U zahtevu za preispitivanje pobijane presude podnetom zbog povrede pravila postupka i povrede zakona, podnosilac zahteva navodi da je obrazloženje pobijane presude nepotupno, šturo i nejasno, te da ne obuhvata sve potrebne elemente tužbenog zahteva. Ukazuje da je podneskom od 07.02.2023. godine, proširio tužbeni zahtev tako što je tražio poništaj tri rešenja, ali da sud u pobijanoj presudi daje samo razloge koji se odnose na odbijanje dela tužbenog zahteva u odnosu na rešenje od 23.10.2021. godine. Pored toga, Upravni sud ne daje nikakve razloge za odlučivanje bez usmene rasprave, iako je, imajući u vidu kompleksnost predmeta, njeno održavanje bilo potrebno. Smatra da ima interes da se predmet ovog spora pravnosnažno okonča, te da se uvažavanjem žalbe stvorio privid da je tužbeni zahtev bespredmetan. Predlaže da Vrhovni sud zahtev uvaži i pobijanu presudu preinači ili ukine.

Protivna stranka je dostavila odgovor na zahtev sa spisima predmeta.

Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' 111/09), Vrhovni sud je našao da je zahtev neosnovan.

Prema razlozima obrazloženja pobijane presude osporeno rešenje doneto je pravilnom primenom odredbe člana 175. Zakona o opštem upravnom postupku. Ovo stoga što je tuženi organ, u vezi sa upravnim sporom pokrenutim radi poništaja rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, Direkcije policije, Uprave za upravne poslove, 03.6 broj 210-1-712/20-1 od 17.06.2021. godine, izmenio navedeno rešenje, jer je uvidom u tužbu i priloge dostavljene uz tužbu, utvrdio da je presudom Prekršajnog apelacionog suda, Odeljenje u Novom Sadu III-309 Prž. Br. 2660/19 od 04.03.2019. godine, tužilac oglašen odgovornim za učinjeni prekršaj iz člana 8. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, za koji nije propisana kazna zatvora, zbog čega tužbom osporeno rešenje sadrži takve nedostatke koji ga čine nezakonitim. Tuženi organ je ponovnim razmatranjem žalbe tužioca, ožalbenog rešenja i spisa predmeta, ocenio da je u prvostepenom postupku oduzimanja oružja i pripadajućih oružnih listova od tužioca, pogrešno primenjeno materijalno pravo, te je rešenje Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, Direkcije policije, Policijske uprave u Kikindi 210-4- 87/17 od 08.03.2021.godine poništio i predmet vratio tom organu na ponovni postupak. Kako je ožalbeno rešenje od 08.03.2021. godine poništeno, tužilac će, u ponovnom postupku, moći da podnosi pravne lekove za ocenu zakonitosti novodonetih akta. Upravni sud je, posebno ceneći navode tužbe da tuženi u osporenom rešenju nije naznačio da li prvostpepeno rešenje poništava u celosti ili delimično, ocenio da su, imajući u vidu odredbu član 167. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku, bez uticaja na drugačiju odluku.

Prema odredbi člana 175. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16), organ protiv čijeg rešenja je blagovremeno pokrenut upravni spor može do okončanja upravnog spora, ako uvažava sve zahteve tužbe, poništiti ili izmeniti svoje rešenje iz razloga zbog kojih bi sud mogao da poništi to rešenje, ako se time ne vređa pravo stranke u upravnom postupku ili trećeg lica.

Ocenjujući zakonitost pobijane presude, Vrhovni sud nalazi da je presuda doneta bez povreda pravila postupka, uz pravilnu primenu materijalnog prava. Pobijanom presudom ocenjena su sva pitanja i okolnosti koje su mogle da budu od uticaja na zakonitost osporenog rešenja, a obrazloženje presude sadrži jasne i određene razloge kojima se sud rukovodio pri oceni zakonitosti osporenog rešenja, koje u svemu, kao pravilne i na zakonu zasnovane, prihvata i ovaj sud.

Povodom navoda zahteva da je sud propustio da navede razloge zbog kojih nije održao usmenu javnu raspravu, Vrhovni sud nalazi da su neosnovani, s obzirom da je Upravni sud dao razloge u obrazloženju svoje odluke pozivajući se na sadržinu člana 33. stav 2. Zakona o upravnim sporovima kojim je propisano da sud rešava bez održavanja usmene rasprave samo ako je predmet spora takav da očigledno ne iziskuje neposredno saslušanje stranaka i posebno utvrđivanje činjeničnog stanja, ili ako stranke na to izričito pristanu. Pri tome, tuženi je u smislu odredbe člana 175. Zakona o opštem upravnom postupku izmenio svoje ranije doneto rešenje po žalbi podnosioca zahteva, tako što je žalbu tužioca uvažio, poništio prvostepeno rešenje i predmet vratio na ponovni postupak.

Vrhovni sud je cenio i ostale navode zahteva pa je našao da su bez uticaja na drugačiju ocenu zakonitosti osporenog rešenja i pobijane presude, jer se ne odnose na pravilnost i zakonitost osporenog rešenja, već na pravilnost sprovedenog prvostepenog postupka, koji će u izvršenju osporenog rešenja biti ponovljen i u kome će biti doneta nova odluka, u kom postupku će tužilac ponovo imati mogućnost da štiti svoja prava i na zakonu zasnovane interese.

S obzirom na sve izloženo, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u dispozitivu ove presude.

PRESUĐENO U VRHOVNOM SUDU

Zapisničar,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća – sudija,

Mirela Kostadinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Jelena Ivanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković