Protivna stranka u odgovoru na zahtev i dopuni tog odgovora predlaže da sud isti odbije, uz napomenu da ne postoji popunjen obrazac prijave potraživanja, ali da sve upućuje na to da se štediša dana 09.05.2017. godine preporučenom pošiljkom obratio Upravi za javni dug zahtevom za isplatu stare devizne štednje u skladu sa Zakonom o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ, na osnovu čega je u Upravi za javni dug dana 19.05.2017. godine otvoren i zaveden pod brojem 401-892/ 2017-001 predmet prijave potraživanja podnosioca BB iz ... i popunjen obrazac – osnovni podaci o prijavi potraživanja sa listom primljenih dokumenata.

Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09), Vrhovni sud je našao da je zahtev osnovan.

Prema razlozima obrazloženja pobijane presude, Upravni sud je kao pravilan ocenio zaključak tuženog organa u osporenom rešenju da je prijava pravnog prethodnika tužilje nekompletna i da istu treba odbaciti, zbog toga što pravni prethodnik tužilje, kao podnosilac prijave, nije postupio po nalogu iz dopisa tuženog organa od 22.07.2019. godine, odnosno nije otklonio nedostatke koji sprečavaju postupanje tuženog organa u ovoj upravnoj stvari, budući da ni uz prijavu, a ni naknadno, po zahtevu tuženog, nije dostavio kompletnu dokumentaciju, kako je to propisano članom 12. stav 2. Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ. Upravni sud je zaključio da je osporeno rešenje, prema stanju u spisima predmeta, zasnovano na potpuno i tačno utvrđenom činjeničnom stanju na koje su pravilno primenjene odredbe člana 12, člana 13. stav 1. i člana 15. stav 1. u vezi člana 16. stav 2. navedenog zakona, a u obrazloženju tog rešenja jasno su navedene sve činjenice koje su u toku postupka utvrđene, kao i relevantni propisi i razlozi kojima se rukovodio tuženi organ prilikom njegovog donošenja. Ocenio je da navodi tužbe nisu od uticaja na drugačije odlučivanje u ovoj upravnoj stvari, jer je tuženi organ za svoju odluku dao dovoljne razloge koje kao pravilne i na zakonu zasnovane prihvata i taj sud.

Prema stanovištu Vrhovnog suda, osnovano se u zahtevu za preispitivanje pobijane presude ukazuje da je tom presudom i osporenim rešenjem povređen zakon na štetu podnositeljke zahteva.

Odredbom člana 9. stav 1. Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ („Službeni glasnik RS“, br. 108/16, 113/17 i 52/19), propisano je da utvrđivanje prava na isplatu devizne štednje, u skladu sa ovim zakonom, vrši Ministarstvo finansija – Uprava za javni dug na predlog posebne komisije koju obrazuje Vlada na predlog ministra nadležnog za poslove finansija.

Prema odredbi člana 10. stav 1. istog zakona, radi utvrđivanja prava iz člana 9. tog zakona, Uprava će objaviti poziv za prijavu potraživanja po osnovu devizne štednje u „Službenom glasniku Republike Srbije“ i u po jednom visokotiražnom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji bivše republike SFRJ, a stavom 3. istog člana je propisano da poziv iz stava 1. tog člana obavezno sadrži način prijave potraživanja, obrazac prijave potraživanja, kome se podnosi prijava, rok za podnošenje prijave, dokumentaciju koja se podnosi uz prijavu i ostale podatke u vezi sa podnošenjem prijave.

Članom 12. stav 1. navedenog zakona je propisano da se prijava potraživanja podnosi Upravi na posebnom obrascu, a odredbom člana 18. stav 1. istog zakona da Vlada propisuje obrazac prijave potraživanja iz člana 10. stav 3. tog zakona.

Odredbom člana 16. stav 2. istog zakona, propisano je da Uprava odbacuje prijavu potraživanja, između ostalog, i ako uz prijavu ili naknadno nije podneta kompletna dokumentacija.

Članom 90. stav 1. Zakon o opštem upravnom postupku ( „Službeni glasnik RS“, broj 18/16, 95/18 – Autentično tumačenje i 2/23 – Odluka US ), na čiju shodnu primenu upućuje odredba člana 16. stav 7. Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ, propisano je da se postupak pokreće zahtevom stranke ili po službenoj dužnosti.

Iz stanja spisa, osporenog rešenja i pobijane presude Upravnog suda proizlazi da se pravni prethodnik podnositeljke zahteva, sada pok. BB, biv. iz BiH, ..., dopisom poslatim preporučenom pošiljkom preko pošte dana 09.05.2017. godine obratio Ministarstvu finansija Republike Srbije - Upravi za javni dug u Beogradu, čija sadržina glasi: „Poštovani, obraćao sam se Aleksandru Vučiću 02. Septembra 2016. g. u vezi isplate stare devizne štednje, pa sam prisiljen opet vam se obratiti. Sud za ljudska prava u Strazburu naložio je da Srbija i Slovenija moraju obeštetiti stare devizne štediše, što je Slovenija i učinila i još joj je ostalo sam 5000 neriješenih slučajeva. Raspolagali ste sa našom imovinom preko 25 godina i kada nam je novac bio najpotrebniji mi nismo mogli s njim raspolagati! Uzimate sebi za pravo da s njim raspolažete još 7 godina iako vam je jasno da je to naša privatna svojina i neprikosnoveno pravo da raspolažemo svojom imovinom. Svojim ste starim deviznim štedišama isplaćivali 3% kamate, a nama za 20 godina po 2% i 5% za 5 godina, a o zateznim kamatama nema ni govora. Smatrate da je neko lud da vam preda originalnu štednu knjižicu pored ovakvog ponašanja. Kada mi isplatite novac dati ću vam knjižicu da je poništite. Naši podaci su svi pohranjeni u trgovinskom sudu u Beogradu i po tome možete odmah vršiti isplatu BiH štediša. U nadi da će te ovo pročitati i dati mi odgovarajući odgovor unaprijed se zahvaljujem.“ Navedeni dopis je kod tuženog organa zaveden pod brojem 401-892/2017-001 od 19.05.2017. godine.

Osporenim rešenjem tuženog - Ministarstva finansija Republike Srbije, Uprave za javni dug broj 401-892/2017-001 od 06.02.2020. godine, odbačena je, kao nekompletna, prijava potraživanja koju je podneo BB, zavedena pod brojem 401- 892/2017-001, na osnovu člana 16. Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ. Kao razlog odbačaja, tuženi navodi da je uvidom u prijavu konstatovano da nije dostavljena kompletna dokumentacija iz člana 12. stav 2. i 3. Zakona, kao i člana 14. Zakona, bliže navedena u obrazloženju rešenja. Zbog navedenog, podnosilac prijave je dopisom tuženog organa broj 401-892/2017-001 od 22.07.2019. godine, na osnovu člana 13. stav 1. navedenog zakona, pozvan da prijavu uredi u roku od 30 dana, pod pretnjom odbačaja u slučaju nepostupanja po zahtevu organa u ostavljenom roku. Kako do dana donošenja osporenog rešenja podnosilac prijave nije postupio po zahtevu iz tog dopisa, koji je primio dana 25.07.2019. godine, i nije otklonio nedostatke koji sprečavaju postupanje u predmetnoj upravnoj stvari, rešeno je kao u dispozitivu, tj. prijava potraživanja je odbačena.

Imajući u vidu napred utvrđeno, prema stanovištu Vrhovnog suda, izjašnjenje i ocena Upravnog suda o neosnovanosti tužbe se ne mogu prihvatiti kao pravilni u pogledu postojanja zakonskog procesno pravnog osnova za donošenje tužbom osporenog rešenja.

Ovo iz razloga što se postupak regulisanja obaveza po osnovu neisplaćene devizne štednje građana u smislu citiranih odredaba Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ, pokreće - inicira prijavom potraživanja za koju je izričito propisano da se podnosi tuženom organu na posebnom obrascu koji propisuje Vlada. Pravni prethodnik ovde podnositeljke zahteva je u podnetoj tužbi Upravnom sudu ukazao da prijavu potraživanja pod brojem 401-892/2017-001 nikada nije podneo, a što je potvrdio i sam tuženi organ kao protivna stranka u odgovoru na zahtev. Sledom toga, kako se dopis pravnog prethodnika podnositeljke zahteva, koji je kod tuženog organa dana 19.05.2017. godine zaveden pod brojem 401-892/2017-001, po formi ( izričito propisanoj zakonom ), a ni po sadržini ( jer isti u suštini predstavlja kritički osvrt pravnog prethodnika podnositeljke zahteva na rad tuženog organa po pitanjima vezanim za utvrđivanje prava na isplatu devizne štednje u skladu sa navedenim zakonom) ne može smatrati prijavom potraživanja, to u konkretnom slučaju, u smislu odredaba čl. 11. i 12. Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ u vezi člana 90. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku, bez prijave potraživanja - zahteva stranke, nije bilo zakonskog osnova za pokretanje postupka, a posledično ni za donošenje osporenog rešenja.

S obzirom na izloženo, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 55. stav 2. a u vezi sa članom 42. stav 1. Zakona o upravnim sporovima presudom zahtev uvažio, preinačio presudu Upravnog suda, tako što je uvažio tužbu i poništio osporeno rešenje, bez vraćanja predmetna nadležnom organu na ponovno odlučivanje.

Odluka o troškovima postupka doneta je primenom odredaba čl. 66. i 67. Zakona o upravnim sporovima i shodnom primenom odredaba člana 150, člana 153. stav 1. i člana 154. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 87/18, 18/20, 10/23 - drugi zakon ), na koju upućuje odredba člana 74. Zakona o upravnim sporovima. Podnositeljki zahteva su dosuđeni traženi i opredeljeni troškovi u iznosu od ukupno 72.500,00 dinara, i to: za sastav tužbe i podneska od 04.05.2022. godine u predmetu Upravnog suda U 6971/20 u iznosu od po 16.500,00 dinara, kao i za sastav zahteva za preispitivanje sudske odluke u iznosu od 49.500,00 dinara, primenom Tarifa o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, koje su važile u trenutku preduzimanja navedenih radnji. Podnositeljki zahteva nisu dosuđeni traženi troškovi sudskih taksi u upravnom sporu i postupku po podnetom zahtevu, zbog toga što nisu opredeljeni po iznosu, saglasno odredbi člana 163. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

PRESUĐENO U VRHOVNOM SUDU

dana 29.11.2024. godine, Uzp  235/2023

Zapisničar,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća – sudija,

Gordana Vojnović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Jelena Ivanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković