Uzp 421/2022 4.1.2.7.1

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Uzp 421/2022
26.12.2022. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula i Jelene Ivanović, članova veća, sa savetnikom Gordanom Vojnović, kao zapisničarem, odlučujući o zahtevu Ministarstva pravde Republike Srbije, Disciplinske komisije za utvrđivanje disciplinske odgovornosti javnih izvršitelja, za preispitivanje sudske odluke - presude Upravnog suda 7 U 28239/22 od 29.09.2022. godine, sa protivnom strankom AA, javnim izvršiteljem sa sedištem u ..., ..., čiji je punomoćnik Zoran Ateljević, advokat iz ..., ..., u predmetu disciplinske mere, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 26.12.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

Zahtev se UVAŽAVA, UKIDA SE presuda Upravnog suda 7 U 28239/22 od 29.09.2022. godine i predmet vraća Upravnom sudu na ponovno odlučivanje.

O b r a z l o ž e nj e

Pobijanom presudom, stavom prvim dispozitiva, uvažena je tužba tužioca AA, javnog izvršitelja sa sedištem u ..., poništeno rešenje Ministarstva pravde Republike Srbije, Disciplinske komisije za utvrđivanje disciplinske odgovornosti javnih izvršitelja broj 07-00-01144/2021-22 od 15.04.2022. godine i predmet vraćen nadležnom organu na ponovno odlučivanje. Stavom drugim dispozitiva, obavezan je tuženi organ Ministarstvo pravde Republike Srbije, Disciplinska komisija za sprovođenje disciplinskog postupka protiv javnih izvršitelja da tužiocu naknadi troškove upravnog spora u iznosu od 16.500,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema presude. Osporenim rešenjem od 15.04.2022. godine javni izvršitelj AA, imenovan rešenjem ministra pravde broj 740-08-00319/2012-22 od 20.03.2013. godine za područje Višeg suda u Beogradu i Privrednog suda u Beogradu, sa sedištem u ..., ..., oglašen je disciplinski odgovornim što je u predmetu II 45/18, zaključkom od 12.02.2018. godine odredio predmet i sredstvo izvršenja na 1/6 idealnog dela porodične stambene zgrade sa pravom korišćenja gradskog građevinskog zemljišta, koji su bliže opredeljeni u dispozitivu tog rešenja, da bi nakon uspešno sprovedenog prvog javnog nadmetanja održanog 31.08.2021. godine, istog dana doneo zaključak kojim je konstatovao najboljeg ponuđača i dodelio mu predmetnu nepokretnost, da bi nakon toga doneo zaključak o predaji II 45/18 od 20.09.2021. godine, a zatim zaključkom od 17.11.2021. godine zakazao sprovođenje izvršenja radi predaje nepokretnosti koja je prodata na prvom javnom nadmetanju za dan 25.11.2021. godine i tog dana prilikom predaje kupcu predmetne nepokretnosti, predao i nepokretnost koja nije bila predmet prodaje niti predaje, a koja je u listu nepokretnosti broj ... KO ..., kat. parcela 13496/1 upisana kao objekat broj 2, površine 82 m2, objekat izgrađen bez odobrenja za gradnju čiji držalac nije utvrđen, a za koji je treće lice BB podneo zahtev za ozakonjenje i legalizaciju, i pri tome na zapisniku o predaji nepokretnosti od 25.11.2021. godine nije naveo tačno koji je objekat bio predmet predaje niti je naveo napred opisani sporni objekat broj 2, čime je prekršio načelo savesnosti, propisano članom 7. Etičkog kodeksa javnih izvršitelja („Službeni glasnik RS“, br. 105/16) i načelo dostojnosti za obavljanje delatnosti javnog izvršitelja propisano članom 3. Etičkog kodeksa javnih izvršitelja i pri tome postupao sa stvarima u izvršnom postupku suprotno zakonu, čime je izvršio težu disciplinsku povredu iz člana 527. stav 1. tač. 13) i 18) Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16-autentično tumačenje i 113/17-autentično tumačenje), pa mu je primenom napred navedenih propisa i odredbi člana 528. stav 2. tačka 3) Zakona o izvršenju i obezbeđenju u vezi sa čl. 536, 538. i 540. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16 - autentično tumačenje i 113/17 - autentično tumačenje, 54/19 i 9/20 - autentično tumačenje) i člana 24. Pravilnika o disciplinskom postupku protiv javnih izvršitelja, izrečena disciplinska mera – privremena zabrana obavljanja delatnosti javnog izvršitelja u trajanju od jedne godine, koja se počinje primenjivati od dana dostavljanja ove odluke.

U zahtevu za preispitivanje pobijane presude, podnetom zbog pogrešne primene Zakona o izvršenju i obezbeđenju i Zakona o opštem upravnom postupku, podnosilac ističe da je Upravni sud pogrešno utvrdio da je tuženi organ povredio odredbu člana 141. stav 4. Zakona o opštem upravnom postupku. Ukazuje da je u izreci, kao i u obrazloženju pobijane odluke tuženi jasno naveo da se u konkretnom slučaju, s obzirom na prelazne odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2016. godine koji je važio u vreme pokretanja izvršnog postupka u predmetu II 45/18, po rešenju o izvršenju Prvog osnovnog suda u Beogradu 10 II 3968/18 od 05.02.2018. godine, ima primeniti Zakon o izvršenju i obezbeđenju iz 2016. godine („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16- autentično tumačenje i 113/17-autentično tumačenje), kojim je u članu 527. stav 1. tačka 13) propisano da je teža disciplinska povreda – „povreda Etičkog kodeksa javnih izvršitelja ili Standarda profesionalnog ponašanja javnih izvršitelja koja je dovela do teškog ugrožavanja ugleda javnih izvršitelja“. Smatra pogrešnim stanovište Upravnog suda prema kome je za postojanje disciplinske povrede iz člana 527. stav 1. tačka 13) ZIO potrebno kumulativno ispunjenje dva uslova - da je učinilac vršio učestale povrede Etičkog kodeksa javnih izvršitelja ili Standarda profesionalnog ponašanja javnih izvršitelja i da su njegove radnje dovele do teškog ugrožavanja ugleda javnih izvršitelja, jer se prvi uslov može odnositi samo na Zakon o izvršenju i obezbeđenju iz 2019. godine koji se primenjivao od 01.01.2020. godine, što u konkretnom predmetu preispitivanja nije slučaj. Pri tome, sve i da je „učestalost“ bila potrebna kao bitan element postojanja disciplinske povrede, smatra da se učestalost ogleda u povredama koje javni izvršitelj prilikom sprovođenja može da učini u istom predmetu izvršenja, a za koje nije potrebno postojanje ranije utvrđene disciplinske odgovornosti pred Disciplinskom komisijom u pogledu povreda Etičkog kodeksa i Standarda profesionalnog ponašanja javnih izvršitelja. Dodaje da svako kršenje ovih propisa koje biva medijski ispraćeno, značajno utiče na ugled javnoizvršiteljske funkcije, kao što je to bilo u konkretnom slučaju. Ističe da su u obrazloženju odluke navedene sve okolnosti slučaja koje su bile od značaja kako za utvrđivanje disciplinske odgovornosti, tako i za utvrđivanje vrste disciplinske mere, pa ne stoje ni navodi suda o povredi odredbe člana 25. stav 2. Pravilnika o disciplinskom postupku protiv javnih izvršitelja. Predlaže da Vrhovni kasacioni sud pobijanu presudu ukine i predmet vrati na ponovni postupak, ili da presudu preinači i potvrdi odluku tuženog organa.

Protivna stranka je dostavila odgovor na zahtev, sa predlogom da sud zahtev odbije kao neosnovan.

Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, br. 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev osnovan.

Prema razlozima obrazloženja pobijane presude, tuženi organ je osporenim rešenjem povredio pravila postupka propisana odredbom člana 141. stav 4. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16 i 95/18), s obzirom da obrazloženje tog rešenja ne sadrži razloge za odluku datu u dispozitivu, niti ta odluka proizlazi iz dokaza koji se nalaze u spisima tuženog dostavljenim uz odgovor na tužbu. Prema stavu Upravnog suda, iz citiranih odredaba Zakona o izvršenju i obezbeđenju proizlazi da težu disciplinsku povredu iz člana 527. tačka 13) predstavlja učestala povreda Etičkog kodeksa javnih izvršitelja ili Standarda profesionalnog ponašanja javnih izvršitelja koja je dovela do teškog ugrožavanja ugleda javnih izvršitelja. Osporeno rešenje ne sadrži razloge koji upućuju na zaključak da je tužilac, pre nego što je osporenim rešenjem utvrđena njegova disciplinska odgovornost, vršio povrede Etičkog kodeksa javnih izvršitelja ili Standarda profesionalnog ponašanja javnih izvršitelja, a koje bi se mogle smatrati učestalim imajući u vidu ponašanje koje je predmet konkretnog disciplinskog postupka, dakle u spisima predmeta disciplinskog postupka nema dokaza da je tužilac prethodno već odgovarao za vršenje povrede Etičkog kodeksa javnih izvršitelja ili Standarda profesionalnog ponašanja javnih izvršitelja. Pored toga, za postojanje ove teže disciplinske povrede se traži kumulativno ispunjenje dva uslova: prvi, da je učinilac vršio učestale povrede Etičkog kodeksa javnih izvršitelja ili Standarda profesionalnog ponašanja javnih izvršitelja i drugi, da su njegove radnje dovele do teškog ugrožavanja ugleda javnih izvršitelja, pri čemu u obrazloženju osporenog rešenja nema razloga u čemu se sastoji teško ugrožavanje ugleda javnih izvršitelja. Po nalaženju Upravnog suda, obrazloženjem osporenog rešenja povređena je i odredba člana 25. stav 2. Pravilnika o disciplinskom postupku protiv javnih izvršitelja, jer nije navedeno koje su to sve okolnosti uzete u obzir prilikom izricanja disciplinske mere.

Ocenjujući zakonitost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su osnovani navodi zahteva da je postupanjem Upravnog suda povređen zakon na štetu podnosioca zahteva.

Odredbama člana 527. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16 - autentično tumačenje i 113/17 - autentično tumačenje), bilo je propisano da teža disciplinska povreda, pored ostalog, jeste: povreda Etičkog kodeksa javnih izvršitelja ili Standarda profesionalnog ponašanja javnih izvršitelja koja je dovela do teškog ugrožavanja ugleda javnih izvršitelja (tačka 13); postupanje sa stvarima i novčanim sredstvima u izvršnom postupku ili postupku obezbeđenja koje je suprotno zakonu ili ovlašćenju stranaka (tačka 18).

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16 - autentično tumačenje i 113/17 - autentično tumačenje) koji je objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije “, broj 54/19 od 26.07.2019. godine, sa stupanjem na snagu osmog dana od dana objavljivanja i početkom primene od 01.01.2020. godine, propisano je da se u članu 527. tačka 13) menja i glasi: „13) učestale povrede Etičkog kodeksa javnih izvršitelja ili Standarda profesionalnog ponašanja javnih izvršitelja koje su dovele do teškog ugrožavanja ugleda javnih izvršitelja;“ (član 164.).

U konkretnom slučaju, osporenim rešenjem utvrđeno je da je javni izvršitelj AA, sa sedištem u ..., disciplinski odgovoran za izvršenu težu disciplinsku povredu iz člana 527. stav 1. tač. 13) i 18) Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16 - autentično tumačenje i 113/17 - autentično tumačenje) i izrečena mu je disciplinska mera – privremena zabrana obavljanja delatnosti javnog izvršitelja u trajanju od jedne godine, koja se počinje primenjivati od dana dostavljanja te odluke. U obrazloženju ovog rešenja ocenjeno je da je Disciplinska komisija prilikom postupanja, bez obzira što je disciplinska povreda koja je utvrđena u postupku učinjena 25.11.2021. godine, vezana za odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2016. godine i u prilog toj oceni su dati razlozi. Upravni sud, bez ocene tih razloga, u pobijanoj presudi navodi šta je propisano „odredbom člana 527. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15 ... 113/17)“ i umesto odredbe tačke 13) navedenog člana citira odredbu člana 527. tačka 13) Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16 - autentično tumačenje i 113/17 - autentično tumačenje i 54/19), a zatim, s pozivom na tako citiranu normu, nalazi da su osporenim rešenjem povređena pravila postupka propisana odredbom člana 141. stav 4. Zakona o opštem upravnom postupku, imajući u vidu prilikom te ocene pojam teže disciplinske povrede određen odredbom člana 527. tačka 13) Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16 - autentično tumačenje i 113/17 - autentično tumačenje i 54/19).

Ovakav zaključak Upravnog suda je, prema oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravno neutemeljen, pošto je osporenim rešenjem tužiocu utvrđena teža disciplinska povreda iz člana 527. tač. 13) Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16 - autentično tumačenje i 113/17 - autentično tumačenje), dok je Upravni sud prilikom ocene zakonitosti tog rešenja u odnosu na navedenu povredu dao razloge s obzirom na pojam teže disciplinske povrede kao „učestale povrede“ Etičkog kodeksa javnih izvršitelja ili Standarda profesionalnog ponašanja javnih izvršitelja, koja je sa tim, drugačijim, određenjem propisana kasnije donetim Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju objavljenim u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 54/19 od 26.07.2019. godine. Kod različitog normativnog uređenja pojma teže disciplinske povrede napred citiranim odredbama člana 527. tač. 13) Zakona o izvršenju i obezbeđenju, u konkretnom slučaju bilo je potrebno oceniti da li je osporeno rešenje doneto pravilnom primenom zakona, odnosno da li su bili ispunjeni uslovi da se AA izrekne disciplinska mera privremene zabrane obavljanja delatnosti javnog izvršitelja zbog teže disciplinske povrede iz člana 527. stav 1. tač. 13) i 18) propisane osnovnim tekstom Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine, te oceniti da li obrazloženje osporenog rešenja sadrži dovoljne i osnovane razloge za izricanje disciplinske mere u skladu sa tim odredbama.

S obzirom na izloženo, Vrhovni kasacioni sud je našao da je pobijanom presudom povređen zakon na štetu podnosioca zahteva, pa je, na osnovu odredbe člana 55. stav 2. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u dispozitivu ove presude i predmet vratio Upravnom sudu radi donošenja nove odluke o tužbi.

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU

Zapisničar,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća – sudija,

Gordana Vojnović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Katarina Manojlović Andrić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić