.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Uzp 198/2018
05.07.2018. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Ivić, predsednika veća, Katarine Manojlović Andrić i Ljubice Milutinović, članova veća, sa savetnikom Vesnom Mraković, kao zapisničarem, rešavajući o zahtevu Ministarstva privrede Republike Srbije, Beograd, za preispitivanje sudske odluke – presude Upravnog suda I-2 U 17806/16 od 20.04.2018. godine, sa AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Dragan Lazarević, advokat iz ..., ..., kao protivnom strankom, u predmetu upisa u Registar založnog prava na pokretnim stvarima i pravima, u nejavnoj sednici veća, održanoj dana 05.07.2018. godine, doneo je
P R E S U D U
Zahtev se ODBIJA.
O b r a z l o ž e nj e
Pobijanom presudom uvažena je tužba tužioca AA iz ... i poništeno je rešenje Ministarstva privrede Republike Srbije, broj 731-00-00103/14-08 od 07.11.2016. godine, kojim je odbijena žalba tužioca, izjavljena protiv rešenja registratora Agencije za privredne registre koji vodi Registar založnog prava na pokretnim stvarima i pravima ZL br. 9358/14 od 01.07.2014. godine, kojim je usvojena registraciona prijava podneta 27.06.2014. godine, pa je registrovano založno pravo na pokretnim stvarima i pravima na osnovu ugovora o zalozi od 30.12.2013. godine, založnog poverioca BB iz ... na pokretnim stvarima – teretnim vozilima, opremi i mašinama taksativno navedenim od rednog broja 1 do rednog broja 14 iz dispozitiva tog rešenja, zalogodavca VV iz ..., radi obezbeđenja osnovnog iznosa obezbeđenog potraživanja od 60.000 evra, dan dospelosti potraživanja je 30.11.2014. godine, a potraživanje dospeva u ratama.
U zahtevu za preispitivanje pobijane presude, podnetom zbog bitne povrede pravila postupka, podnosilac ističe da je Upravni sud presudu doneo uz bitne povrede pravila postupka iz odredbe člana 26. stav 1. tačka 7. u vezi sa stavom 2. istog člana Zakona o upravnim sporovima, jer je tužbu trebalo da odbaci usled postojanja pravnosnažne sudske odluke donete u upravnom sporu o istoj stvari, a ne da je uvaži. Smatra da pobijana presuda predstavlja svojevrsnu sankciju za tuženi organ, jer tužbom osporeno rešenje nije u suprotnosti sa presudom Upravnog suda I-3 U 6721/17 od 14.06.2017. godine, niti je proizvelo bilo kakve štetne posledice po registrovane subjekte založnog prava. Predlaže da sud zahtev uvaži, a pobijanu presudu ukine i predmet vrati Upravnom sudu na ponovno odlučivanje.
Protivna stranka nije dala odgovor na zahtev.
Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, a u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao:
Zahtev je neosnovan.
Rešenje Ministarstva privrede od 07.11.2016. godine koje je poništeno pobijanom presudom, a kojim je odbijena žalba AA izjavljena protiv rešenja Agencije za privredne registre od 01.07.2014. godine, doneto je u izvršenju presude Upravnog suda I-3U 13953/14 od 13.10.2016. godine kojom je poništeno prethodno doneto rešenje Ministarstva privrede od 12.09.2014. godine, a kojim je odbačena žalba AA izjavljena protiv navedenog prvostepenog rešenja Agencije za privredne registre od 01.07.2014. godine. Odlučujući o zahtevu tuženog organa za preispitivanje presude Upravnog suda I-3U 13953/14 od 13.10.2016. godine, Vrhovni kasacioni sud je ukinuo tu presudu i predmet vratio Upravnom sudu na ponovno odlučivanje. Upravni sud je u ponovnom postupku doneo presudu I-3U 6721/17 od 14.06.2017. godine kojom je odbio tužbu AA podnetu radi poništaja rešenja Ministarstva privrede od 12.09.2014. godine, kojom je odbačena žalba AA izjavljena protiv prvostepenog rešenja od 01.07.2014. godine. Na taj način je pravnosnažno okončan postupak u kome je, u međuvremenu, doneto novo drugostepeno rešenje od 07.11.2016. godine kojim je žalba AA izjavljena protiv prvostepenog rešenja od 01.07.2014. godine odbijena.
Prema razlozima obrazloženja pobijane presude, Upravni sud je konstatovao da je Vrhovni kasacioni sud presudom Uzp 506/16 od 02.03.2017. godine, odlučujući po zahtevu tuženog organa za preispitivanje presude Upravnog suda I-3 U 13953/14 od 13.10.2016. godine, zahtev uvažio, ukinuo navedenu presudu Upravnog suda i predmet vratio tom sudu na ponovno odlučivanje, koji je zaveden pod brojem I-3 U 6721/17. Postupajući u izvršenju presude Vrhovnog kasacionog suda Uzp 506/16 od 02.03.2017. godine, Upravni sud je presudom I-3 U 6721/17 od 14.06.2017. godine, odlučujući u ponovnom postupku u upravnom sporu po tužbi tužioca radi poništaja rešenja tuženog organa od 12.09.2014. godine, kojim je odlučeno o žalbi tužioca protiv prvostepenog rešenja od 01.07.2014. godine, tužbu odbio. Kako je predmetna upravna stvar pravnosnažno završena donošenjem presude Upravnog suda I-3 U 6721/17 od 14.06.2017. godine, Upravni sud je našao da osporeno rešenje tuženog organa od 07.11.2016. godine treba ukloniti iz pravnog prometa, pa je, na osnovu odredbe člana 42. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, uvažio tužbu protiv rešenja tuženog organa od 07.11.2016. godine i poništio to rešenje, doneto u izvršenju prethodno donete presude Upravnog suda I-3 U 13953/14 od 13.10.2016. godine, s tim što tuženi organ nije dužan da donese novi akt, jer nije potreban.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da pobijanom presudom nije povređeno pravo na štetu podnosioca zahteva. Kako su u istoj pravnoj stvari doneta od strane tuženog organa dva rešenja, i to rešenje od 07.11.2016. godine, doneto u izvršenju presude Upravnog suda I-3 U 13953/14 od 13.10.2016. godine, kojim je žalba na prvostepeno rešenje odbijena, i rešenje istog organa od 12.09.2014. godine, kojim je žalba protiv istog prvostepenog rešenja odbačena i koje je postalo pravnosnažno dana 14.06.2017. godine, pravilno je, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, Upravni sud pobijanom presudom ocenio da rešenje tuženog organa od 07.11.2016. godine treba poništiti, a da tuženi organ nije dužan da donese novi akt, jer akt kojim se rešava o žalbi na prvostepeno rešenje postoji i to rešenje je pravnosnažno.
Vrhovni kasacioni sud je posebno cenio navode zahteva prema kojima je Upravni sud trebalo da odbaci tužbu primenom odredbe člana 26. stav 1. tačka 7. Zakona o upravnim sporovima, pa je našao da nisu osnovani. Da bi postojali uslovi iz citirane odredbe zakona za odbačaj tužbe, potrebno je da u predmetima postoji identitet spora i identitet stranaka. Kako u konkretnom slučaju ne postoji identitet spora, jer su tužbama u predmetima Upravnog suda I-3U 13953/14 i I-3U 6721/17 osporena različita rešenja tuženog organa (o odbacivanju i o odbijanju žalbe protiv prvostepenog rešenja od 01.07.2014. godine), nije bilo uslova za odbacivanje tužbe kako je to navedeno u zahtevu.
Nalazeći da ostali navodi zahteva nisu od uticaja na drugačije odlučivanje o zakonitosti pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u dispozitivu presude.
PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU
dana 05.07.2018. godine, Uzp 198/2018
Zapisničar Predsednik veća – sudija
Vesna Mraković,s.r. Mirjana Ivić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
