U zahevu za preispitivnje pobijane presude podnetom zbog povrede zakona i povrede pravila postupka koja su mogla biti od uticaja na rešavanje stvari, podnosilac navodi da je Upravni sud pogrešno i nepotpuno utvrdio činjenično stanje, nije cenio sve priložene dokaze, nije priznao javne isprave tuženog, nije dao jasne razloge o neprihvatanju nalaza i mišljenja sudskog veštaka, nije dao razloge o bitnim činjenicama, a razlozi koje je dao su u suprotnosti sa samim sadržajem pisanih dokaza, pa je takvim postupanjem povredio čl. 33. i 74. Zakona o upravnim sporovima, u vezi čl. 238, 374. stav 2. tačka 12 i član 375. Zakona o parničnom postupku, kao i član 43. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Ističe da Upravni sud, iako ima obavezu, ne prihvata niti ceni javne isprave - dokaze dostavljene uz zahtev za ponavljanje postupka, izdate od strane Poreske uprave i Ministarstva finansija, a kojima se dokazuje da je Dijamant banka po nalogu, u ime i za račun AA, uplatila iznos od 30.147.610,40 dinara, radi regulisanja njegove poreske obaveze. Nadalje, ukazuje i da Upravni sud dostavljene pisane dokaze, i to: Analitičku knjigovodstvenu karticu, kao i potvrdu Dijamant banke, Ugovor o dugoročnom kreditu, Odluku kreditnog odbora banke, te naloge za prenos dinarskih sredstava Dijamant banke ad, nije cenio ili ih je cenio u suprotnosti sa sadržajem isprava, iako u njima navedeni pozivi na broj i konto zaduženja, predstavljaju dokaze da je predmetni iznos Dijamant banka uplatila Poreskoj upravi radi regulisanja poreske obaveze podnosioca zahteva. Pored toga, Upravni sud, bez davanja jasnih razloga, ne prihvata ni nalaz i mišljenje sudskog veštaka koji predstavlja samostalno novi dokaz podoban za dokazivanje odlučnih činjenica, te pogrešno ceni izjave tužioca i svedoka BB i VV, kojima se, u sklopu sadržine pisanih dokaza, nesumnjivo potvrđuje da je Dijamant banka u ime i za račun tužioca uplatila novčana sredstva na ime regulisanja poreske obaveze tužioca po osnovu poreza na ekstra profit. Ukazuje i na neujednačenu sudsku praksu u istom predmetu i povredu naloga Upravnog suda iz presude donete u predmetu U 3757/11 od 04.04.2013. godine, kao i na povredu odredbe člana 1065. Zakona o obligacionim odnosima, te povredu prava na pravično suđenje. Predlaže da Vrhovni kasacioni sud zahtev uvaži i pobijanu presudu preinači ili ukine, a traži i naknadu troškova postupka.

Protivna stranka u odgovoru na zahtev predlaže da sud isti odbije.

Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, a u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' 111/09), Vrhovni sud je našao da je zahtev neosnovan.

Prema razlozima obrazloženja pobijane presude, pravilno je odlučio tuženi organ kada je u izvršenju presude Upravnog suda 16069/48 od 05.03.2020. godine, odbio zahtev tužioca podnet dana 08.02.2018. godine, za ponavljanje postupka okončanog rešenjem Ministarstva finansija, Poreske uprave, Sektora za poreskopravne poslove i koordinaciju, Regionalnog odeljenja za drugostepeni postupak Novi Sad od 05.03.2014. godine, koji je i pravnosnažno okončan presudom Upravnog suda U 8070/2014 od 19.03.2015.godine, a kojom je odbijena tužba tužioca izjavljena protiv rešenja drugostepenog organa broj 433-467/2008-p od 05.03.2014. godine, kojim je odbijena žalba protiv rešenja prvostepenog organa od 03.03.2008. godine. Predlog za ponavljanje postupka od tužilac je zasnovao na odredbi člana 176. stav 1. tačka 1) Zakona o opštem upravnom postupku, ukazujući na okolnosti zbog kojih bez svoje krivice nije bio u stanju da sazna, nađe i upotrebi nove dokaze. Po oceni tuženog, tužilac, ovde podnosilac zahteva, učinio je verovatnim da bez svoje krivice nije bio u mogućnosti da bez posebnog odobrenja pristupi arhivskoj građi „Dijamant“ banke a.d, što je, po datom nalogu za veštačenje, omogućeno veštaku kojeg je angažovao. Analizirajući navedene dokaze na koje se veštak pozvao u svom nalazu i mišljenju, kao i nove činjenice i dokaze koje su priloženi uz nalaz, a koji su pronađeni u arhivskoj dokumentaciji „Dijamant“ banke a.d, tuženi je ocenio da se isti ne mogu smatrati novim dokazima u smislu člana 176. stav 1. tačka 1) Zakona, te da ne mogu dovesti do drugačije odluke po zahtevu za ponavljanje postupka i posledično povraćaju jednokratnog poreza na ekstra dohodak i ekstra imovinu, koji je bio predmet donošenja odluke nadležnog organa. Ovo stoga što podaci do kojih je došao veštak, kao ni sva preostala cenjena dokumentacija ne dokazuju da je „Dijamant“ banka ad izvršila uplatu poreza na ekstra dohodak i ekstra imovinu stečenu iskorišćavanjem posebnih pogodnosti u ime i za račun ovde tužioca, u vidu naloga za prenos iz koga bi bila vidljiva precizna svrha uplate, iznos poreza utvrđen rešenjem nadležnog organa, poziv na broj odobrenja odnosno broj rešenja, šifra poreskog obveznika, JMBG ili drugi podatak iz koga nedvosmisleno proističe svrha uplate, niti pak dokazuju da je uplatu izvršio lično tužilac. Takođe, ni iz izjava svedoka ne proizlazi da su sredstva za koja podnosilac zahteva tvrdi da predstavljaju pretplatu isplaćena u njegovo ime i za njegov račun, niti da je uplatu spornih sredstava izvršio podnosilac zahteva lično. Imajući u vidu navedeno, po oceni Upravnog suda, pravilno je odlučio tuženi organ kada je odbio kao neosnovan zahtev tužioca za ponavljanje postupka okončanog rešenjem od 05.03.2014. godine, jer dokazi koje je tužilac dostavio uz predlog za ponavljaanje postupka, priloženi uz zahtev i uz nalaz i mišljenje veštaka i njegov su sastavni deo na osnovu kog je nalaz sačinjen, ne sadrže nove činjenice niti dokaze koji bi, da su bili poznati organu, pa i sudu, prilikom donošenja ranijih odluka, mogli dovesti do drugačijeg rešenja ove poreskopravne stvari, budući da njima nije dokazano da je od fizičkog lica koje je tražilo povraćaj poreza isti pogrešno naplaćen u smislu odredaba Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Odredbom člana 176. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 18/16) propisano je da se postupak koji je okončan rešenjem protiv kojeg ne može da se izjavi žalba (konačno rešenje) ponavlja, između ostalog, ako se sazna za nove činjenice ili stekne mogućnost da se izvedu novi dokazi koji bi, sami ili u vezi sa ranije iznetim činjenicama ili izvedenim dokazima, mogli da dovedu do drukčijeg rešenja (tačka 1).

Prema odredbi člana 181. istog zakona, o zahtevu za ponavljanje postupka odlučuje organ koji je doneo konačno rešenje. Isti organ ponavlja postupak po službenoj dužnosti (stav 1); nadležni organ rešenjem odbacuje zahtev koji nije blagovremen, nije dozvoljen ili koji je izjavljen od neovlašćenog lica ili u kome razlog za ponavljanje postupka nije učinjen verovatnim. Ako ne odbaci zahtev, dalje ispituje da li je razlog za ponavljanje postupka mogao da dovede do drukčijeg rešenja i, ako nađe da nije, rešenjem odbija zahtev (stav 2).

Ocenjujući zakonitost pobijane presude, Vrhovni sud nalazi da je ista pravilna i na zakonu zasnovana, te su pobijanom presudom ocenjena su sva pitanja i okolnosti koje su mogle da budu od uticaja na zakonitost osporenog rešenja, a obrazloženje pobijane odluke sadrži jasne i određene razloge kojima se Upravni sud rukovodio pri oceni zakonitosti osporenog rešenja, koje u svemu prihvata i ovaj sud.

Po oceni Vrhovnog suda neosnovano se navodima zahteva ukazuje da Upravni sud ne ceni i ne prihvata dokaze dostavljene uz zahtev za ponavljanje postupka, izdate od strane Poreske uprave i Ministarstva finansija, a kojima se dokazuje da je „Dijamant“ banka a.d. u ime i za račun tužioca, ovde podnosioca zahteva, uplatila iznos od 30.147.610,40 dinara, radi regulisanja njegove poreske obaveze. Ovo stoga što je po oceni Upravnog suda tuženi prihvatio odlučivanje po zahtevu tužioca za ponavljanje postupka, jer je učinio razumno verovatnim da navedene dokaze nije mogao da upotrebi na vreme, ali da je, nakon detaljne analize svakog dokaza na koje se veštak pozvao, te novih činjenica i novih dokaza koji su pronađeni u arhivi „Dijamant“ banke a.d. Zrenjanin, pravilno ocenio da isti ne mogu dovesti do drugačije odluke po zahtevu za ponavljanje postupka i posledično povraćaju predmentih jednokratnih poreza, budući da se istima ne dokazuje da je uplata na koju se tužilac, ovde podnosilac zahteva poziva, izvršena u njegovo ime i za njegov račun ili da je uplatu izvršio on lično.

Neosnovani su i navodi kojima se osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja od strane Upravnog suda, jer je Upravni sud pravilno našao da dokazi koje je tužilac dostavio uz predlog za ponavljanje postupka od 08.02.2018. godine i uz nalaz i mišljenje veštaka i koji čine njegov sastavni deo na osnovu koga je nalaz sačinjen, ne sadrže nove činjenice niti dokaze koji bi, da su bili poznati organu, pa i sudu, prilikom donošenja ranijih odluka, mogli dovesti do drugačijeg rešenja ove poreskopravne stvari, budući da njima nije dokazano da je od fizčkog lica koje je tražilo povraćaj poreza isti pogrešno naplaćen u smislu odredaba Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Vrhovni sud je imao u vidu sve navode zahteva, pa je konstatovao da su u bitnom istovetni navodima tužbe koji su u pobijanoj presudi detaljno razmotreni i pravilno ocenjeni kao neosnovani. Sledom navedenog, Vrhovni sud se nije upuštao u ponovnu ocenu iznetih navoda. Prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, obaveza obrazloženja sudske odluke ne znači da se u odluci moraju dati odgovori na sve iznete argumente (Van de Hurk protiv Holandije, od 19. aprila 1994. godine, stav 61.). To naročito važi za obrazloženja odluka sudova pravnog leka u kojima su prihvaćeni razlozi izneti u odlukama nižestepenih sudova.

Imajući u vidu sve izloženo, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u stavu prvom dispozitiva ove presude.

S obzirom na to da je zahtev za preispitivanje sudske odluke odbijen, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 74. Zakona o upravnim sporovima shodnom primenom odredbe člana 165. stav 1. u vezi člana 153. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 18/20) odlučio kao u drugom stavu dispozitiva presude.

PRESUĐENO U VRHOVNOM SUDU

Zapisničar,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća – sudija,

Mirela Kostadinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Gordana Džakula,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić