.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Uzp 201/2016
14.02.2017. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Ivić, predsednika veća, Dragana Skoka i Milomira Nikolića, članova veća, sa savetnikom Vesnom Karanović, kao zapisničarem, odlučujući po zahtevu AA i BB, oboje iz ..., ulica ..., koje zastupa punomoćnik Nikola Marković, advokat iz ..., ulica ..., za preispitivanje sudske odluke – presude Upravnog suda, Odeljenja u Novom Sadu III-1 U 14770/13 od 26.02.2016. godine, uz učešće protivne stranke, Komisije za hartije od vrednosti, Novi Beograd, ulica Omladinskih brigada br.1, u predmetu emisije hartija od vrednosti, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 14.02.2017. godine, doneo je
P R E S U D U
Zahtev se ODBIJA.
ODBIJA SE zahtev podnosioca za naknadu troškova.
O b r a z l o ž e nj e
Pobijanom presudom odbijena je tužba tužilaca, AA i BB, oboje iz ..., podneta protiv rešenja Komisije za hartije od vrednosti Republike Srbije, broj 6/0-17-39021-13 od 01.07.2013. godine, kojim je tačkom 1. dispozitiva utvrđeno da je za BB, VV i GG, sticaoce akcija izdavaoca, Akcionarskog društva „DD“ iz ..., kao i lice koje je sa njima zajednički delovalo – AA, nastala obaveza da objave ponudu za preuzimanje akcija izdvaoca AD „DD“, sa sedištem u ... Tačkom 2. dispozitiva osporenog rešenja utvrđeno je da VV, ne može ostvariti pravo glasa po osnovu svih stečenih akcija izdavaoca AD „DD“ i to 1030 akcija, odnosno 0,78154% akcija ciljnog društva AD „DD“ iz ... od 09.07.2012. godine, kada je za ovo lice nastala obaveza objavljivanja ponude za preuzimanje akcija iz tačke 1. ovog rešenja. Tačkom 3. dispozitiva istog rešenja utvrđeno je da GG ne može ostvariti pravo glasa po osnovu svih stečenih akcija izdavaoca AD „DD“ i to 445 akcija, odnosno 0,33917% akcija ciljnog društva od 03.08.2012. godine, kada je za ovo lice nastala obaveza objavljivanja ponude za preuzimanje akcija iz tačke 1. ovog rešenja, do dana izvršenja obaveze. Tačkom 4. dispozitiva tog rešenja utvrđeno je da tužilja, BB, ne može ostvariti pravo glasa po osnovu svih stečenih akcija izdavaoca i to 20 akcija, odnosno 0,015187 % akcija ciljnog društva od 28.02.2013. godine, kao dana konačnosti zaključka br.4/0-32-4688/8-12 od 26.02.2013. godine, kojim je odbačen zahtev za odobrenje objavljivanja ponude za preuzimanje. Tačkom 5. dispozitiva rešenja utvrđeno je da AA ne može ostvariti pravo glasa po osnovu svih stečenih akcija izdavaoca AD „DD“ i to 96.477 akcija, odnosno 73,20454% akcija ciljnog društva od 09.07.2012. godine, kada je za ovo lice nastala obaveza objavljivanja ponude za preuzimanje akcija iz tačke 1 ovog rešenja, do dana izvršenja obaveza. Tačkom 6. dispozitiva osporenog rešenja naloženo je BB, VV i GG, sticaocima akcija AD „DD“, kao i licu koje je sa njima zajednički delovalo – AA, da u roku od 15 dana, u skladu sa odredbama Zakona o preuzimanju akcionarskih društava, podnesu Komisiji za hartije od vrednosti zahtev za odobrenje objavljivanja ponude za preuzimanje akcija ciljnog društva AD „DD“. Tačkom 7. dispozitiva ovog rešenja propisano je da, ukoliko bilo koje lice iz tačke 1. ovog rešenja postupi u skladu sa obavezom iz tačke 6., smatraće se da je obaveza ispunjena, a u tački 8. dispozitiva istog rešenja navedeno je da će tuženi obavestiti Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti da sticaoci akcija i lice koje je sa njima zajednički delovalo nemaju pravo glasa po osnovu stečenih akcija. U tački 9. dispozitiva rešenja navedeno je da će na osnovu ovog rešenja Centralni registar hartija od vrednosti odmah posebno evidentirati da VV nema pravo glasa po osnovu 1030 komada akcija, GG po osnovu 445 akcija, BB po osnovu 20 akcija i AA po osnovu 96.477 komada akcija, dok je tačkom 10. dispozitiva rešenja naloženo društvu AD DD“ iz ... da dostavi ovo rešenje svim akcionarima, u roku od 15 dana od dana prijema rešenja, radi ostarivanja, pred stvarno i mesno nadležnim sudom, prava na otkup akcija, pod uslovima pod kojima je morala biti objavljena ponuda za preuzimanje, dok je prema tački 11. dispozitiva rešenja ovo rešenje konačno u upravnom postupku.
U zahtevu, koji je podnet zbog, povrede pravila postupka i pogrešne primene odredbi Zakona o preuzimanju akcionarskih društava, podnosioci zahteva navode da je Upravni sud pogrešno protumačio odredbe člana 37. i 41a Zakona o preuzimanju akcionarskih društava, jer se, saglasno tim odredbama, ovlašćenja Komisije za hatije od vrednosti mogu i moraju odnositi samo na akcije stečene u toku postupka preuzimanja ciljnog društva, a predmetne akcije su stečene protivno odredbama istog zakona. Ukazuju da su sve akcije, na kojima je oduzeto pravo glasa rešenjem Komisije za hatije od vrednosti, stečene na zakonit način, u periodu od 2004. do 2006. godine, dakle mnogo pre nego što je uopšte započet bilo kakav postupak preuzimanja ciljnog društva. Ističu da su navedeni nezakoniti i protivustavni stav Komisije i Upravnog suda u suprotnosti sa dotadašnjim stavovima i praksom same Komisije u vezi sa istovrsnom pravnom situacijom, prilikom primene člana 59. stav 3. tada važećeg Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata („Službeni list SRJ“, br.65/02, „Službeni glasni RS“, br.57/03 ... 46/06). Ovo zbog toga što je Komisija u svom mišljenju od 20.10.2005. godine zauzela stav da se njena ovlašćenja u vezi sa oduzimanjem prava glasa po osnovu stečenih akcija ne odnose na prethodno, u skladu sa Zakonom i po drugom osnovu stečene akcije, jer bi suprotno postupanje predstavljalo povredu stečenih prava. Navode da je Upravni sud povredio odredbu člana 33. Zakona o upravnim sporovima, jer nije utvrđivao činjenično stanje. Smatraju da pobijana presuda ima nedostataka, zbog kojih se ne može ispitati, u odnosu na utvrđenje činjenice o tome da li su GG i VV povezana lica sa podnosiocima zahteva. Mišljenja su da Upravni sud prihvatajući stanovište tuženog organa ne daje bilo kakve razloge o odlučnoj činjenici da su akcije ciljnog društva u spornom periodu bile likvidne u smislu člana 22. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava. Predlažu da sud zahtev uvaži i ukine pobijanu presudu, te predmet vrati Upravnom sudu na ponovno odlučivanje. Traži troškove za sastav zahteva u iznosu od 33.000,00 dinara.
Protivna stranka, Komisija za hartije od vrednosti, je u odgovoru na zahtev predložila da sud zahtev, kao neosnovan, odbije.
Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, u smislu odredbe člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' broj 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao:
Zahtev je neosnovan.
Prema razlozima obrazloženja pobijane presude, pravilno je tuženi organ osporenim rešenjem, bez povrede pravila postupka od uticaja na rešenje ove upravne stvari, odlučio kao u dispozitivu osporenog rešenja, budući da je, nakon pravilno sprovedenog postupka, činjenično stanje odlučno za rešavanje ove upravne stvari utvrdio u potpunosti i nesumnjivo i na ovo pravilno primenio odredbe materijalno-pravnih propisa, na koje se pozvao, a za svoju odluku dao je razloge koje, kao pravilne, prihvata i Upravni sud. Ovo stoga što je za tužilju, BB, iz ..., kao sticaoca akcija i tužioca, AA iz ..., kao lice koje je sa tužiljom i drugim sticaocima zajednički delovao, kupovinom akcija izdavaoca AD „DD“ iz ..., tokom 2012. godine, nastala obaveza davanja ponude za preuzimanje i to za tužioca dana 09.07.2012. godine, kada je sticalac akcija, VV, sa kojim je tužilac, kao većinski akcionar, zajednički delovao, prvi put stekao akcije nakon 04.02.2012. godine, kao dana početka primene Zakona o izmenama i dopunama Zakona o preuzimanju akcionarskih društava („Službeni glasnik RS“, broj 99/11), za tužilju, kao sticaoca dana 28.02.2013. godine, kao dana konačnosti zaključka br.4/0-32-4688/8-12 od 26.02.2013. godine, kojim je odbečan njen zahtev za odobrenje objavljivanja ponude za preuzimanje akcija, povodom čega je tuženi, koristeći svoja ovlašćenja iz člana 41a Zakona o preuzimanju akcionarskih društava („Službeni glasnik RS“, br. 46/06 ... 99/11), odredio mere koje tužilac i tužilja, zajedno sa drugim sticaocima akcija, moraju preduzeti. Tuženi organ je, po oceni Upravnog suda, pravilno primenio i odredbu člana 37. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava, kada je za tužilju u tački 4. dispozitiva osporenog rešenja, a za tužioca u tački 5. dispozitiva istog rešenja, kao sticaoce akcija odredio da ne mogu ostvariti pravo glasa iz svih stečenih akcija ciljnog društva, iz razloga što nakon nastupanja obaveze objavljivanja ponude za preuzimanje u zakonskom roku nisu podneli zahtev za odobrenje objavljivanja ponude za preuzimanje i to od dana nastanka obaveze (za tužilju od 28.02.2013. godine, a za tužioca od 09.07.2012. godine) do dana izvršenja obaveze. Stoga, Upravni sud nalazi da su neosnovani navodi tužbe AA, da je Komisija mogla da oduzme pravo glasa samo na akcijama koje su bile predmet nadzora i koje su, po mišljenju tuženog, nezakonite, jer je ovakvo zaključivanje suprotno ovlašćenju Komisije iz navedenog člana 41a Zakona o preuzimanju akcionarskih društava. Samim tim neosnovano tužilac navodi da je tuženi organ eventualno mogao da oduzme pravo glasa samo na akcijama koje su stečene suprotno zakonu, odnosno koje su bile predmet trgovanja u periodu koji je bio predmet nadzora Komisije, jer ovakvo ograničenje pomenuti zakon ne propisuje. Upravni sud nalazi da pravilno tuženi u osporenom rešenjem zaključuje da okolnosti u vezi sa sticanjem akcija od strane GG (oca zeta AA i BB), VV (bivšeg direktora i člana Odbora direktora AD „DD“ u vreme sticanja akcija dana 09. i 10.07.2012. godine) i BB, ukazuju na usklađenost i zajedničko delovanje u smislu člana 4. stav 2. tačka 1. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava.
Ocenjujući zakonitost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je ista doneta bez povrede pravila postupka i uz pravilnu primenu materijalnog prava. Pobijanom presudom ocenjena su sva pitanja i okolnosti koji su mogli da budu od uticaja na zakonitost osporenog rešenja, a obrazloženje pobijane odluke sadrži jasne i određene razloge kojima se sud rukovodio pri oceni zakonitosti osporenog rešenja, koje u svemu prihvata i ovaj sud.
Vrhovni kasacioni sud je, cenio navode zahteva da je Upravni sud povredio odredbu člana 33. Zakona o upravnim sporovima, jer nije utvrdio činjenično stanje, za koje nalazi da su neosnovani. Ovo iz razloga što je sud upravo iz razloga što je u provedenom upravnom postupku činjenično stanje pravilno i potpuno utvrđeno odbio tužbu tužilaca i nije održao usmenu javnu raspravu. Ovaj sud je cenio i navode zahteva da Upravni sud u pobijanoj presudi ne daje razloge o odlučnoj činjenici da su akcije ciljnog društva u spornom periodu bile likvidne, u smislu člana 22. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava, za koje nalazi da su bez uticaja na ocenu zakonitosti pobijane presude.To iz razloga što činjenica da li su akcije ciljnog društva likvidne, u smislu člana 22. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava, nije od uticaja na upravni postupak okončan osporenim rešenjem, jer je, u smislu navedene odredbe Zakona, likvidnost značajna kada treba utvrditi cenu u ponudi za preuzimanje, što u predmetnoj fazi postupka još nije slučaj.
Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u stavu prvom dispozitiva ove presude.
Vrhovni kasacioni sud je, s obzirom na to da je zahtev za preispitivanje sudske odluke odbijen, na osnovu odredbe člana 165. stav 1. u vezi člana 153. Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14), koji Zakon se na pitanja postupka rešavanja upravnih spora, koja nisu uređena tim zakonom shodno primenjuje, saglasno odredbi člana 74. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u stavu drugom dispozitiva presude, odnosno odbio je zahtev podnosioca za naknadu troškova.
PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU
dana 14.02.2017. godine, Uzp 201/2016
Zapisničar, Predsednik veća – sudija,
Vesna Karanović, s.r. Mirjana Ivić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
