonom (član 133. stav 2. tačka 9); da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu i izvod iz projekta za građevinsku dozvolu izrađene u skladu sa propisom kojim se bliže uređuje sadržina tehničke dokumentacije, koji ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio, pored ostalih i dokaze propisane propisom kojim se bliže uređuje postupak sprovođenja objedinjene procedure (član 135. stav 1); da se građevinska dozvola izdaje za ceo objekat, odnosno za deo objekta, ako taj deo predstavlja tehničku i funkcionalnu celinu (član 137. stav 1); da se pripremni radovi izvode na osnovu građevinske dozvole iz stava 1. ovog člana (član 137. stav 2), pripremni radovi za objekte iz člana 133. ovog zakona, mogu se izvoditi i na osnovu posebne građevinske dozvole (član 137. stav 3); da se uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole iz stava 3. ovog člana, prilažu lokacijski uslovi, projekat pripremnih radova i dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu ili objektu (člana 137. stav 4).

Polazeći od navedenog utvrđenog činjeničnog stanja i spisa predmeta, kao i citiranih propisa, Vrhovni kasacioni sud nalazi, ali iz drugih razloga od onih koji su navedeni u obrazloženju pobijane presude, da je pravilan zaključak Upravnog suda da je tužilac aktivno legitimisan za podnošenje tužbe u ovom upravnom sporu kao i da je osporeno rešenje nezakonito.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da iz citiranih propisa proizlazi da udruženje za zaštitu životne sredine koje je osnovano u skladu sa zakonom (zainteresovana javnost iz ekoloških propisa, odnosno zastupnici kolektivnih interesa i zastupnici širih interesa javnosti iz člana 44. stav 3. Zakona o opštem upravnom postupku) nema neposredno pravo, a kako to pogrešno zaključuje Upravni sud, za podnošenje tužbe u upravnom sporu, te u vezi sa tim da bude stranka u upravnom sporu u svojstvu tužioca, u skladu sa odredbom člana 11. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, po tužbi protiv građevinske dozvole ni u slučaju kada je u pitanju građevinska dozvola u vezi projekta za koji je utvrđena potreba procene uticaja na životnu sredinu, odnosno kada je u pitanju postupak povezan sa zaštitom životne sredine.

Ovo iz razloga jer ekološki propisi, Zakon o zaštiti životne sredine i Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu, koji propisuju pravni okvir zaštite životne sredine (pored Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine i Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu) i koji utvrđuju pojam „zainteresovana javnost“, da su zainteresovana javnost i udruženja koja se bave zaštitom životne sredine, propisuju neposredno pravo zainteresovane javnosti da učestvuju u upravnom postupku i pravo pokretanja upravnog spora samo u pojedinim postupcima propisanim tim zakonima, ali ne i Zakonom o planiranju i izgradnji.

Navedeni zaključak proizlazi i iz činjenice da Zakon o planiranju i izgradnji, koji ne pripada korpusu ekoloških zakona, ne propisuje zainteresovanu javnost kao stranku u upravnom postupku donošenja građevinske dozvole, a Zakon o zaštiti životne sredine (član 81a), Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu, a imajući u vidu i Arhusku konvenciju, sadrže samo upućujuće norme prema kojima se pravo na podnošenje tužbe ostvaruje u skladu sa zakonom.

Pored navedenog, prema odredbi člana 11. stav 1. Zakona o upravnim sporovima udruženje koje se bavi zaštitom životne sredine nema neposredno pravo na podnošenje tužbe, odnosno tužilačku legitimaciju u upravnom sporu protiv građevinske dozvole, jer se tim upravnim aktom ne rešava o pravu udruženja kao podnosioca tužbe, već o pravu stranke u upravnom postupku po čijem zahtevu je osporeno rešenje o građevinskoj dozvoli doneto. Takođe odredba člana 11. Zakona o upravnim sporovima ne propisuje zainteresovanu javnost iz ekoloških propisa, te zastupnike kolektivnih interesa i zastupnike širih interesa javnosti iz člana 44. stav 3. Zakona o opštem upravnom postupku, kao pravne subjekte koji imaju svojstvo tužioca u upravnom sporu.

Međutim, po pravnom shvatanju Vrhovnog kasacionog suda, udruženje za zaštitu životne sredine i pored toga što nema neposredno pravo za podnošenje tužbe može da ostvari tužilačku legitimaciju u upravnom sporu po tužbi protiv građevinske dozvole, kada je u pitanju projekat za koji je utvrđena potreba procene uticaja na životnu sredinu. Navedeno proizlazi iz Zakona o zaštiti životne sredine (član 81a), Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, Arhuske konvencije i odredbe člana 44. stav 3. Zakona o opštem upravnom postupku. U tom pravcu je, postupio i Evropski sud za ljudska prava kada je u predmetu, na koji se pozvao i Upravni sud, Lerablije (L´Elablière A.S.B.L protiv Belgije, predstavka br. 49230/07 od 24.02.2009. godine, st. 29) priznao pravo na pristup upravnom sudu neprofitnom udruženju čije su aktivnosti usmerene ka zaštiti životne sredine u nekoliko opština u Belgiji, a povodom osporavanja zakonitosti izdavanja građevinske dozvole za izgradnju postrojenja za sakupljanje otpada. Postojanje tužilačke legitimacije udruženja za zaštitu životne sredine ceni se u svakom konkretnom slučaju i to u skladu sa odredbom člana 11. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, polazeći od toga da li postoji pravno relevantna veza tužioca, odnosno interesa čijom zaštitom se bavi, sa predmetom odlučivanja upravnim aktom, a prema okolnosti da li je osporenom građevinskom dozvolom povređen interes čijom zaštitom se tužilac kao udruženje bavi i to interes zaštite životne sredine, zasnovan na Zakonu o planiranju i izgradnji, primenom kog zakona je osporena građevinska dozvola i doneta. Pri tome, po shvatanju Vrhovnog kasacionog suda učešće tužioca u upravnom postupku u kome je doneta osporena građevinska dozvola, u svojstvu stranke iz člana 44. stav 3. Zakona o opštem upravnom postupku, kao ni okolnost da li je u tom postupku tražio svojstvo stranke u skladu sa odredbom člana 93. stav 1. istog zakona, ne predstavlja uslov za legitimaciju za podnošenje tužbe u upravnom sporu.

Sledom navedenog, Vrhovni kasacioni sud nalazi da tužilac u ovom upravnom sporu, koji je udruženje za zaštitu životne sredine, osnovano u skladu sa zakonom (koja zaštita kako to pravilno zaključuje Upravni sud, u smislu procene uticaja na životnu sredinu obuhvata i kulturna dobra i zaštićenu okolinu kulturnih dobara saglasno članu 35. stav 1, članu 36. stav 2. Zakona o zaštiti životne sredine, članu 2. tačka 5, članu 3. stav 3. Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu), nema neposredno pravo za podnošenje tužbe, te da bude stranka u svojstvu tužioca u ovom upravnom sporu protiv posebne građevinske dozvole za pripremne radove iz člana 137. stav 3. u vezi člana 133. stav 2. tačka 9. Zakona o planiranju i izgradnji. Ovo iz razloga što osporenom građevinskom dozvolom za pripremne radove nije rešavano o pravu i obavezi tužioca, već o pravu i obavezi stranke po čijem zahtevu je osporeno rešenje doneto, pri čemu tužilac u upravnom postupku nije učestvovao u svojstvu stranke iz člana 44. stav 3. Zakona o opštem upravnom postupku i nije tražio svojstvo stranke u tom postupku u skladu sa odredbom člana 93. stav 1. istog zakona. Sledom navedenog, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se aktivna legitimacija tužioca u ovom upravnom sporu ceni u skladu sa odredbom člana 11. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, u odnosu na činjenicu da li je osporenom građevinskom dozvolom povređen interes tužioca vezan za zaštitu životne sredine, čijom zaštitom se tužilac bavi, i to interes koji ima uporište u Zakonu o planiranju i izgradnji primenom kog zakona je osporena građevinska dozvola i doneta. Stoga, odlučna činjenica za ocenu legitimacije tužioca u ovom upravnom sporu je da li je u konkretnom slučaju za donošenje osporenog rešenja o posebnoj građevinskoj dozvoli za pripremne radove potrebna i studija o proceni uticaja na životnu sredinu (a ne saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, kako to pogrešno zaključuje Upravni sud, a osnovano ukazuje podnetim zahtevima) projekta kabinske žičare – gondole Ušće – Kalemegdan, za koji projekat je utvrđena potreba procene uticaja na životnu sredinu navedenim rešenjem od 25.02.2019. godine, u čijem sastavu je i objekat stanica gondola „Kalemegdan“, radi čije izgradnje je dozvoljeno izvođenje pripremnih radova.

Ovo iz razloga jer u slučaju kada je za projekat utvrđena potreba procene uticaja na životnu sredinu u vezi kojeg se donosi građevinska dozvola, odnosno posebna građevinska dozvola za izvođenje pripremnih radova, studija o proceni uticaja na životnu sredinu (a ne i saglasnost na ovu studiju) obavezan je deo dokumentacije koji se dostavlja uz zahtev za građevinsku dozvolu, te za posebnu građevinsku dozvolu za pripremne radove, kako je to propisano odredbom člana 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, u vezi sa odredbom člana 58. stav 1. tačka 4. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Službeni glasnik RS“, broj 72/2018), a koje odredbe se po stavu Vrhovnog kasacionog suda shodno primenjuju na posebnu građevinsku dozvolu za pripremne radove. Pri tome građenju, odnosno izvođenju pripremnih radova može se pristupiti, prema odredbi člana 138a Zakona o planiranju i izgradnji po pravnosnažnom (konačnom) rešenju o građevinskoj dozvoli i to podnošenjem prijave radova, uz koju se na osnovu odredbe člana 148. istog zakona, u vezi odredbe člana 31. stav 2. tačka 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem („Službeni glasnik RS“, br. 113/2015, 96/2016, 120/2017) obavezno podnosi i saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu ako je obaveza njene izrade utvrđena za projekat propisom kojim se uređuje procena uticaja na životnu sredinu.

Naime, kada su u pitanju pripremni radovi za izgradnju objekta u vezi kog projekta je nadležni organ utvrdio potrebu procene uticaja na životnu sredinu, po pravnom shvatanju Vrhovnog kasacionog suda, za posebnu građevinsku dozvolu za izvođenje pripremnih radova iz člana 137. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji, potrebno je uz projekat za pripremne radove, kao što je to propisano i za projekat za građevinsku dozvolu, da se priloži studija o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat u vezi kojeg je dozvoljeno izvođenje pripremnih radova, shodnom primenom odredaba, koje se odnose na građevinsku dozvolu, i to odredbe člana 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji i člana 58. stav 1. tačka 4. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata. Navedeno jer iz odredbe člana 137. st. 1. i 2. Zakona o planiranju i izgradnji proizlazi da se pripremni radovi izvode po pravilu na osnovu građevinske dozvole za izgradnju objekta, u kom slučaju je, kako je to napred navedeno, obavezan deo dokumentacije za izdavanje građevinske dozvole i studija o proceni uticaja na životnu sredinu, ukoliko je utvrđena potreba procene uticaja na životnu sredinu u skladu sa propisima kojima se uređuje ova oblast. Sledom navedenog, polazeći od toga da izgradnja objekta obuhvata i pripremne radove, kao i da je posebna građevinska dozvola za pripremne radove propisana kao mogućnost, a ne kao isključiva vrsta građevinske dozvole za pripremne radove za objekte iz člana 133. Zakona o planiranju i izgradnji, a imajući u vidu i da je procena uticaja na životnu sredinu preventivna mera zaštite životne sredine od aktivnosti koji mogu da imaju štetne uticaje pored ostalog i na nepokretna kulturna dobra i na zaštićenu okolinu kulturnih dobara, to ciljnim tumačenjem Zakona o planiranju i izgradnji nesumnjivo proizlazi da je intencija zakonodavca da se studija o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat u vezi kojeg se izvode pripremni radovi, prilaže i uz zahtev za posebnu građevinsku dozvolu za pripremne radove.

Osporeno rešenje o građevinskoj dozvoli je posebna građevinska dozvola za izvođenje pripremnih radova koje je doneto u skladu sa odredbom člana 137. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji za pripremne radove za izgradnju objekta iz člana 133. ovog zakona, kakav je u konkretnom slučaju i objekat stanica gondola „Kalemegdan“, kao deo projekta kabinske žičare – gondola Ušće – Kalemegdan (objekat iz člana 133. stav 2. tačka 9. Zakona o planiranju i izgradnji), za koji projekat je navedenim rešenjem od 25.02.2019. godine utvrđena potreba procene uticaja na životnu sredinu. Imajući u vidu sve navedeno Vrhovni kasacioni sud nalazi da je u konkretnom slučaju uz zahtev za osporenu posebnu građevinsku dozvolu za pripremne radove potrebno da se dostavi i studija o proceni uticaja na životnu sredinu navedenog projekta.

Vrhovni kasacioni sud je pri odlučivanju u ovoj pravnoj stvari imao u vidu i da su osporenom posebnom građevinskom dozvolom za pripremne radove odobreni i radovi (označeni kao pripremni), koji obuhvataju zemljane radove i radove na stabilizaciji terena i osiguranja iskopa prema susednim parcelama bušenim šipovima sve na kat. parceli broj .../... KO ..., na teritoriji Grada Beograda koja se nalazi u zoni spomenika kulture „Beogradska tvrđava“, nepokretnog kulturnog dobra od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju, kao i da se ovim pripremnim radovima a kako to pravilno zaključuje Upravni sud u pobijanoj presudi mogu narušiti svojstva ovog nepokretnog kulturnog dobra od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju.

Sledom navedenog, a s obzirom da uz zahtev za osporenu posebnu građevinsku dozvolu za pripremne radove, protivno propisanoj obavezi nije priložena i studija o proceni uticaja na životnu sredinu navedenog projekta kabinske žičare – gondola Ušće – Kalemegdan, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je osporenom građevinskom dozvolom povređen interes u vezi zaštite životne sredine čijom zaštitom se tužilac bavi i to interes koji ima uporište u Zakonu o planiranju i izgradnji i navedenim pravilnicima, iz kog razloga je tužilac aktivno legitimisan za podnošenje tužbe u ovom upravnom sporu, na osnovu odredbe člana 11. stav 1. Zakona o upravnim sporovima i da je osporeno rešenje nezakonito.

Sledom navedenog, Vrhovni kasacioni sud nalazi da prema stanju spisa i razlozima obrazloženja nisu bili ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 137. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji, u vezi sa odredbom čl. 135. i 136. istog zakona (na koje odredbe se i tuženi organ pozvao u uvodu osporenog rešenja), za donošenje osporenog rešenja o građevinskoj dozvoli za pripremne radove. Stoga iz pravnih propisa i razloga sadržanih u obrazloženju osporenog rešenja, i dokaza u spisima, ne proizlazi pravilnost odluke date u dispozitivu osporenog rešenja iz kog razloga je osporeno rešenje doneto povredom pravila postupka koja su od bitnog uticaja na pravilnost i zakonitost rešavanja ove upravne stvari, a kako to pravilno nalazi i Upravni sud pobijanom presudom. Iz navedenih razloga pravilno je pobijanom presudom, primenom odredbi člana 40. stav 2, u vezi sa članom 42. stav 1. Zakona o upravnim sporovima uvažena tužba, poništeno osporeno rešenje o građevinskoj dozvoli i predmet vraćen nadležnom organu na ponovno odlučivanje. U ponovnom postupku nadležni organ će, u smislu odredbe člana 69. stav 2. Zakona o upravnim sporovima postupati u skladu sa pravnim shvatanjima i primedbama iz ove presude Vrhovnog kasacionog suda. Tuženi organ će u ponovnom postupku imati u vidu i da prema tački VIII navedenih lokacijskih uslova od 14.02.2019. godine, ovi lokacijski uslovi važe 24 meseca od dana izdavanja.

Vrhovni kasacioni sud je cenio navode podnetih zahteva pa je našao da su neosnovani, odnosno bez uticaja na drugačiju ocenu zakonitosti pobijane presude.

Po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda tužilac jeste aktivno legitimisan za podnošenje tužbe u ovom upravnom sporu iz svih razloga navedenih u obrazloženju ove presude. S obzirom da iz navoda zahteva ne proizlazi drugačiji zaključak o aktivnoj legitimaciji tužioca u ovom upravnom sporu, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da su neosnovani svi navodi zahteva kojima se osporava aktivna legitimacija podnosioca tužbe, kao i navodi da su pobijanom presudom povređene odredbe člana 11. st. 1. i 3. Zakona o upravnim sporovima. Neosnovani su i navodi zahteva da se uz zahtev za posebnu dozvolu za pripremne radove ne dostavlja studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta u vezi koga se izvode pripremni radovi, a imajući u vidu i da tuženi organ u zahtevu upravo navodi da obaveza prilaganja studije o proceni uticaja na životnu sredinu nastaje ili u momentu podnošenja zahteva za građevinsku dozvolu za pripremne radove, ili u trenutku prijave početka pripremnih radova.

Neosnovani su i navodi podnosilaca zahteva JP „Skijališta Srbije“ i Grada Beograda da su povređena pravila postupka u upravnom sporu time što im nisu dostavljeni podnesci tužioca od 31.05.2019. godine, 14.06.2019. godine i 27.06.2019. godine. Ovo iz razloga jer se tužilac ovim podnescima izjasnio na odgovore na tužbu ovde podnosilaca zahteva, i da je sud na javnoj raspravi sa sadržinom ovih podnesaka upoznao zastupnike ovih podnosilaca zahteva. Imajući u vidu da rešenje Uv 103/2011 od 22.12.2011. godine, na koje podnosioci zahteva ukazuju i pobijana presuda nisu zasnovani na bitno istom činjeničnom stanju i pravnom osnovu, to su neosnovani i navodi zahteva o neujednačenoj sudskoj praksi, i povredi prava na pravnu sigurnost, u pogledu primene odredbe člana 11. st. 1. i 3. Zakona o upravnim sporovima. Polazeći od razloga navedenih u obrazloženju ove presude zbog kojih je Vrhovni kasacioni sud našao da je osporeno rešenje nezakonito, bez uticaja su navodi zahteva kojima se osporava pravilnost zaključka Upravnog suda da je u konkretnom slučaju bila potrebna saglasnost Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture na Uslove za preduzimanje mera tehničke zaštite od 13.02.2018. godine.

S obzirom na utvrđeno da je uz zahtev za posebnu građevinsku dozvolu za pripremne radove potrebno da se dostavi i studija o proceni na životnu sredinu navedenog projekta, to su neosnovani i navodi zahteva tuženog kojima se ukazuje da je nadležni organ u postupku izdavanja građevinske dozvole postupio u skladu sa postupkom propisanim citiranim odredbama čl. 8b i 8đ Zakona o planiranju i izgradnji.

Vrhovni kasacioni sud nije cenio navode zahteva kojima se osporava rešenje Upravnog suda o odlaganju izvršenja osporenog rešenja od 19.04.2019. godine jer ovo rešenje nije predmet preispitivanja u ovom postupku. Pored toga Vrhovni kasacioni sud konstatuje da je rešenjem ovog suda Uzp 213/2019 od 13.06.2019. godine odbačen zahtev podnet protiv navedenog rešenja od 19.04.2019. godine.

Imajući u vidu sve izloženo, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u stavu prvom dispozitiva ove presude.

S obzirom na to da odgovor na zahtev protivne stranke ne sadrži ništa novo u odnosu na podatke u spisima i sadržinu zahteva, zbog čega nije bio od značaja za odlučivanje, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 74. Zakona o upravnim sporovima shodnom primenom odredbe člana 165. stav 1. u vezi člana 153. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 87/18) odlučio kao u stavu drugom dispozitiva presude.

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU

Zapisničar,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća – sudija,

Gordana Vojnović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Gordana Džakula,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić