Uzp 197/2022 4.1.1.12.1

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Uzp 197/2022
24.11.2022. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, Gordane Džakula i Jelene Ivanović, članova veća, sa savetnikom Mirelom Kostadinović, kao zapisničarem, odlučujući o zahtevu AA iz ..., ... ..., čiji je punomoćnik Ermedin Ćućević, advokat iz ..., ... br. ..., za preispitivanje sudske odluke – presude Upravnog suda I-2 U 13782/19 od 14.01.2022. godine, sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Republike Srbije, Kabinet ministra, kao protivnom strankom, u predmetu radnog odnosa - ponavljanja postupka, u nejavnoj sednici veća, održanoj dana 24.11.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

Zahtev se ODBIJA.

O b r a z l o ž e nj e

Pobijanom presudom odbijena je tužba podnosioca zahteva podneta protiv rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, Kabineta ministra 01 broj .../...-... od 12.06.2019. godine, kojim je odbačen zahtev tužioca za ponavljanje postupka okončanog rešenjem Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, Kabinet ministra 01 broj ...-...-.../... od 28.05.2010. godine, jer razlog za ponavljanje postupka nije učinjen verovatnim. Rešenjem od 28.05.2010. godine, tužiocu je, sa navedenim datumom, utvrđen prestanak radnog odnosa zbog bezbednosnih smetnji.

U zahtevu za preispitivanje pobijane presude podnetom iz razloga propisanih odredbom člana 49. stav 3. Zakona o upravnim sporovima, podnosilac zahteva ukazuje da je stekao mogućnost da upotrebi presudu Evropskog suda za ljudska prava donetu u predmetu Grbić i drugi protiv Srbije, te da je pravni osnov na osnovu koga je podnosiocu predstavke u tom predmetu otkazan radni odnos isti kao i u predmetu Milojević i drugi protiv Srbije. Navodi da je Zakonom o upravnim sporovima, kao i odredbom člana 426. stav 1. tačka 11) Zakona o parničnom postupku, predviđena mogućnost da se postupak pravnosnažno okončan odlukom suda po predlogu stranke ponovi, ukoliko stranka stekne mogućnost da upotrebi odluku Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava, a to je moglo da bude od uticaja na donošenje povoljnije odluke. Međutim, Upravni sud je zauzeo stanovište da odredbe zakona na osnovu kojih je tužiocu prestao radni odnos nisu identične odredbama zakona na kojima se zasniva odluka Evropskog suda za ljudska prava, te da stoga nema ni mesta primeni odredbe člana 176. stav 1. tačka 12) Zakona o opštem upravnom postupku. Predlaže da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijanu presudu i predmet vrati Upravnom sudu na ponovni postupak i odluku.

Protivna stranka u odgovoru na zahtev predlaže da sud zahtev odbije kao neosnovan.

Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, a u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev je neosnovan.

Prema obrazloženju pobijane presude, pravilno je tuženi organ osporenim rešenjem odbacio zahtev tužioca za ponavljanje postupka okončanog rešenjem Ministarstva unutrašnjih poslova, Kabineta ministra 01 broj ...-...-.../... od 28.05.2010. godine, nalazeći da nije ispunjen uslov iz odredbe člana 179. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku, s obzirom da presuda Evropskog suda za ljudska prava broj 5409/12 od 23.10.2018. godine na koju se podnosilac poziva nije doneta u istoj upravnoj stvari.

Ocenjujući zakonitost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je ista doneta bez povreda pravila postupka i uz pravilnu primenu zakona na utvrđeno činjenično stanje.

S obzirom na to da se na osnovu odredbe člana 176. stav 1. tačka 12) Zakona o opštem upravnom postupku, postupak koji je okončan rešenjem protiv koga ne može da se izjavi žalba (konačno rešenje) ponavlja ako je Evropski sud za ljudska prava u istoj upravnoj stvari naknadno utvrdio da su prava ili slobode podnosioca predstavke povređena ili uskraćena, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilna ocena Upravnog suda iz pobijane presude da tužilac, ovde podnosilac zahteva, nije učinio verovatnim postojanje razloga za ponavljanje postupka. Ovo stoga što je podnosilac svoj zahtev za ponavljanje upravnog postupka podneo pozivajući se na presudu Evropskog suda za ljudska prava Grbić protiv Srbije od 23. oktobra 2018. godine (predstavka broj 5409/12) i Milojević i drugi protiv Srbije od 12. januara 2016. godine (predstavke broj 43519/07, 43524/07 i 45247/07), koje su donete po predstavkama drugih lica, u drugoj a ne u istoj upravnoj stvari.

Osim toga, u presudi Milojević i drugi protiv Srbije, Evropski sud za ljudska prava je zaključio da član 45. Zakona o ministarstvu unutrašnjih poslova iz 1991. godine, na osnovu koga su podnosioci predstavke otpušteni, nije ispunio zahtev predvidljivosti, zbog čega otkaz podnosilaca predstavki nije bio „u skladu sa zakonom“, kako se zahteva članom 8. stav 2. Konvencije. Navedeni stav Evropskog suda za ljudska prava ne može da bude od uticaja na zakonitost upravnog postupka pravnosnažno okončanog presudom Upravnog suda U 24513/10 od 08.12.2011. godine, u kome je radni odnos podnosioca zahteva prestao zbog bezbednosnih smetnji na osnovu člana 168. stav 1. Zakona o policiji. Evropski sud za ljudska prava je u presudi Grbić protiv Srbije zaključio da je pravni osnov po kome je podnosiocu predstavke otkazan radni odnos u policiji isti kao u predmetu Milojević i drugi protiv Srbije, pa i ta presuda, prema stanoviištu Vrhovnog kasacionog suda, ne čini verovatnim postojanje razloga za ponavljanje upravnog postupka u konkretnom slučaju.

Za ocenu zakonitosti pobijane presude Upravnog suda nisu od uticaja navodi podnosioca kojima se ukazuje na razloge za ponavljanje postupka propisane Zakonom o upravnim sporovima i Zakonom o parničnom postupku, niti na praksu sudova zasnovanu na tumačenju i primeni tih zakona.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima odlučio kao u dispozitivu ove presude.

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU

Zapisničar,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća – sudija,

Mirela Kostadinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić