Protivna stranka u odgovoru na zahtev predlaže da sud isti odbije.

Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'', br. 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev neosnovan.

Prema razlozima obrazloženja pobijane presude, pravilan je zaključak tuženog organa da je prijava tužilje po osnovu devizne štednje nekompletna i da prijavu treba odbaciti. Ovo stoga što tužilja nije postupila po nalogu iz dopisa tuženog organa od 02.04.2019. godine, da uredi prijavu potraživanja. Tužilja nije otklonila nedostatke koji sprečavaju postupanje tuženog organa u ovoj upravnoj stvari, budući da uz prijavu, ni naknadno po zahtevu tuženog, nije dostavila svu traženu dokumentaciju – original potvrde nadležnih organa i institucija bivših republika SFRJ na čijoj teritoriji su se nalazile filijale banaka u kojima je položena devizna štednja o tome da kao devizni štediša nije ostvarila svoje pravo po osnovu devizne štednje niti da joj je to pravo priznato od strane bivših republika SFRJ, originale potvrda iz tačke 5) ovog stava nadležnih organa svih bivših republika SFRJ u kojima je devizni štediša imala prebivalište – ako je menjala prebivalište u više republika, odgovarajuću potvrdu izdatu od strane Agencije za privatizaciju FBiH o stanju (saldu) sredstava na Jedinstvenom računu građana sa identifikacionim podacima podnosioca prijave, izvod sa računa podnosioca prijave (JRG) ne stariji od 30 dana, iz koga se nesumnjivo može utvrditi saldo neutrošenih sredstava iz osnova predmetne devizne štednje, kao i promet sredstava (transakcije) koji je izvršen u proteklom periodu, kako je to propisano u članu 12. stav 3. Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritoriji bivših republika SFRJ („Službeni glasnik RS“, br. 108/16, 113/17 i 52/19). Tužilja je bila upozorena da će, u slučaju nedostavljanja tražene dokumentacije, njena prijava u skladu sa članom 16. stav 2. navedenog zakona biti odbačena. Upravni sud je zaključio da su navodi tužbe bez uticaja na drugačije odlučivanje u ovoj pravnoj stvari, jer je tuženi organ u osporenom rešenju dao dovoljne i na zakonu zasnovane razloge.

Ocenjujući zakonitost pobijane presude Vrhovni kasacioni sud nalazi da je doneta bez povreda pravila postupka i uz pravilnu primenu propisa.

Prema stanju u spisima i obrazloženju pobijane presude, tužilja je na osnovu poziva za prijavu potraživanja po osnovu devizne štednje od 23.02.2017. godine podnela prijavu potraživanja, koja je evidentirana pod brojem ...-.../...-... od 08.12.2017. godine. Dopisom tuženog od 02.04.2019. godine, na osnovu člana 13. stav 1. Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritoriji bivših republika SFRJ, tužilja je pozvana da uredi prijavu u roku od 30 dana, uz upozorenje da će, u slučaju nepostupanja po zahtevu organa u ostavljenom roku, prijava potraživanja biti odbačena. Postupajući po zahtevu tuženog organa, tužilja je uz podnesak od 14.05.2019. godine dostavila original uverenja o prebivalištu za traženi period. Na predlog Komisije za izradu predloga o utvrđivanju prava na isplatu devizne štednje, tuženi organ je utvrdio da je podneta prijava i dalje nekompletna, jer podnositeljka prijave do dana donošenja rešenja, nije otklonila nedostatke koji sprečavaju postupanje u ovoj upravnoj stvari, pa je na osnovu odredbe člana 16. navedenog zakona, prijavu tužilje odbacio kao nekompletnu.

Odredbama člana 12. Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritoriji bivših republika SFRJ („Službeni glasnik RS“, br. 108/16, 113/17 i 52/19), pored ostalog, propisano je: da se uz prijavu potraživanja dostavlja overena kopija lične karte ili pasoša, kao i original štedne knjižice, odnosno original kartice deviznog računa, pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju i izjave deviznog štediše date pod krivičnom i materijalnom odgovornošću, overene kod nadležnog organa da nije preneo svoju deviznu štednju na drugo lice (stav 2); original potvrde nadležnih organa, odnosno finansijskih institucija bivših republika SFRJ o tome da devizni štediša nije ostvario svoje pravo po osnovu devizne štednje, niti da mu je to pravo priznato od strane bivših republika SFRJ, a ako je devizni štediša položio deviznu štednju u filijalama na teritoriji više bivših republika SFRJ, odnosno ako je menjao prebivalište u više tih republika, dostavlja originale potvrda nadležnih organa svih bivših republika SFRJ na čijoj teritoriji je položio deviznu štednju, odnosno u kojima je imao prebivalište (stav 3).

Odredbama člana 13. istog zakona propisano je: da ukoliko uz prijavu nije dostavljena kompletna dokumentacija iz člana 12. st. 2. i 3. ovog zakona, Uprava će od podnosioca prijave tražiti da u roku od 30 dana kompletira dokumentaciju, a može tražiti i drugu dokumentaciju radi utvrđivanja prava u smislu ovog zakona, uz upozorenje na pravne posledice ako ne uredi prijavu u roku (stav 1.); da se na način iz stava 1. ovog člana postupa i u slučaju kad podnosilac prijave nije dostavio original štedne knjižice, odnosno original kartice deviznog računa ( stav 2.); da će u slučaju kad uz prijavu nije dostavljen original štedne knjižice, odnosno original kartice deviznog računa ili iz drugog razloga postoji osnovana sumnja o postojanju potraživanja i njegove visine, Uprava uputiti podnosioca prijave da kod nadležnog suda u Republici Srbiji pokrene odgovarajući postupak za utvrđivanje postojanja potraživanja i njegove visine ( stav 3.)

Odredbom člana 16. stav 2. navedenog zakona, pored ostalog, propisano je da Uprava odbacuje prijavu potraživanja ako uz prijavu ili naknadno nije podneta kompletna dokumentacija.

Shodno izloženom, i po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravno je utemeljena ocena Upravnog suda da je pravilno postupio tuženi organ kada je osporenim rešenjem odbacio prijavu potraživanja koju je podnela AA, zavedenu pod brojem ...-.../...-..., kao nekompletnu, u skladu sa odredbom člana 16. stav 2. Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritoriji bivših republika SFRJ.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovani su navodi zahteva o povredi odredbe člana 13. Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritoriji bivših republika SFRJ i o nezakonitom prebacivanju tereta dokazivanja u postupku na tužilju (podnositeljku zahteva). Naime, prema stanju u spisima, podnositeljka zahteva je uz prijavu potraživanja od 08.12.2017. godine dostavila tuženom organu štedne knjižice koje su joj kao deponentu izdate od Invest banke Beograd, Poslovna jedinica Tuzla, ekspozitura ... pod br. ... i br. ... . Kako uz prijavu, međutim, nije dostavljena kompletna dokumentacija propisana odredbama člana 12. stav 2. i 3. Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritoriji bivših republika SFRJ, tuženi organ je primenom člana 13. stav 1. istog zakona naložio dopunu dokumentacije, a zatim je doneo rešenje kojim je prijava odbačena kao nekompletna jer po njegovom nalogu podnositeljka zahteva nije postupila. Shodno tome, izostanak uputa na parnicu u konkretnom slučaju ne predstavlja postupanje tuženog organa suprotno zakonu, kako podnositeljka zahteva smatra, jer se ovde ne radi o slučaju iz člana 13. stav 3. navedenog zakona, kada Uprava zbog osnovane sumnje upućuje podnosioca prijave da kod nadležnog suda u Republici Srbiji pokrene odgovarajući postupak za utvrđivanje postojanja potraživanja i njegove visine. Takođe, imajući u vidu da je u postupku tražena dopuna dokumentacije koja se odnosi na podatke o podnositeljki zahteva o kojima se u Republici Srbiji ne vodi službena evidencija, neosnovani su i navodi da je teret dokazivanja u toku postupka nezakonito prebačen na tužilju – podnositeljku zahteva.

Imajući u vidu sve izloženo, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u stavu prvom dispozitiva ove presude.

Kako je zahtev za preispitivanje sudske odluke odbijen, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 74. Zakona o upravnim sporovima shodnom primenom odredbe člana 165. stav 1. u vezi člana 153. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11... 18/20) odlučio kao u drugom stavu dispozitiva presude.

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU

Zapisničar,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća – sudija,

Gordana Vojnović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić