Iz navoda zahteva, obrazloženja rešenja Upravnog suda i stanja u spisima proizlazi da se Komisiji za zaštitu konkurencije, u toku postupka koncentracije koji je nastavljen po službenoj dužnosti, obratilo društvo „PROINTER IT SOLUTIONS AND SERVICES“ sa zahtevom za priznavanje svojstva stranke u skladu sa čl. 44. i 93. Zakona o opštem upravnom postupku. Podnosilac prijave koncentracije u ovom postupku je privredno društvo Roaming Electronics. U skladu sa odredbom člana 152. Zakona o opštem upravnom postupku, Komisija za zaštitu konkurencije, obaveštenjem 6/0-03-600/2019-163 od 17.10.2015. godine, obavestila je podnosioca zahteva da je zaključkom Saveta komisije od 27. septembra 2018. godine odbijen zahtev podnosioca za priznavanje svojstva stranke kao neosnovan, uz konstataciju da protiv tog zaključka nije dozvoljena žalba, niti se može pokrenuti upravni spor, da se zaključak može pobijati tužbom protiv konačnog rešenja.

Zakonom o zaštiti konkurencije („Službeni glasnik RS“ br. 51/09 i 95/13) je propisano: da je stranka u postupku pred Komisijom učesnik na tržištu koji je podneo prijavu koncentracije ili zahtev za pojedinačno izuzeće, odnosno učesnik na tržištu protiv koga je pokrenut ispitni postupak (član 33. stav 1); da se u postupku pred Komisijom primenjuju pravila opšteg upravnog postupka, ako ovim zakonom nije drugačije propisano (član 34).  Članom 93. Zakona o opštem upravnom postupku, propisano je da lice koje ne učestvuje u postupku kao stranka može podneti zahtev da mu se prizna svojstvo stranke, do okončanja drugostepenog postupka (stav 1).

Prema odredbama člana 146. ZUP-a, zaključak je upravni akt kojim organ upravlja postupkom i koji se donosi kad ovim zakonom nije određeno da se donosi rešenje (stav 1). Zaključak se donosi u usmenom obliku, a u pisanom obliku - kad stranka to zatraži ili je to neophodno radi pravilnog vođenja postupka (stav 2). Protiv zaključka nije dozvoljena žalba, niti se može pokrenuti upravni spor (stav 3). Zaključak se može pobijati žalbom, odnosno tužbom protiv rešenja (stav 4).  Na zaključak se shodno primenjuju odredbe ovog zakona o rešenju (stav 5).

Odredbama člana 152. ZUP-a, propisano je: da je organ dužan da lice kome je odbijen zahtev za priznavanje svojstva stranke obavesti o rešenju koje je doneo (stav 1); da obaveštenje sadrži broj rešenja i naziv organa koji ga je doneo, koje su stranke učestvovale u postupku, tekst dispozitiva rešenja i pouku o pravnom sredstvu protiv rešenja (stav 2); da se o njemu lice obaveštava prema odredbama ovog zakona o dostavljanju (stav 3).

Imajući u vidu navedeno, pravilno je nalaženje Upravnog suda, da se u postupku u ovoj pravnoj stvari, a kako je to propisano odredbom člana 34. Zakona o zaštiti konkurencije, primenjuju pravila opšteg upravnog postupka, ako ovim zakonom nije drugačije propisano. Odredbom člana 93. ZUP-a nije propisano da se o zahtevu za priznavanje svojstva stranke odlučuje rešenjem, već se o navedenom zahtevu saglasno odredbi člana 146. ovog zakona odlučuje zaključkom, protiv kog zaključka nije dozvoljena žalba, niti se može pokrenuti upravni spor. Kako je podnosiocu zahteva zaključkom odbijen zahtev za priznavanje svojstva stranke, to pravo na pravnu zaštitu ostvaruje korišćenjem pravnih sredstava protiv rešenja kojim je odlučeno o predmetu postupka, u konkretnom slučaju o dozvoljenosti koncentracije, o kome rešenju je Komisija, u skladu sa odredbom člana 152. Zakona o opštem upravnom postupku, obaveštenjem od 17.10.2019. godine, obavestila podnosioca zahteva. Stoga je, i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, sudija pojedinac Upravnog suda pravilnom primenom odredbe člana 26. stav 1. tačka 2. Zakona o upravnim sporovima tužbu podnosioca zahteva odbacio, iz kog razloga je pravilno osporenim rešenjem odbijen prigovor podnosioca zahteva. U osporenom rešenju od 20.04.2021. godine Upravni sud je dao dovoljne i pravno valjane razloge za odluku u dispozitivu.

Vrhovni kasacioni sud je kao neosnovane ocenio navode zahteva, kod nesumnjivo utvrđene činjenice da je u predmetnom postupku podnosilac zahteva, u skladu sa članom 152. Zakona o opštem upravnom postupku, obaveštenjem Komisije obavešten da je u postupku po prijavi koncentracije koji je nastavljen po službenoj dužnosti Savet komisije doneo rešenje i da je u ovom obaveštenju naveden dispozitiv konačnog rešenja od 17.10.2019. godine, s posebnom napomenom da se zaključak o odbijanju zahteva za priznavanje svojstva stranke može pobijati tužbom protiv navedenog konačnog rešenja, što je bilo i navedeno kao uputstvo o pravnom sredstvu u zaključku o odbijanju zahteva za priznavanje svojstva stranke. Shodno navedenom, podnosilac zahteva je mogao da podnese tužbu protiv konačnog rešenja Komisije o uslovnom odobrenju koncentracije, a ne protiv zaključka o odbijanju zahteva za priznavanje svojstva stranke.

Imajući u vidu sve izloženo, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u dispozitivu presude.

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU

dana 17.11.2021. godine, Uzp 204/2021

Zapisničar,                                                                                                                    Predsednik veća – sudija,

Ljiljana Petrović,s.r.                                                                                               Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić