U zahtevu za preispitivanje pobijane presude, podnetom od strane Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije, zbog povrede pravila postupka koja je od bitnog uticaja na rešenje upravne stvari i povrede zakona, drugog propisa ili opšteg akta, podnosilac ističe da je Upravni sud pobijanu presudu doneo u izvršenju presude Vrhovnog kasacionog suda Uzp 348/14 od 14.09.2015. godine, kojom su uvaženi zahtevi za preispitivanje sudske odluke koje su podneli Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije i Republika Srbija i ukinuta je prethodno doneta presuda Upravnog suda 4 U 7207/14 od 29.09.2014. godine, iste sadržine kao i ovde pobijana presuda. Ukazuje na to, da Upravni sud, donoseći pobijanu presudu, nije ponovo održao usmenu javnu raspravu, a presudu je doneo u punoj jurisdikciji, pozivajući se na odredbu člana 43. stav 1. Zakona o upravnim sporovima. Smatra da su povređene i odredbe člana 55. stav 3. Zakona o upravnim sporovima, jer Upravni sud u ponovnom postupku nije na javnoj raspravio razjasnio i utvrdio, izvođenjem i ocenom predloženih dokaza u toku sudskog postupka, činjenice na koje mu je ukazao Vrhovni kasacioni sud. Navodi da je presuda zahvaćena povredom pravila postupka iz odredbe člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku, jer presuda kojom je odlučeno u punoj jurisdikciji ne sadrži razloge za odluku donetu u dispozitivu. Navodi da ovaj upravni spor iziskuje saslušanje stranaka, kao i angažovanje stručnjaka iz oblasti knjigovodstva, što je naložio Vrhovni kasacioni sud i što je obavezujuće za Upravni sud u ponovnom odlučivanju, a što nije učinjeno. Predlaže da sud zahtev uvaži i pobijanu presudu preinači ili ukine i predmet vrati Upravnom sudu na ponovno odlučivanje.

Republika Srbija, preko Državnog pravobranioca Republike Srbije, u zahtevu za preispitivanje sudske odluke, podnetom, zbog povrede pravila postupka od bitnog uticaja na rešenje upravne stvari i povrede zakona, drugog propisa ili opšteg akta, predlaže da sud zahtev uvaži i pobijanu presudu preinači ili ukine i predmet vrati Upravnom sudu na ponovno odlučivanje.

Protivna stranka, ''AA'' iz ..., u odgovoru na zahteve, predlaže da sud iste odbije i obaveže tuženo Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije da mu nadoknadi troškove za sastav odgovora po AT u iznosu od 45.000,00 dinara.

Postupajući po podnetim zahtevima i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva u smislu odredbe člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao:

Zahtevi su osnovani.

Pobijana presuda je doneta u ponovnom postupku, pošto je presuda Upravnog suda 12 U 15273/12 od 16.04.2013. godine, kojom je odbijena tužba tužioca u istoj upravnoj stvari, poništena odlukom Ustavnog suda Už br. 4581/13 od 10.04.2014. godine usvajanjem ustavne žalbe Privrednog društva za trgovinu i usluge ''AA'' i utvrđivanjem da je presudom Upravnog suda U 15273/12 od 16.04.2013. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje iz odredbe člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Nakon toga je Upravni sud, u ponovnom postupku, a postupajući u izvršenju odluke Ustavnog suda, doneo presudu 4 U 7207/14 dana 29.09.2014. godine, kojom je uvažena tužba protivne stranke i poništeno je rešenje tuženog organa od 28.09.2012. godine, uvažena je žalba tužioca i poništeno je rešenje prvostepenog organa od 14.05.2012. godine i rešeno je da se oduzeta roba, navedena u dispozitivu prvostepenog rešenja, vrati tužiocu. Odlučujući o zahtevima tuženog organa i Republike Srbije na presudu Upravnog suda od 29.09.2014. godine, Vrhovni kasacioni sud je svojom presudom Uzp 348/14 od 14.09.2015. godine uvažio zahteve, ukinuo presudu Upravnog suda od 29.09.2014. godine i predmet vratio Upravnom sudu na ponovno odlučivanje. U izvršenju presude Vrhovnog kasacionog suda od 14.09.2015. godine Upravni sud je doneo ovde pobijanu presudu.

Prema razlozima obrazloženja pobijane presude, pogrešno su prvostepeni i tuženi organ ocenili da u konkretnom slučaju treba primeniti odredbu člana 45. stav 1. tačka 7. Zakona o uslovima za obavljanje prometa robe, vršenja usluga u prometu robe i inspekcijskom nadzoru, čime je povređen zakon na štetu tužioca, te, imajući u vidu da je postupak trajao devet godina, a da utvrđeno činjenično stanje u spisima predmeta pruža pouzdan osnov za odlučivanje u sporu pune jurisdikcije, primenom odredbe člana 43. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, Upravni sud je doneo odluku kao u dispozitivu presude. Po nalaženju Upravnog suda, u postupku kontrole Republičke tržišne inspekcije učinjene su značajnije procesne nepravilnosti, koje su uticale na pravilnost samog postupka, a, samim tim, i na zakonitost rešenja o oduzimanju robe tužiocu, kome nije bila data adekvatna i efektivna prilika da predstavi svoj slučaj, odnosno svoju odbranu iznese na način kojim bi bili zadovoljeni ustanovljeni standardi pravičnog odlučivanja o njegovoj obavezi ili odgovornosti.

Ocenjujući zakonitost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano navodima zahteva ukazuje da su presudom načinjene bitne povrede pravila postupka, zbog čega se nije mogla ispitati pravilna primena materijalnog prava.

Odredbom člana 55. stav 2. Zakona o upravnim sporovima je propisano da presudom kojom zahtev uvažava Vrhovni kasacioni sud može da ukine ili preinači sudsku odluku protiv koje je podnet zahtev. Stavom 3. istog člana Zakona je propisano da ako Vrhovni kasacioni sud ukine sudsku odluku, predmet vraća sudu čija je odluka ukinuta, a taj sud je dužan da izvede sve procesne radnje i da raspravi pitanja na koja mu je ukazao nadležni sud.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je Upravni sud pobijanu presudu doneo uz bitnu povredu pravila postupka iz navedene zakonske odredbe, jer, donoseći presudu u izvršenju presude Vrhovnog kasacionog suda Uzp 348/14 od 14.09.2015. godine, nije postupio po obavezujućim nalozima Vrhovnog kasacionog suda iz te presude.

Odredbom člana 43. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, čijom primenom je pobijana presuda doneta, propisano je da će, kada nađe da osporeni upravni akt treba poništiti, sud presudom rešiti upravnu stvar ako priroda stvari to dozvoljava i ako utvrđeno činjenično stanje pruža pouzdan osnov za to. Takva presuda u svemu zamenjuje poništeni akt (spor pune jurisdikcije).

Upravni sud je, odlučujući u sporu pune jurisdikcije, primenom odredbe člana 43. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, uvažio tužbu tužioca, poništio rešenje tuženog organa, uvažio žalbu tužioca i poništio rešenje prvostepenog organa, i vratio oduzetu robu tužiocu, pri čemu nije odlučio u upravnoj stvari pokrenutoj po službenoj dužnosti, odnosno, presuda nije zamenila poništeni akt kako je to propisano citiranom zakonskom odredbom, a imajući u vidu da se radi o upravnom postupku pokrenutom po službenoj dužnosti u smislu odredbe člana 113. Zakona o opštem upravnom postupku (''Službeni list SRJ'' 33/97 i 31/01). Time što je oduzetu robu vratio tužiocu Upravni sud nije rešio upravnu stvar, odnosno, propustio je da sprovede postupak u kome će tu upravnu stvar sam da reši, a što mu je bilo naloženo presudom Vrhovnog kasacionog suda Uzp 348/14 od 14.09.2015. godine. Poništaj rešenja prvostepenog organa ne može da bude pravni osnov vraćanja robe u situaciji kada je Upravni sud odlučivao u punoj jurisdikciji, jer taj sud nije utvrdio da je tužilac u svemu postupao zakonito. Upravni sud se u razlozima obrazloženja svoje presude samo ograničio na konstatovanje učinjenih grešaka od strane upravnih organa, pri čemu nije rešio upravnu stvar, odnosno, da li su postojali uslovi za oduzimanje robe u smislu odredbe člana 45. stav 1. tačka 7. Zakona o uslovima za obavljanje prometa robe, vršenja usluga u prometu robe i inspekcijskom nadzoru. Sud je, istina, smatrao da nema mesta primeni navedene zakonske odredbe, ali nije obrazložio iz kog razloga nema mesta njenoj primeni u situaciji kada je inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora utvrdio da se prodaje roba koja nije propisno popisana i kada je direktor tužioca u trenutku inspekcijske kontrole izjavio da roba nije popisana, a što nije opovrgao ni u navodima žalbe od 01.02.2005. godine, izjavljene na prvostepeno rešenje o oduzimanju robe. Upravni sud, dalje, nalazi da je prvostepeni organ ocenio da je popis robe izvršen naknadno i da su podaci o popisu antidatirani, pri čemu je takav zaključak izveo neposrednim opažajem, bez pomoći lica koje raspolaže stručnim znanjem u smislu odredbe člana 173. Zakona o opštem upravnom postupku, a na okolnost autentičnosti dostavljene dokumentacije. Ukoliko smatra da je prvostepeni organ napravio navedene propuste, Upravni sud, koji takođe ne raspolaže stručnim znanjem u toj oblasti, je bio dužan da izvede dokaze veštačenjem od strane lica koje raspolaže stručnim znanjem, što nije učinio. Presudom Vrhovnog kasacionog suda Uzp 348/14 od 14.09.2015. godine naloženo je Upravnom sudu da na javnoj raspravi razjasni i utvrdi, izvođenjem i ocenom predloženih dokaza u toku sudskog postupka, da li su i, ako jesu, na koji način policijski službenici svojim prinudnim ponašanjem uticali na tužioca da prilikom saslušanja u prvostepenom upravnom postupku izjavi da roba na skladištu u ... nije popisana u vreme prodaje jednog dela te robe u januaru mesecu 2005. godine, kao i da roba nije popisivana u toku 2004. godine, kao i istinitost tvrdnje tužioca da je popis robe na skladištu u ... izvršen zakonito, kako u pogledu sadržine popisa, tako i u pogledu vremena izvršenog popisa, a sve to na osnovu predloženih dokaza saslušanjem stručnjaka iz oblasti knjigovodstva. Propuštanjem da postupi po uputstvima iz ove presude, Upravni sud je presudu doneo uz bitnu povredu odredbe člana 55. stav 3. Zakona o upravnim sporovima, a koje povrede će u ponovnom postupku da otkloni, postupajući po uputstvima iz ove presude, a zatim će, nakon ocene svih dokaza, pravilno da primeni materijalno pravo.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je našao da su zahtevi za preispitivanje pobijane presude osnovani, pa je, na osnovu odredbe člana 55. stav 2. Zakona o upravnim sporovima, zahteve uvažio i pobijanu presudu Upravnog suda ukinuo i predmet vratio Upravnom sudu na ponovno odlučivanje, kako bi u ponovnom postupku sud otklonio povrede pravila postupka na koje mu je ukazano ovom presudom i, nakon ocene svih dokaza, pravilno primenio materijalno pravo.

Vrhovni kasacioni sud je, s obzirom na to, da su zahtevi za preispitivanje sudske odluke uvaženi, na osnovu odredbe člana 165. stav 1. u vezi člana 153. Zakona o parničnom postupku, koji zakon se na pitanja postupka rešavanja upravnih sporova koja nisu uređena tim zakonom shodno primenjuje, saglasno odredbi člana 74. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u stavu drugom dispozitiva presude, odnosno odbio zahtev protivne stranke za naknadu troškova ovog postupka.

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU

dana 09.02.2017. godine, Uzp 42/2016

Zapisničar,                                                                                                                     Predsednik veća – sudija,

Vesna Mraković,s.r.                                                                                                     Mirjana Ivić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić