Protivna stranka u odgovoru na zahtev predlaže da sud isti odbije.

Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' broj 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev neosnovan.

Prema razlozima obrazloženja pobijane presude, pravilno je odlučio tuženi organ kada je odbacio prijavu potraživanja tužioca po osnovu devizne štednje, budući da je prijava podneta po isteku zakonskog roka od dve godine od dana objavljivanja oglasa. Naime, prema fotokopiji koverte u kojoj je podneta prijava potraživanja, a koja se nalazi u spisima, tužilac je prijavu potraživanja podneo preporučeno preko pošte dana 27.03.2019. godine, a kod tuženog organa je zavedena 10.04.2019. godine. Kako je rok za podnošenje prijave počeo da teče objavljivanjem poziva dana 23.02.2017. godine, i isti je, saglasno članu 11. stav 1. Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritoriji bivših republika SFRJ, istekao dana 23.02.2019. godine, to je po oceni Upravnog suda, pravilan zaključak tuženog organa da je prijava tužioca podneta po isteku roka od dve godine od dana objavljivanja poziva i da istu stoga treba odbaciti kao neblagovremenu. Upravni sud je cenio navode tužbe, pa je imajući u vidu izloženo našao da su neosnovani i bez uticaja na drugačije rešenje ove pravne stvari. Ovo iz razloga što se u konkretnom slučaju radi o zakonskom prekluzivnom roku čijim protekom je tužilac kao stranka izgubio pravo na preduzimanje procesne radnje koju je u okviru roka trebalo da izvrši (podneti prijavu potraživanja). Zakonski rokovi se po pravilu ne mogu menjati niti je to u ovom slučaju učinjeno, a to znači da se ne mogu ni produžavati od strane organa koji vodi postupak. Imajući u vidu navedeno, kao i činjenicu da tužilac prijavu nije podneo u zakonom propisanom roku, te imperativnu normu odredbe člana 11. stav 1. navedenog zakona, prema kojoj se prijava potraživanja može podneti u roku od dve godine od dana objavljivanja poziva u dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji bivše republike SFRJ, kao i to da su odredbom stava 2. člana 11. istog zakona propisane posledice propuštanja roka u kome je prijavu potraživanja trebalo podneti, navodi tužbe su ocenjeni kao neosnovani, a odluka tuženog organa pravilna i na zakonu zasnovana.

Ocenjujući zakonitost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je doneta bez povreda pravila postupka i uz pravilnu primenu zakona. Pobijanom presudom su ocenjena sva pitanja i okolnosti koje su mogle biti od uticaja na zakonitost osporene odluke i za tu ocenu su dati dovoljni i jasni razlozi koje u svemu prihvata i ovaj sud.

Odredbom člana 10. Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritoriji bivših republika SFRJ („Službeni glasnik RS“ br. 108/16, 113/17 i 52/19), propisano je: da će radi utvrđivanja prava iz člana 9. ovog zakona, Uprava objaviti poziv za prijavu potraživanja po osnovu devizne štednje u „Službenom glasniku Republike Srbije“ i u po jednom visokotiražnom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji bivše republike SFRJ (stav 1); da će se poziv iz stava 1. ovog člana objaviti i na zvaničnim internet prezentacijama Ministarstva finansija, Uprave, Agencije za osiguranje depozita i Narodne banke Srbije (stav 2).

Odredbom člana 11. istog zakona propisano je da se prijava potraživanja može podneti u roku od dve godine od dana objavljivanja poziva u dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji bivše republike SFRJ iz člana 10. stav 1. ovog zakona (stav 1), a da se po isteku roka iz stava 1. ovog člana gubi pravo na potraživanje po osnovu neisplaćene devizne štednje iz člana 1. ovog zakona (stav 2).

Prema odredbi člana 16. stav 2. istog zakona, Uprava odbacuje prijavu potraživanja, između ostalog i ako je prijava neblagovremena.

Kako je rok za podnošenje prijave potraživanja počeo da teče objavljivanjem poziva za prijavu potraživanja dana 23.02.2017. godine i, saglasno citiranom članu 11. stav 1. Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritoriji bivših republika SFRJ, istekao nakon dve godine, dana 23.02.2019. godine, te kako je tužilac prijavu potraživanja podneo dana 27.03.2019. godine, Vrhovni kasacioni sud je našao da je pravilna ocena tuženog organa i Upravnog suda da je prijava potraživanja tužioca neblagovremena.

Vrhovni kasacioni sud je cenio navod podnosioca zahteva da je morao biti obavešten o danu istaka roka za prijavu potraživanja po osnovu stare devizne štednje, pa nalazi da je neosnovan. U konkretnom slučaju, poziv za prijavu potraživanja po osnovu stare devizne štednje je javno objavljen na način propisan citiranom odredbom člana 10. Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritoriji bivših republika SFRJ zbog toga što nadležnom organu nisu mogla biti poznata lica koja mogu imati prava iz člana 9. Zakona, niti ih je bilo moguće poimence odrediti i lično pisanim putem obavestiti o mogućnosti podnošenja prijave u određenom roku. U javnom pozivu je navedeno da se prijava može podneti u roku od godinu dana od dana objavljivanja ovog poziva, kako je bilo propisano odredbom člana 11. stav 1. osnovnog teksta Zakona, takođe, javno objavljenog u „Službenom glasniku RS“ broj 108/16. Odredbom člana 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritoriji bivših republika SFRJ, koji je javno objavljen u „Službenom glasniku RS“ broj 113/17, rok za podnošenje prijave je produžen na dve godine. Obrazloženje osporenog rešenja sadrži navode o načinu javnog oglašavanja i produženju roka za prijavu potraživanja, pa se u zahtevu podnosioca neosnovano ukazuje na to da je Upravni sud u slučaju podnosioca zahteva morao da uvaži njegovu tužbu kao što je učinio presudama donetim u predmetima 17 U 5165/20 od 17.12.2021. godine i 7 U 5158/20 od 03.03.2022. godine, kojima su poništena rešenja tužene Uprave za javni dug jer nisu sadržala navode o tim činjenicama.

Podnosilac u zahtevu, kao i u tužbi, navodi da je osporenim rešenjem povređen zakon na njegovu štetu jer u smislu Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa pravo na vraćanje stvari (novac u tačno određenom iznosu) ne zastareva. Ovaj navod je ocenjen kao neosnovan zato što je poziv za podnošenje prijava potraživanja po osnovu devizne štednje tuženi organ objavio u skladu sa odredbom člana 10. st. 1. i 2. Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritoriji bivših republika SFRJ, iz čega sledi da je, bez bilo kakvih ograničenja, bio javno dostupan i precizan u pogledu roka u kome se može podneti prijava potraživanja, a koji rok je predviđen i članom 11. stav 1. navedenog zakona, takođe objavljenog u „Službenom glasniku RS“. Vrhovni kasacioni sud ukazuje na to da zahtev podnosioca za isplatu stare devizne štednje ne predstavlja stvarnopravni zahtev vlasnika za povraćaj individualno određene stvari koji u smislu člana 37. stav 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa ne zastareva, već potraživanje podnosioca koje proističe iz obligacionopravnog odnosa (ugovora o deviznom depozitu) sa bankom koja je prestala da postoji, a čije obaveze vraćanja deviznih sredstava su prenete na Republiku Srbiju i predstavljaće javni dug danom emitovanja obveznica kojima se ove obaveze regulišu. Rok u kome se može podneti prijava i zahtevati od Republike Srbije da reguliše obaveze po osnovu neisplaćene devizne štednje građana izričito je propisan prethodno navedenim odredbama Zakona i po isteku tog prekluzivnog roka gubi se pravo na predmetno potraživanje, što za posledicu ima odbacivanje prijave.

S obzirom na to da je u ovom konkretnom slučaju prijava potraživanja devizne štednje odbačena kao neblagovremena jer je podneta po proteku zakonom predviđenog roka, koju činjenicu podnosilac nije osporavao, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pobijana presuda u dovoljnoj meri obrazložena u pogledu zakonitosti tužbom osporenog akta.

Imajući u vidu izloženo, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u stavu prvom dispozitiva ove presude.

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU

Zapisničar,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća – sudija,

Mirela Kostadinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić