.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Uzp 23/2022
21.02.2022. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula i Vesne Subić, članova veća, sa savetnikom Ljiljanom Petrović, kao zapisničarem, odlučujući o zahtevu AA iz ..., .., ... br. ..., koju zastupaju punomoćnici Miloš Ristić, advokat iz ..., ... ... i Ivana Damjenić, advokat iz ..., ... ..., za preispitivanje sudske odluke - presude Upravnog suda 27 U 4751/20 od 09.12.2021. godine, sa protivnom strankom Ministarstvom finansija Republike Srbije, Upravom za javni dug, u predmetu neisplaćene devizne štednje, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 21.02.2022. godine, doneo je
P R E S U D U
Zahtev se ODBIJA.
ODBIJA SE zahtev podnositeljke zahteva za naknadu troškova.
O b r a z l o ž e nj e
Pobijanom presudom, stavom prvim dispozitiva, odbijena je tužba podnositeljke zahteva podneta protiv rešenja Ministarstva finansija Republike Srbije, Uprave za javni dug broj ...-.../...-... od 23.12.2019. godine, kojim je odbačena prijava potraživanja podnositeljke prijave AA iz ..., ..., zavedena pod brojem ...-.../...-..., kao nekompletna.
U zahtevu za preispitivanje pobijane presude podnositeljka ponavlja navode tužbe da je pre raspada SFRJ njen pravni prethodnik uložio devizna sredstva kod Filijale „Investbanke“ sa sedištem u Beogradu, Republika Srbija i da joj do danas nije omogućena isplata uloženih sredstava. Navodi da su pobijana presuda i osporeno rešenje doneti sa pozivom na Zakon o utvrđivanju i realizaciji potraživanja građana u postupku privatizacije („Sl. novine BiH“, 27/97...86/15), koji je donet od strane Federacije BiH, a čije su odredbe čl. 3, 7, 11. i 18. odlukom Ustavnog suda Federacije BiH ocenjene kao neustavne. Smatra da je proizvoljan zaključak tuženog organa i Upravnog suda da je devizna štednja preneta na drugo pravno lice – banku sa sedištem u Federaciji BiH i da nije više u odnosu sa bankom kod koje je položen novac. U vezi s tim, ukazuje da je Upravni sud propustio da primeni odredbu člana 9. Zakona o utvrđivanju i načinu izmirenja unutrašnjih obaveza Federacije BiH („Sl. novine FBiH“, br.66/04 i 44/05), prema kojoj Federacija preuzima obaveze po osnovu stare devizne štednje ostvarene u najnižim poslovnim jedinicama banaka na teritoriji Federacije, s tim da navedeno ne obuhvata staru deviznu štednju deponovanu u „Ljubljanskoj Banci“ i „Investbanci“, s obzirom da će se to rešavati u procesu sukcesije imovine bivše SFRJ. Poziva se i na odredbu člana 1. stav 4. Zakona o izmirenju obaveza po osnovu računa stare devizne štednje („Sl. glasnik BiH“ br.28/06), te postavlja pitanje zašto bi entitet u BiH, i to Federacija BiH, preuzela obaveze banke za koje je odgovorna Republika Srbija. Ističe da je Upravni sud u svojoj odluci naveo da je prvostepeni organ primenio Zakon o utvrđivanju i realizaciji potraživanja građana u postupku privatizacije sa svim izmenama i dopunama, što nije tačno, pritom ne uzimajući u obzir i sve ostale propise i činjenice koje je morao primeniti i ceniti prilikom odlučivanja, a svakako i obrazložiti u odluci. Predlaže da Vrhovni kasacioni sud zahtev uvaži i pobijanu presudu preinači ili ukine, a traži i naknadu troškova postupka.
Protivna stranka u odgovoru na zahtev predlaže da sud isti odbije.
Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev neosnovan.
Prema razlozima obrazloženja pobijane presude, pravilan je zaključak tuženog organa da je prijava tužilje po osnovu devizne štednje nekompletna i da prijavu treba odbaciti. Ovo stoga što tužilja nije postupila po nalogu iz dopisa tuženog organa od 24.05.2019. godine, da uredi prijavu potraživanja. Tužilja u ostavljenom roku od 30 dana nije otklonila nedostatke koji sprečavaju postupanje tuženog organa u ovoj upravnoj stvari, budući da nije dostavila svu traženu dokumentaciju za ostavioca čiji je pravni sledbenik - odgovarajuću potvrdu izdatu od strane Agencije za privatizaciju FBiH o stanju sredstava na Jedinstvenom računu građana sa identifikacionim podacima ostavioca i izvod sa računa ostavioca (JRG), iz koga se nesumnjivo može utvrditi saldo neutrošenih sredstava iz osnova predmetne devizne štednje, kao i promet sredstava (transakcije) koji je izvršen u proteklom periodu, kako je to propisano u članu 12. stav 3. Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritoriji bivših republika SFRJ („Službeni glasnik RS“ br. 108/16, 113/17 i 52/19). Tužilja je bila upozorena da će, u slučaju nedostavljanja tražene dokumentacije, njena prijava u skladu sa članom 16. stav 2. navedenog zakona biti odbačena. Upravni sud je zaključio da su navodi tužbe bez uticaja na drugačije odlučivanje u ovoj pravnoj stvari, jer je tuženi organ u osporenom rešenju dao dovoljne i na zakonu zasnovane razloge.
Ocenjujući zakonitost pobijane presude Vrhovni kasacioni sud nalazi da je doneta bez povreda pravila postupka i uz pravilnu primenu propisa.
Prema stanju u spisima i obrazloženju pobijane presude, tužilja je na osnovu poziva za prijavu potraživanja po osnovu devizne štednje od 23.02.2017. godine, podnela prijavu potraživanja, koja je evidentirana pod brojem ...-.../...-... od 25.07.2018. godine. Dopisom tuženog od 24.05.2019. godine, na osnovu člana 13. stav 1. Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritoriji bivših republika SFRJ, tužilja je pozvana da uredi prijavu u roku od 30 dana, uz upozorenje da će, u slučaju nepostupanja po zahtevu organa u ostavljenom roku, prijava potraživanja biti odbačena. Uz podnesak od 14.06.2019. godine, tužilja je dostavila svoju nedostajuću dokumentaciju, ali ne i traženu dokumentaciju za svog pravnog prethodnika. Na predlog Komisije za izradu predloga o utvrđivanju prava na isplatu devizne štednje, tuženi organ je utvrdio da je podneta prijava i dalje nekompletna, jer podnositeljka prijave do dana donošenja rešenja, nije otklonila nedostatke koji sprečavaju postupanje u ovoj upravnoj stvari, pa je na osnovu odredbe člana 16. navedenog zakona, prijavu tužilje odbacio kao nekompletnu.
Odredbama člana 12. Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritoriji bivših republika SFRJ („Službeni glasnik RS“ br. 108/16, 113/17 i 52/19), pored ostalog, propisano je: da se uz prijavu potraživanja dostavlja overena kopija lične karte ili pasoša, kao i original štedne knjižice, odnosno original kartice deviznog računa, pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju i izjave deviznog štediše date pod krivičnom i materijalnom odgovornošću, overene kod nadležnog organa da nije preneo svoju deviznu štednju na drugo lice (stav 2); da se uz prijavu potraživanja dostavlja se i original potvrde nadležnih organa, odnosno finansijskih institucija bivših republika SFRJ o tome da devizni štediša nije ostvario svoje pravo po osnovu devizne štednje, niti da mu je to pravo priznato od strane bivših republika SFRJ (stav 3).
Prema odredbi člana 13. stav 1. istog zakona, ukoliko uz prijavu nije dostavljena kompletna dokumentacija iz člana 12. st. 2. i 3. tog zakona, Uprava će od podnosioca prijave tražiti da u roku od 30 dana kompletira dokumentaciju a može tražiti i drugu dokumentaciju radi utvrđivanja prava u smislu ovog zakona, uz upozorenje na pravne posledice ako ne uredi prijavu u roku. Na način iz stava 1. ovog člana postupa se i u slučaju kada podnosilac prijave nije dostavio original štedne knjižice, odnosno original kartice deviznog računa (stav 2).
Odredbom člana 16. stav 2. navedenog zakona, pored ostalog, propisano je da Uprava odbacuje prijavu potraživanja ako uz prijavu ili naknadno nije podneta kompletna dokumentacija.
Imajući u vidu izloženo, i po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravno je utemeljena ocena Upravnog suda da je pravilno postupio tuženi organ kada je osporenim rešenjem odbacio prijavu potraživanja koju je podnela AA, zavedenu pod brojem ...-.../...- ..., kao nekompletnu, u skladu sa odredbom člana 16. stav 2. Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritoriji bivših republika SFRJ. Zakonitost pobijane presude Upravnog suda u podnetom zahtevu za njeno preispitivanje nije ni dovedena u pitanje u pogledu njene procesno-pravne zasnovanosti.
Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, navodi zahteva koji se odnose na primenu materijalnog prava nisu od značaja za odlučivanje, s obzirom na to da je prijava potraživanja odbačena kao neuredna, pa u konkretnom slučaju nisu bile, niti su mogle biti primenjene odredbe materijalnog prava na koje se ukazuje u zahtevu.
Imajući u vidu sve izloženo, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u stavu prvom dispozitiva ove presude.
Kako je zahtev za preispitivanje sudske odluke odbijen, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 74. Zakona o upravnim sporovima shodnom primenom odredbe člana 165. stav 1. u vezi člana 153. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 87/18) odlučio kao u drugom stavu dispozitiva presude.
PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU
Zapisničar, Predsednik veća – sudija,
Ljiljana Petrović,s.r. Katarina Manojlović Andrić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
