Odredbom člana 49. stav 1. ZUS-a, propisano je da protiv pravnosnažne odluke Upravnog suda stranka i nadležni javni tužilac mogu da podnesu Vrhovnom sudu zahtev za preispitivanje sudske odluke. Stavom 2. istog člana zakona, propisano je da zahtev može da se podnese kada je to zakonom predviđeno, u slučajevima kada je sud odlučivao u punoj jurisdikciji i u stvarima u kojima je u upravnom postupku bila isključena žalba, dok je stavom 3. propisano da zahtev može da se podnese zbog povrede zakona, drugog propisa ili opšteg akta ili povrede pravila postupka koja je mogla biti od uticaja na rešenje stvari.

Iz obrazloženja zahtevom pobijanog rešenja, proizlazi da je dana 27.05.2024. godine tužilac, preko punomoćnika, podneo Upravnom sudu tužbu, zbog neodlučivanja tuženog - Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti po zahtevu od 06.05.2024. godine za obaveštavanje o toku postupka u predmetu iniciranom zahtevom od 01.05.2024. godine za ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja. Rešavajući o podnetom zahtevu, sudija pojedinac Upravnog suda je rešenjem III-6 U ću 11275/24 od 25.04.2025. godine, odbacio tužbu sa pozivom na odredbe člana 27, 28. i 65. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 18/16, 95/18 i 2/23) a što je, odlučujući po prigovoru na to rešenje, kao pravilno i na zakonu zasnovano potvrdilo i posebno veće Upravnog suda, ovde zahtevom pobijanim rešenjem.

Prema oceni Vrhovnog suda, zahtevom pobijano rešenje Upravnog suda 24 Uv 991/25 od 19.08.2025. godine, ne predstavlja pravnosnažnu odluku tog suda, koja podleže sudskoj kontroli po vanrednom pravnom sredstvu pred Vrhovnim sudom. Ovo iz razloga što obaveštenje o toku postupka kao vid komunikacije organa i stranaka, spada u procesnu radnju, koja se sastoji u upravnoj aktivnosti organa da obavesti stranku o načinu ostvarivanja njenog prava iz člana 64. stav 8. Zakona o opštem upravnom postupku. Radi se o ostvarivanju zakonom propisanog prava stranke na obaveštavanje o toku postupka, bez neposrednog zalaženja u suštinu upravnog odlučivanja. Dakle, ovde zahtevom pobijano rešenje Upravnog suda se ne odnosi na glavnu upravnu stvar iz postupka koji je pokrenut zahtevom za pristup informacijama od javnog značaja od 01.05.2024. godine, kojim je traženo da se dostave brojevi svih odluka i rešenja donetih dana 30.11.2020. godine, već samo na obaveštenje o toku tog postupka, tj. radnju uprave, bez neposrednog pravnog dejstva, na podnosioca zahteva povodom predmetne stvari. Imajući u vidu da je zahtev za preispitivanje sudskih odluka, usmeren protiv pravnosnažnih odluka Upravnog suda (presuda/rešenja), radi ispravljanja najtežih povreda zakona i da je njegov smisao kontrola zakonitosti kada su iscrpljena redovna pravna sredstva a značaj u obezbeđivanju pravne sigurnosti, ujednačavanju sudske prakse i ostvarivanju pravde u specifičnim situacijama, to se sudska kontrola odluka Upravnog suda, donetih u upravnom sporu, kao što je to ovde slučaj, pokrenutom po tužbi zbog nepostupanja tuženog organa, po zahtevu za obaveštavanje o toku upravnog postupka, kao sporednog pitanja u sklopu ovde glavne stvari, koja se odnosi na dostavu svih odluka i rešenja donetih navedenog dana, u smislu napred navedenog, ne može ostvariti pred Vrhovnim sudom, putem ovde podnetog vanrednog pravnog sredstva. Ovde podnosilac zahteva ne može tražiti preispitivanje pobijanog rešenja pred Vrhovnim sudom podnošenjem zahteva za preispitivanje sudske odluke, kao vanrednog pravnog sredstva predviđenog citiranom odredbom člana 49. Zakona o upravnim sporovima, jer se preispitivanje ne odnosi na ocenu zakonitosti akta (u ovom slučaju njegovog nedonošenja) povodom napred navedenog glavnog traženja iz upravnog postupka pokrenutog za pristup informacijama od javnog značaja, već se, kako je to i napred navedeno, odnosilo na ostvarivanje prava na obaveštavanje o toku tog postupka. Suština upravnog postupka se ogleda u odlučivanju o pravu koje stranka zahtevom u upravnom postupku traži, a traženo pravo predstavlja predmet, tj. glavnu stvar tog postupka, a ne i odlučivanje o sporednim procesnim pitanjima koja se u toku tog postupka mogu pojaviti. Obaveštenje o toku postupka, a povodom glavne stvari iz postupka, koja se, u predmetnom slučaju, odnosi na prethodno navedeno traženje u postupku za pristup informacijama od javnog značaja, je samo indirektno procesno vezano za predmet, odnosno za glavnu stvar iz upravnog postupka. Na to ukazuje i činjenica da, u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja („Službeni glasnik Republike Srbije“, br.120/24 ... 105/21), interes javnosti da zna, u konkretnom slučaju, spada pitanje vezano za brojeve traženih svih odluka i rešenja donetih navedenog dana, dok pitanje obaveštenja o toku tog postupka, spada u pitanje od sporednog značaja u tom upravnom postupku i, kao takvo, sa tim statusom u odnosu na glavnu stvar, ne spada u pitanje o kojem javnost ima opravdan interes da zna.

Sud posebno naglašava da su vanredni pravni lekovi izuzetak, jer bi njihova preterana upotreba, ugrozila pravnu sigurnost koju donosi pravnosnažnost. Pri tome, treba imati u vidu i da je namera zakonodavca, bila da se vanredna sudska zaštita, pred najvišim sudom, može ostvariti samo protiv pravnosnažnih pojedinačnih pravnih akata, kojima se, neposrednom primenom propisa rešava o određenom pravu podnosioca zahteva, u kojim aktima je sadržana odluka o glavnoj (upravnoj) stvari - predmetu upravnog postupka, a koji imaju neposredno rešavajući karakter, proizvodeći pravna dejstva, sa direktnim pravnim posledicama na situaciju lica o kojem je reč, uz ispunjenost uslova iz člana 49. stav 2. ZUS-a, a ne i protiv odluka Upravnog suda, kojim je rešavano o pitanjima od sporednog značaja, kao što su, između ostalih i pitanja koja se, kao što je to slučaj u konkretnoj situaciji, tiču obaveštavanja stranke o toku upravnog postupka, kao sporednog prava u odnosu na glavnu stvar iz tog postupka.

Odredbom člana 53. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, propisano je da će nedozvoljen ili neblagovremen zahtev ili zahtev koji je podnelo neovlašćeno lice Vrhovni sud odbaciti rešenjem.

Sa iznetih razloga, podneti zahtev je nedozvoljen, pa je Vrhovni sud, primenom odredbe člana 53. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u dispozitivu rešenja.

REŠENO U VRHOVNOM SUDU

dana 24.04.2026. godine, Uzp 273/2025

Zapisničar,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća – sudija,

Gordana Vojnović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Željko Škorić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković