.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Uzp 352/2022
18.10.2022. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Jelene Ivanović i Branka Stanića, članova veća, sa savetnikom Gordanom Vojnović, kao zapisničarem, odlučujući o zahtevu AA iz ..., ..., ..., ..., koju zastupa punomoćnik Aleksandar Marjanović, advokat iz ..., ..., za preispitivanje sudske odluke - presude Upravnog suda 7 U 6108/20 od 16.06.2022. godine, sa protivnom strankom Ministarstvom finansija Republike Srbije, Upravom za javni dug, u predmetu neisplaćene devizne štednje, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 18.10.2022. godine, doneo je
P R E S U D U
Zahtev se ODBIJA.
ODBIJA SE zahtev podnositeljke zahteva za naknadu troškova.
O b r a z l o ž e nj e
Pobijanom presudom, stavom prvim dispozitiva, odbijena je tužba podnositeljke zahteva podneta protiv rešenja Ministarstva finansija Republike Srbije, Uprave za javni dug broj 401-10036/2020-001 od 02.03.2020. godine, kojim je odbačena, kao neblagovremena, prijava potraživanja koju je podnela AA, ..., ..., ..., ..., zavedena pod brojem 401-10036/2020-001. Stavom drugim dispozitiva, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova upravnog spora.
U zahtevu za preispitivanje pobijane presude, podnetom zbog povreda Ustava Republike Srbije, Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i pravila upravnog postupka, podnositeljka navodi da bi Zakon o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritoriji bivših republika SFRJ („Službeni glasnik RS“, br. 108/06, 113/17 i 52/19) trebalo da predstavlja vid harmonizacije pravnog poretka Republike Srbije sa pravnim poretkom, zakonima i odlukama Evropske Unije. S tim u vezi, smatra da je ovaj zakon morao da sadrži odredbe koje idu u prilog korisnicima stare devizne štednje i kojima bi omogućio ostvarivanje povraćaja te štednje, a ne neustavne i nezakonite odredbe kojima se ograničava i onemogućava zagarantovano osnovno ljudsko pravo - pravo na imovinu, kao što je to odredba koja propisuje (prekluzivni) rok za prijavu potraživanja sopstvene imovine, na kojoj je Upravni sud zasnovao pobijanu presudu. Ističe da je ova odredba u suštoj suprotnosti sa presudom Ališić i dr. protiv BiH, Hrvatske, Srbije, Slovenije, BJR Makedonije broj 60642/08 i da ima za cilj onemogućavanje ostvarivanja prava na imovinu, koje je propisano članom 58. Ustava Republike Srbije i garantovano odredbom člana 1. Prokola 1. uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Zaključuje da Republika Srbija u konkretnom slučaju nije ispoštovala niti postupila u skladu sa navedenom presudom Evropskog suda za ljudska prava, a što je bila u obavezi, te da je neosnovano, bez pravnog utemeljenja, odbila zahtev tužilje. Predlaže da Vrhovni kasacioni sud zahtev uvaži i pobijanu presudu preinači ili ukine, a traži i naknadu troškova postupka.
Protivna stranka u odgovoru na zahtev predlaže da sud taj zahtev odbije.
Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'', broj 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev neosnovan.
Prema razlozima obrazloženja pobijane presude, Upravni sud nalazi da je pravilno odlučio tuženi organ kada je osporenim rešenjem odbacio kao neblagovremenu prijavu potraživanja tužilje po osnovu devizne štednje, budući da je prijava podneta po proteku zakonskog roka od dve godine od dana objavljivanja oglasa. Naime, tužilja je prijavu potraživanja podnela preporučeno preko pošte dana 11.02.2020. godine, a ista je kod tuženog organa zavedena pod brojem 401-10036/2020-001 od 14.02.2020. godine. Kako je rok za podnošenje prijave počeo da teče objavljivanjem poziva dana 23.02.2017. godine, a saglasno članu 11. stav 1. Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritoriji bivših republika SFRJ („Službeni glasnik RS“, broj 108/116, 113/17 i 52/19) je istekao dana 23.02.2019. godine, to je, po oceni Upravnog suda, pravilan zaključak tuženog organa da je prijava podneta po isteku roka od dve godine od dana objavljivanja poziva i da je stoga treba odbaciti kao neblagovremenu. Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o zakonskom prekluzivnom roku čijim protekom je tužilja definitivno izgubila pravo na preduzimanje procesne radnje koju je u okviru roka trebalo izvršiti ( podneti prijavu potraživanja), kao i činjenicu, koju tužilja ne spori, da prijavu nije podnela u zakonom propisanom roku, odnosno do 23.02.2019. godine, Upravni sud je ocenio i da su navodi tužbe neosnovani, a odluka tuženog organa pravilna i na zakonu zasnovana.
Ocenjujući zakonitost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud je našao da je doneta bez povreda pravila postupka i uz pravilnu primenu zakona. Pobijanom presudom su ocenjena sva pitanja i okolnosti koje su mogle biti od uticaja na zakonitost osporene odluke i za tu ocenu su dati dovoljni i jasni razlozi koje prihvata i ovaj sud.
Odredbom člana 10. Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritoriji bivših republika SFRJ („Službeni glasnik RS“ br. 108/16, 113/17 i 52/19), propisano je: da će radi utvrđivanja prava iz člana 9. ovog zakona, Uprava objaviti poziv za prijavu potraživanja po osnovu devizne štednje u „Službenom glasniku Republike Srbije“ i u po jednom visokotiražnom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji bivše republike SFRJ (stav 1); da će se poziv iz stava 1. ovog člana objaviti i na zvaničnim internet prezentacijama Ministarstva finansija, Uprave, Agencije za osiguranje depozita i Narodne banke Srbije (stav 2).
Odredbom člana 11. istog zakona propisano je da se prijava potraživanja može podneti u roku od dve godine od dana objavljivanja poziva u dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji bivše republike SFRJ iz člana 10. stav 1. ovog zakona (stav 1), a da se po isteku roka iz stava 1. ovog člana gubi pravo na potraživanje po osnovu neisplaćene devizne štednje iz člana 1. ovog zakona (stav 2).
Prema odredbi člana 16. stav 2. istog zakona, Uprava odbacuje prijavu potraživanja, između ostalog, i ako je prijava neblagovremena.
Imajući u vidu da je rok za podnošenje prijave potraživanja počeo da teče objavljivanjem poziva za prijavu potraživanja dana 23.02.2017. godine i kako je, saglasno citiranom članu 11. stav 1. Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritoriji bivših republika SFRJ, ovaj rok istekao nakon dve godine, dana 23.02.2019. godine, a tužilja je prijavu potraživanja podnela 11.02.2020. godine, Vrhovni kasacioni sud je našao da je pravilna ocena tuženog organa i Upravnog suda da je prijava potraživanja tužilje neblagovremena.
Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovani su navodi zahteva kojima se ukazuje na pravnu neutemeljenost donete odluke o prijavi potraživanja tužilje, a sa tim u vezi i na neustavnost odredaba Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritoriji bivših republika SFRJ i na njihovu neusaglašenost sa pravnim poretkom, zakonima i odlukama Evropske Unije, s obzirom da je u konkretnom slučaju o prijavi potraživanja tužilje odlučeno primenom Zakona koji je na pravnoj snazi i čije odredbe proizvode pravno dejstvo u pravnom poretku Republike Srbije, a da ocena ustavnosti tih odredaba nije predmet razmatranja u ovom postupku.
Saglasno izloženom, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u stavu prvom dispozitiva ove presude.
Kako je zahtev za preispitivanje sudske odluke odbijen, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 74. Zakona o upravnim sporovima shodnom primenom odredbe člana 165. stav 1. u vezi člana 153. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 18/20) odlučio kao u drugom stavu dispozitiva presude.
PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU
dana 18.10.2022. godine, Uzp 352/2022
Predsednik veća – sudija Zapisničar
Katarina Manojlović Andrić,s.r. Gordana Vojnović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
