Protivne stranke u odgovoru na zahtev su navele da u svemu ostaju pri navodima iz odgovora na tužbu sa predlogom da sud zahtev odbije.

Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva u smislu odredbe člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' broj 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev osnovan.

Prema razlozima obrazloženja pobijane presude, Upravni sud je nakon održane usmene rasprave na kojoj su izvedeni dokazi uvidom i čitanjem spisa predmeta organa i spisa dostavljenih uz odgovor na tužbu, našao da tužba tužioca nije osnovana. Navodi da je tuženi organ, s pozivom na odredbu člana 53. stav 3. tačka 5. Zakona o veterinarstvu, doneo osporenu odluku kojom je ustupio poslove iz Programa mera zdravstvene zaštite životinja, koji su utvrđeni kao poslovi od javnog interesa, za period od 2017- 2019.godine, pravnim licima i preduzetnicima označenim u rezultatima konkursa, među kojima je tačkom 49.rezultata konkursa, Veterinarskoj stanici Svilajnac, za Pomoravski okrug, za opštine Svilajnac i Lapovo - dodeljeno epizootiološka jedinica koju čine naseljena mesta opštine Svilajnac: Kušiljevo, Svilajnac, Lukovica i opštine Lapovo: Lapovo (selo) i Lapovo (grad). Takođe navodi da je tuženi osporenu odluku doneo na osnovu predloga Komisije za sprovođenje Konkursa za ustupanje poslova iz Programa mera zdravstvene zaštite životinja za period 2017-2019. godine, a nakon stručne ocene ponuda, o čemu je sačinjen zapisnik za pojedinačnog ponuđača od 26.06.2017.godine i izveštaj o stručnoj oceni ponuda broj 401-00- 1355/2017-05 od 26.06.2017.godine. Kako prema datoj oceni konkursne komisije, ponuda tužioca nije bila prihvatljiva jer tužilac uz ponudu nije dostavio dokaze iz kojih proizlazi da za odgovorno lice ima veterinara u stalnom radnom odnosu sa licencom za obavljanje veterinarske delatnosti i da je tužilac u prijavi na javni konkurs za dodelu terena po Programu mera zdravstvene zaštite, označio kao odgovorno lice AA, za koga je u konkursnoj dokumentaciji dostavio prijavu osiguranja od 01.01.2017. godine, iz koje proizlazi da je navedeno lice u radnom odnosu kod tužioca sa IV stepenom stručne spreme, kao veterinarski tehničar, Upravni sud nalazi da je pravilno tuženi organ zbog uočenih nedostataka ocenio da ponuda tužioca nije prihvatljiva i da ne odgovara zahtevima raspisanog konkursa.

Odredbama člana 53. Zakona o veterinarstvu („Službeni glasnik RS“ br. 91/2005... 93/12) propisano je da se poslovi iz Programa mera koji su utvrđeni kao poslovi od javnog interesa, ustupaju pravnim licima i preduzetnicima putem konkursa koji raspisuje ministarstvo i objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije“ (stav 1). Konkurs se ne raspisuje za poslove: 1) koje obavlja Nacionalna laboratorija; 2) koje obavlja javna veterinarska ambulanta odnosno javna veterinarska stanica iz člana 15. ovog zakona; 3) koje obavlja veterinarska služba; 4) vakcinacije pasa i mačaka protiv besnila (stav 2). Konkurs iz stava 1. ovog člana sadrži: 1) vrste javnih poslova za koje se konkurs raspisuje; 2) period na koji se dodeljuju javni poslovi; 3) dokaz o ispunjenosti uslova u pogledu iskustva, rezultata i blagovremenosti u dosadašnjem obavljanju javnih poslova; 4) rok za donošenje i objavljivanje odluke o izboru pravnog lica; 5) način obaveštavanja o rezultatima konkursa (stav 3). Konkurs iz stava 1. ovog člana sprovodi Komisija koju obrazuje ministar (stav 4). Odluku o izboru pravnog lica za obavljanje javnih poslova donosi ministar (stav 5). Rezultati konkursa objavljuju se u "Službenom glasniku Republike Srbije" (stav 5).

Ocenjujući zakonitost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su osnovani navodi zahteva da je prilikom donošenja tužbom osporene odluke povređen zakon na štetu podnosioca zahteva, jer su u postupku donošenja odluke povređena pravila postupka od bitnog uticaja na rešenje ove upravne stvari. Naime, podnosilac zahteva je u tužbi isticao da odluka ne sadrži obrazloženje i razloge zbog kojih je prijava podnosioca zahteva odbijena kao nepotpuna, kao i da mu tuženi nije dostavio rešenje sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku, te da je nejasno na osnovu kojih kriterijuma se tuženi rukovodio kada je doneo odluku o ustupanju poslova od javnog interesa drugoj veterinarskoj ustanovi, protivnoj stranci Veterinarskoj stanici „Svilajnac“ DOO iz Svilajnca. Činjenica da osporena odluka ne sadrži obrazloženje predstavlja bitnu povredu odredaba upravnog postupka propisanu članom 141. stav 4. Zakona o upravnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.18/16 i 95/18) koja povlači poništaj rešenja. Stoga se ne može prihvatiti kao pravilno nalaženje Upravnog suda da je osporena odluka doneta u skladu sa odredbom člana 53. Zakona o veterinarstvu, na predlog konkursne komisije koja je izvršila kontrolu ispravnosti pristiglih ponuda i konkursne dokumentacije. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nezakonitost neobrazložene odluke upravnog organa ne može se otkloniti utvrđivanjem činjeničnog stanja na javnoj raspravi u upravnom sporu pred Upravnim sudom. Navedeno posebno u slučaju kada tužbom osporena odluka upravnog organa uopšte ne sadrži obrazloženje, zbog čega je zahvaćena povredom pravila upravnog postupka koja je od uticaja na zakonitost ove odluke.

Sa iznetih razloga, nalazeći da je pobijanom presudom povređen zakon na štetu podnosioca zahteva, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 55. stav 2. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u dispozitivu presude i predmet vratio upravnom organu, koji je dužan da raspravi pitanja na koja mu je ukazano ovom presudom.

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU

dana 17.11.2021. godine, Uzp 272/2021

Zapisničar,                                                                                                                      Predsednik veća – sudija,

Ljiljana Petrović,s.r.                                                                                                Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić