Protivna stranka, u odgovoru na zahtev, predlaže da sud isti odbije.

Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, a u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09), Vrhovni sud je našao da je zahtev neosnovan.

Prema razlozima obrazloženja pobijane presude, pravilno je odlučio tuženi organ kada je odbacio zahtev tužilje kao neuredan, zbog tog što tužilja uz zahtev nije priložila akt o podržavljenju koji je imao neposredno pravno dejstvo u smislu člana 3. stav 1. tačka 3) Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, koji glasi na ime bivšeg vlasnika i sadrži osnov, vreme i predmet oduzimanja uz primenu nekog od propisa taksativno navedenih u članu 2. stav 1. istog zakona, koji predstavlja validan pravni osnov za restituciju, niti je to tužilja učinila u ponovnom postupku pred organom uprave kada je pozvana da dopuni dokumentaciju. Tužilja je uz zahtev dostavila Uverenje Arhiva Savezne Republike Jugoslavije 02 broj 19/74 od 01.04.2003. godine i akt Ministarstva poljoprivrede Srbije broj 1457/V od 21.01.1946. godine, koji ne predstavljaju akte o podržavljenju, jer nisu imali neposredno pravno dejstvo u smislu navedenih zakonskih odredbi. Sledom toga, Upravni sud je, kao neosnovane, ocenio navode tužbe da se na osnovu priloženih akata u konkretnom slučaju može usvojiti zahtev tužilje za vraćanje oduzete imovine, odnosno obeštećenje.

Odredbom člana 3. tačka 3) Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...88/15), propisano je da se pod aktom o podržavljenju podrazumeva pravni akt koji je imao neposredno dejstvo, kao što je presuda, odluka, rešenje i drugi pravni akt državnog, odnosno drugog nadležnog organa, kojim je izvršeno podržavljenje imovine. Prema odredbi člana 42. stav 3. tačka 4) istog zakona, zahtev sadrži podatke o osnovu, vremenu i aktu oduzimanja, dok je stavom 4. tačka 3) istog člana propisano da se uz zahtev prilažu, u originalu ili overenoj fotokopiji, za podatke iz stava 3. tačka 4) ovog člana – isprava o podržavljenju imovine ili naziv, broj i godina službenog glasila u kome je objavljen akt, uz konkretno navođenje predmeta oduzimanja i sl.

Odredbom člana 43. stav 1. istog zakona je propisano da zahtev koji ne sadrži podatke iz člana 42. stav 7. ovog zakona i uz koji nisu priloženi dokazi iz tog stava odbaciće se kao neuredan.

Vrhovni sud ukazuje da je u članu 2. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, izričito propisano da se pravo na vraćanje imovine po odredbama tog zakona, može ostvariti za imovinu oduzetu primenom propisa koji su taksativno nabrojani u tom članu zakona. Ti propisi su bili pravni osnov za donošenje raznih odluka, kojima je oduzeta i prenesena u opštenarodnu, državnu, društvenu ili zadružnu svojinu, odnosno osnov za donošenje akta o podržavljenju, koji u svakom konkretnom slučaju oduzimanja imovine ima neposredno pravno dejstvo, a koji akt – dokaz, podnosioci zahteva u predmetnoj upravnoj stvari, nisu dostavili, niti su čak u samom obrascu zahteva naveli obavezni podatak iz člana 42. stav 3. tačka 4) Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, a koji se odnosi na podatke o osnovu, vremenu i aktu oduzimanja. Uz to, prema stanju u spisima, podnosioci zahteva su pozvani dopisom od 02.10.2017. godine od strane Agencije za restituciju, a postupajući po nalogu iz presude Upravnog suda 5 U 759/15 od 14.09.2017. godine da dopune dokumentaciju i dostave akt o podržavljenju imovine u smislu člana 3. stav 1. tačka 3) Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, uz upozorenje na posledice propisane odredbom člana 59. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku, na čiju shodnu primenu upućuje član 11. stav 1. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju i član 43. stav 1. tog zakona, nisu postupili, već su se samo izjasnili podneskom od 06.11.2017. godine. Dokazi koje su podnosioci zahteva dostavili i u obrascu zahteva navedeni, kao akti o podržavljenju u smislu odredaba navedenog zakona, ne mogu se smatrati takvim aktom, budući da u njima nije naveden konkretan predmet oduzimanja, niti je imovina oduzeta VV, kao bivšem vlasniku. Samo navođenje zakona ili službenog glasnika, po kojima bi moglo biti izvršeno podržavljenje imovine, ne predstavlja ispunjenje procesnih pretpostavki za vođenje postupka pred Agencijom za restituciju. Kako isprava o podržavljenju predstavlja osnovni akt, bez kojeg je praktično nemoguće i započeti postupak pred Agencijom, te kako njen izostanak predstavlja osnov za odbacivanje zahteva, to legitimno očekivanje podnosioca zahteva po svojoj prirodi mora biti konkretnije od puke nade, ma koliko ona bila shvatljiva i mora biti zasnovana na ispravi o podržavljenju ili nazivu, broju i godini službenog glasnika u kome je objavljen akt, uz konkretno navođenje predmeta oduzimanja i sl. što u konkretnoj situaciji nije bio slučaj.

Ocenjujući zakonitost pobijane presude, Vrhovni sud nalazi da je ista doneta bez povrede pravila postupka i uz pravilnu primenu materijalnog prava. Pobijanom presudom ocenjena su sva pitanja i okolnosti koji su mogli da budu od uticaja na zakonitost osporenog rešenja, a obrazloženje pobijane odluke sadrži jasne i određene razloge kojima se sud rukovodio pri oceni zakonitosti osporenog rešenja, koje u svemu prihvata i ovaj sud.

Upravni sud je pobijanu presudu doneo bez održavanja javne rasprave i u skladu sa odredbama člana 33. st. 2. i 3. Zakona o upravnim sporovima naveo razloge koji opravdavaju rešavanje upravnog spora bez rasprave. Ovo stoga što je tužbom pobijani akt trebalo oceniti samo u pogledu spornih pravnih pitanja, pa predmet spora očigledno nije iziskivao neposredno saslušanje stranaka i posebno utvrđivanje činjeničnog stanja, niti dodatno pojašnjenje stavova i mišljenja o pravilnoj primeni materijalnog prava, koje su stranke detaljno argumentovale u tužbi i osporenom aktu. Nalazeći da navodi zahteva, ne mogu da dovedu do drugačije ocene zakonitosti pobijane presude, Vrhovni sud je, na osnovu člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u dispozitivu presude.

PRESUĐENO U VRHOVNOM SUDU

Zapisničar,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća – sudija,

Gordana Vojnović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Jelena Ivanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković