Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Uzp 149/10
05.11.2010. godina
Beograd

U IME NARODA

 

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Snežane Živković, predsednika veća, Mirjane Ivić i Snežane Andrejević, članova veća, sa savetnikom suda Radojkom Marinković, kao zapisničarem, odlučujući o zahtevu S.J. iz B., ulica …, podnetom preko punomoćnika T.S., advokata iz B., ulica …, za preispitivanje sudske odluke – presude Upravnog suda 17 U ... od 30.06.2010. godine, uz učešće protivne stranke Ministarstva odbrane Republike Srbije, Sektora za politiku odbrane, u predmetu priznavanja prava na stipendiju, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 05.11.2010. godine, doneo je

P R E S U D U

 

            Zahtev SE ODBIJA.

O b r a z l o ž e nj e

 

Pobijanom presudom Upravnog suda 17 U ... od 30.06.2010. godine odbijena je tužba tužioca S.J. iz B. protiv rešenja Ministarstva odbrane Republike Srbije, Sektora za politiku odbrane broj … od 21.01.2008. godine. Navedenim rešenjem, koje je doneto u izvršenju presude Vrhovnog suda Srbije U … od 31.10.2007. godine, stavom prvim dispozitiva tužiocu je priznato pravo na stipendiju za vreme školovanja u M. na kursu stranih jezika u periodu od 01.09.2004. do 26.11.2004. godine u iznosu od 20% od dnevnice za službeno putovanje u M., a stavom drugim dispozitiva odbijen je njegov zahtev za priznavanje prava na stipendiju u iznosu preko 20% a do traženog iznosa od 3.663 USD za službeno putovanje u M. U podnetom zahtevu za preispitivanje, podnosilac pobija označenu presudu Upravnog suda zbog povrede zakona na njegovu štetu. Ukazuje da za vreme kursa nije dobijao besplatan obrok, već je dobijao 8 USD dnevno za lične potrebe i plaćena mu je povratna karta B-B. Stoga je netačna tvrdnja u presudi da je za troškove ishrane primao 8 USD, jer to ne proizilazi iz potvrde organizatora kursa koja je priložena uz tužbu. Predlaže da sud uvaži podneti zahtev, preinači pobijanu presudu i podnosiocu prizna pravo na troškove stipendije u traženom iznosu.

Protivna stranka Ministarstvo odbrane Republike Srbije, Sektor za politiku odbrane, u podnesku dostavljenom Vrhovnom kasacionom sudu 12.08.2010. godine, uz evidenciju dostavljenih spisa, ukazuje da su i odlukama Vrhovnog suda Srbije i Upravnog suda donetim u upravnim sporovima tužbe drugih tužilaca podnete u istoj pravnoj stvari a koji su sa ovde podnosiocem zahteva J.S. bili na istom kursu odbijene.

Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Sl. glasnik RS'' broj 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao:

Zahtev nije osnovan.

Iz obrazloženja pobijane presude i spisa ove upravne stvari vidi se da je Upravni sud u upravnom sporu pravilno našao da osporenim rešenjem kojim je tužiocu priznato pravo na stipendiju za vreme školovanja u M. na kursu stranih jezika u periodu od 01.09. do 26.11.2004. godine u iznosu od 20% dnevnice za službeno putovanje u M, odnosno odbijen je njegov zahtev za priznavanje prava na stipendiju za vreme navedenog školovanja do traženog iznosa od 3.663 USD, nije povređen zakon na njegovu štetu. Vrhovni kasacioni sud nalazi da je presuda Upravnog suda doneta bez povreda pravila postupka,  uz pravilnu primenu materijalnog prava na  utvrđeno činjenično stanje, pri čemu su ocenjena sva pitanja i okolnosti koje su mogle biti od uticaja na zakonitost osporenog rešenja i za tu ocenu su dati dovoljni i jasni razlozi koje prihvata i ovaj sud.

Navode zahteva da podnosiocu pripada i pravo na stipendiju preko priznatog iznosa od 20% do traženih 3.663 USD jer za vreme kursa nije dobijao besplatan obrok, već mu je iznos od 8 USD dnevno isplaćivan za lične troškove, Vrhovni kasacioni sud je ocenio kao neosnovane. Ovo sa razloga što i po nalaženju ovog suda, iz činjenice koja proizilazi iz dostavljenih spisa, da su troškovi ishrane bili u obavezi organizatora kursa, ne proizilazi nužno njegova obaveza da učesnicima obezbeđuje besplatne obroke, kako smatra podnosilac zahteva. Stoga je pravilno zaključivanje Upravnog suda u pobijanoj presudi da iz činjenice utvrđenih u upravnom postupku nesumnjivo proizilazi da je organizator iznos od 8 USD dnevno učesnicima kursa isplaćivao na ime troškova ishrane. Kako je odredbom člana 4. stav 3. tačka 1. Uredbe o stipendijama profesionalnih oficira, profesionalnih podoficira i civilnih lica na službi u VJ za vreme školovanja u inostranstvu (Službeni vojni list broj 7/94) propisano da za vreme školovanja u inostranstvu stipendisti pripada, na ime stipendije, ako su obezbeđeni besplatno stanovanje i besplatna ishrana, 20% od dnevnice za službeno putovanje u zemlji u kojoj se školuje, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pobijanom presudom pravilno ocenjena zakonitost osporenog rešenja donetog u primeni navedene odredbe člana 4. Uredbe.

Nalazeći da ni ostali navodi zahteva nisu osnovani i da ne mogu dovesti do drugačije odluke suda po podnetom zahtevu, Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbe člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima odlučio kao u dispozitivu ove presude.

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU

Dana 05.11.2010. godine, Uzp  149/10

 

Zapisničar,                                                             Predsednik veća - sudija,

Radojka Marinković,s.r.