Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Uzp 144/2020
18.01.2021. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula i Branislava Bosiljkovića, članova veća, sa savetnikom Dragicom Vranić, kao zapisničarem, odlučujući o zahtevu Ministarstva privrede Republike Srbije, za preispitivanje sudske odluke – presude Upravnog suda 15 U 11206/17 od 04.05.2020. godine, sa protivnom strankom AA iz ..., ... ..., čiji je punomoćnik Irena Ranković, advokat iz ..., ... ..., u predmetu registracije promene u Registru privrednih subjekata, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 18.01.2021. godine, doneo je
P R E S U D U
Zahtev se ODBIJA.
O b r a z l o ž e nj e
Pobijanom presudom, stavom prvim dispozitiva, uvažena je tužba AA iz ..., poništeno rešenje Ministarstva privrede Republike Srbije broj ...-...-.../...-... od 26.05.2017. godine i predmet vraćen nadležnom organu na ponovno odlučivanje, a stavom drugim dispozitiva, obavezan tuženi organ da tužiocu naknadi troškove upravnog spora u iznosu od 16.890,00 dinara. Rešenjem Ministarstva privrede Republike Srbije broj ...-...-.../...-... od 26.05.2017. godine ukinuto je rešenje Registratora Agencije za privredne registre koji vodi Registar privrednih subjekata ... .../... od 27.02.2017. godine i predmet vraćen prvostepenom organu na ponovni postupak. Rešenjem Registratora Agencije za privredne registre koji vodi Registar privrednih subjekata ... .../... od 27.02.2017. godine, usvojena je registracina prijava- podnesak Državnog pravobranilaštva i registrovana promena podataka o vrednosti i strukturi kapitala u Preduzeću za turizam, saobraćaja i trgovinu „...“ d.o.o., ..., tako što je, umesto registrovanih podataka, upisan podatak da upisani društveni kapital na dan 31.12.2001. godine, iznosi 44.371.405,89 dinara, što čini udeo od 81,08%, umesto dotadašnjih 45,56%, da je upisani novčani ulog udeličara na dan 31.12.2001. godine, u vrednosti od 617.150,08 dinara, da je upisani ulog AA, na dan 31.12.2001. godine, u vrednosti od 23.620.801,86 dinara, što čini udeo od 18,92%, umesto do tada upisanih 53,54%, kao i da je osnovni kapital Preduzeća 68.609.357,83 dinara.
U zahtevu za preispitivanje pobijane presude podnosilac navodi da je AA zakonski zastupnik Preduzeća za turizam, saobraćaja i trgovinu „...“ d.o.o., ..., te da je žalbu protiv prvostepenog rešenja podnetu 23.03.2017. godine potpisao BB advokat iz ... kome je AA kao vlastodavac izdao punomoćje bez naznake svojstva u kome ga izdaje. Stoga smatra da je neprihvatljiv stav Upravnog suda iz obrazloženja pobijane presude da tuženi organ nije utvrdio ko je podnosilac žalbe protiv prvostepenog rešenja podnete 23.03.2017. godine. Ukazuje da je nejasno od kakvog je značaja za zakonitost dispozitiva osporenog rešenja to što je žalba većinskog vlasnika i direktora privrednog društva usvojena kao žalba društva a ne kao žalba fizičkog lica čak i ako je istu podnelo u svojstvu člana – većinskog vlasnika društva, kako se navodi u žalbi advokata. Ovo posebno stoga što je žalba usvojena zbog povrede pravila postupka od strane prvostepenog organa. Predložio je da Vrhovni kasacioni sud zahtev uvaži i pobijanu presudu preinači.
Protivna stranka nije dostavila odgovor na zahtev.
Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' broj 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev neosnovan.
Prema razlozima obrazloženja pobijane presude, polazeći od stanja u spisima koji se odnose na žalbu povodom koje je doneto osporeno rešenje, tuženi organ osporenim rešenjem, po nalaženju Upravnog suda, nije odlučio o žalbi podnetoj 23.03.2017. godine, koja se nalazi u spisima, a koju je izjavio AA preko punomoćnika, već je odlučio o žalbi Preduzeća za turizam, saobraćaja i trgovinu „...“ d.o.o., ... koje žalbe nema u spisima. Takvim postupanjem tuženog organa, po oceni Upravnog suda, osporenim rešenjem povređena su pravila postupka iz člana 192. stav 1. i člana 198. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku (''Službeni list SRJ'', br. 33/97, 31/01, ''Službeni glasnik RS'' br. 30/10), zato što ne postoji identitet lica koje je žalbu izjavilo i lica o čijoj je žalbi odlučeno osporenim rešenjem.
Ocenjujući zakonitost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilna i na zakonu zasnovana.
Odredbom člana 192. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku (''Službeni list SRJ'', br. 33/97, 31/01, ''Službeni glasnik RS'' br. 30/10), propisano je da na osnovu odlučnih činjenica utvrđenih u postupku, organ nadležan za rešavanje donosi rešenje o upravnoj stvari koja je predmet postupka.
Prema odredbi člana 198. stav 1. istog zakona, dispozitivom se rešava o predmetu postupka u celini i o svim zahtevima stranaka o kojima u toku postupka nije posebno rešeno.
Odredbom člana 235. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku propisano je da se odredbe ovog zakona koje se odnose na prvostepeno rešenje shodno primenjuju i na rešenja koja se donose po žalbi.
Kako iz stanja u spisima proizlazi da se u spisima nalazi samo žalba AA koju je on izjavio preko advokata BB kao punomoćnika, a ne i žalba Preduzeća za turizam, saobraćaja i trgovinu „...“ d.o.o., ... o kojoj je odlučeno osporenim rešenjem, to je osporeno rešenje, i po oceni Vrhovnog kasacionog suda, doneto uz bitnu povredu pravila postupka iz citiranih odredaba.
Imajući u vidu navedeno Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u dispozitivu ove presude.
PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU
dana 18.01.2021. godine, Uzp 144/2020
Zapisničar, Predsednik veća – sudija,
Dragica Vranić,s.r. Katarina Manojlović Andrić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić