Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Uzp 454/2022
02.06.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Džakula, predsednika veća, Jelene Ivanović i Ivane Rađenović, članova veća, sa savetnikom Mirelom Kostadinović, kao zapisničarem, odlučujući o zahtevu „GEACHEM“ Privrednog društva za trgovinu, proizvodnju i usluge, Društvo sa ograničenom odgovornošću, Beograd, Ljutice Bogdana 1a, koga zastupa punomoćnik Milanko Đerić, advokat iz ... , za preispitivanje sudske odluke – presude Upravnog suda 17 U 16824/18 od 23.09.2022. godine, sa protivnom strankom Republičkom komisijom za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i „L'Aqua Vita & Raw” d.o.o. Beograd, Bulevar JNA 160ž, u predmetu javne nabavke, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 02.06.2023. godine, doneo je
P R E S U D U
Zahtev se ODBIJA.
ODBIJA SE zahtev podnosioca zahteva za naknadu troškova.
O b r a z l o ž e nj e
Pobijanom presudom, stavom prvim dispozitiva, odbijena je tužba podnosioca zahteva podneta protiv rešenja Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki broj 4-00-504/2018 od 02.08.2018. godine, a stavom drugim dispozitiva, odbijen njegov zahtev za naknadu troškova upravnog spora. Rešenjem Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki broj 4-00-504/2018 od 02.08.2018. godine, stavom prvim dispozitiva, usvojen je zahtev za zaštitu prava podnosioca zahteva „L'Aqua Vita & Raw” d.o.o. Beograd i u celini poništen otvoreni postupak javne nabavke dobara – pribor i sredstva za čišćenje procurelog ulja JN br. 2000/0114/2017, za koji je poziv za podnošenje ponuda objavljen na Portalu javnih nabavki dana 06.10.2017. godine, naručioca JP „Elektroprivreda Srbije“ Beograd, ogranak HE Đerdap Kladovo. Stavom drgugim dispozitiva, obavezan je naručilac JP „Elektroprivreda Srbije“ Beograd, ogranak HE Đerdap Kladovo da podnosiocu zahteva „L'Aqua Vita & Raw” d.o.o. Beograd, nadoknadi troškove zaštite prava u iznosu od 120.000,00 dinara.
U zahtevu za preispitivanje pobijane presude podnetom zbog povreda pravila postupka i pogrešne primene materijalnog prava, podnosilac ponavlja navode tužbe ukazujući da „L'Aqua Vita & Raw” d.o.o. Beograd u svom zahtevu za dodatnim pojašnjenjem od 07.03.2018. godine, postavlja zahtev za promenu konkursne dokumentacije i otvoreno pogoduje njemu kao ponunuđaču, iako je sve nejasnoće u pogledu tehničkih specifikacija bio u mogućnosti da postavi u zakonskom roku iz člana 63. stav 2. Zakona, pre otvaranja ponuda i da u slučaju povrede propisa, u toku celog postupka javne nabavke, podnese zahtev za zaštitu prava ponuđača na konkursnu dokumentaciju, saglasno članu 149. stav 3. ZJN. Ovu mogućnost zainteresovano lice nije iskoristilo, već propušta rokove iz navedenih odredaba zakona, koji su prekluzivni, zbog čega smatra da je Upravni sud trebalo da usvoji tužbeni zahev i da presudom reši predmetnu upravnu stvar u korist tužioca, ovde podnosioca zahteva. Ističe i da je dispozitiv protivrečan razlozima pobijane presude, jer Upravni sud ne navodi relevantne razloge u pogledu pravilne primene odredaba Zakona o javnim nabavkama, niti obrazlaže relevantne odredbe koje su vezane za predmet tužbe. Predlaže da sud zahtev uvaži i pobijanu presudu preinači ili ukine, a ističe i zahtev za naknadu troškova postupka.
Protivna stranka Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnh nabavki, u odgovoru na zahtev, predlaže da sud isti odbije kao neosnovan.
Protivna stranka „L'Aqua Vita & Raw” d.o.o. Beograd nije dostavila odgovor na zahtev.
Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, a u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' broj 111/09), Vrhovni sud je našao da je zahtev neosnovan.
Prema razlozima obrazloženja pobijane presude, Upravni sud nalazi da je pravilno odlučio tuženi organ kada je doneo odluku kao u dispozitivu osporenog rešenja, pravilno nalazeći da je u provedenom postupku tehnička karakteristika ponuđenog sredstva – tačka smrzavanja označena kao: „veća od -15°C“ različito interpretirana od podnosioca zahteva, što vodi ka zaključku tuženog da odredbama predmetne konkursne dokumentacije ova karakteristika nije jasno određena, odnosno da je navedeno direktna posledica okolnosti da naručilac nije pripremio konkursnu dokumentaciju shodno odredbi člana 61. stav 1. Zakona o javnim nabavkama, čime je doveo do situacije da se stručna ponuda ne može sprovesti na objektivan i zakonit način. S tim u vezi, po nalaženju Upravnog suda, pravilna je ocena tuženog organa da je u predmetnom postupku povređena navedena odredba zakona, jer je podatak koji se odnosi na tehničku karakteristiku - temperatura mržnjenja, a koji je od uticaja na ocenu prihvatljivosti ponude, u konkursnoj dokumentaciji označen odnosno opisan neodređeno, na način kojim se postavljeni zahtev može različito tumačiti, čime su ponuđači dovedeni u neravnopravan položaj, odnosno u situaciju da zbog drugačijeg tumačenja postavljenog zahteva pripremljena ponuda ne može biti ocenjena kao prihvatljiva.
Prema odredbi člana 3. stav 1.Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“ br. 124/12, 14/15 i 68/15), odgovarajuća ponuda je ponuda koja je blagovremena i za koju je utvrđeno da potpuno ispunjava sve tehničke specifikacije (tačka 32), a prihvatljiva ponuda je ponuda koja je blagovremena, koju naručilac nije odbio zbog bitnih nedostataka, koja je odgovarajuća, koja ne ograničava, niti uslovljava prava naručioca ili obaveze ponuđača i koja ne prelazi iznos procenjene vrednosti javne nabavke (tačka 33).
Odredbom člana 61. stav 1. navedenog zakona, propisano je da je naručilac dužan da pripremi konkursnu dokumentaciju tako da ponuđači na osnovu nje mogu da pripreme prihvatljivu ponudu.
Ocenjujući zakonitost pobijane presude u smislu citiranih odredaba, Vrhovni sud nalazi da je pravilna i na zakonu zasnovana i da je Upravni sud u pobijanoj presudi dao pravilne razloge za svoju odluku, koje u svemu prihvata i ovaj sud.
Pravilno je Upravni sud ocenio neosnovanim navod tužbe, koji podnosilac zahteva za prispitivanje sudske odluke ponavlja u zahtevu, da je zainteresovano lice, „L'Aqua Vita & Raw” d.o.o. Beograd propustilo rokove iz člana 63. stav 2. i člana 149. st. 2 i 3. (u presudi pogrešno navedeno 142. stav 2. i 3) Zakona o javnim nabavkama, koji su prekluzivni, pravilno nalazeći da se u konkretnom slučaju ne radi o propustu navedenog ponuđača da od naručioca zatraži dodatne informacije ili da ukaže na nedostatak i nepravilnost tehničke dokumentacije, niti se radi o zahtevu za zaštitu ponuđača kojim se osporava vrsta postupka, sadržina poziva za podnošenje ponuda ili konkursne dokumentacije, već se radi o zahtevu kojim se traži poništaj Odluke o dodeli ugovora, kojim se osporava stručna ocena ponude zainteresovanog lica, a koji zahtev je podnet saglasno odredbi člana 149. st. 2. i 6. Zakona.
Imajući u vidu navedeno, po oceni Vrhovnog suda, pravilan je zaključak Upravnog suda da su ostali navodi tužbe bez uticaja, budući da je osporeno rešenje, zasnovano na pravilnoj oceni Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki da se stručna ocena podnetih ponuda kao odgovarajućih u smislu odredbe člana 3. stav 1. tačka 32) Zakona ne može sprovesti na pravilan, objektivan, proverljiv i za sve ponuđače ravnopravan način, što je posledica opisanih manjkavosti konkursne dokumentacije.
Po oceni Vrhovnog suda bez uticaja su navodi zahteva da je počev od 15.12.2020. godine zainteresovano lice „L'Aqua Vita & Raw” d.o.o. Beograd u blokadi , te da mu je oduzet Poreski idetifikacioni broj, budući da iz spisa predmeta proizlazi da je na dan upućivanja poziva za podnošenje ponuda i na dan podnošenja ponude dana 16.03.2018. godine, navedeno pravno lice, prema rešenju br. BPN594/2013 od 14.10.2013. godine, bilo registrovano kod Agencije za privredne registre.
Neosnovani su i navodi zahteva da je Upravni sud trebalo da usvoji zahtev tužbe i da presudom reši predmetnu upravnu stvar u korist podnosioca zahteva kao tužioca, budući da je osporenim rešenjem Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki od 02.08.2018. godine, predmetni postupak javne nabavke pravilno poništen u celini zbog utvrđenih povreda koje su učinjene od strane naručioca JP Elektroprivreda Srbije, Ogranak HE Đerdap.
Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu i ostale navode zahteva, pa nalazi da su istovetni tužbenim navodima koji su u pobijanoj presudi detaljno razmotreni i pravilno ocenjeni kao neosnovani. Sledom navedenog, Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ponovnu ocenu iznetih navoda. Prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, obaveza obrazloženja sudske odluke ne znači da se u odluci moraju dati odgovori na sve iznete argumente (Van de Hurk protiv Holandije, od 19. aprila 1994. godine, stav 61). To naročito važi za obrazloženja odluka sudova pravnog leka u kojima su prihvaćeni razlozi izneti u odlukama nižestepenih sudova.
Imajući u vidu sve izloženo, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u stavu prvom dispozitiva ove presude.
S obzirom na to da je zahtev za preispitivanje sudske odluke odbijen, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 74. Zakona o upravnim sporovima shodnom primenom odredbe člana 165. stav 1. u vezi člana 153. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 18/20) odlučio kao u drugom stavu dispozitiva presude.
PRESUĐENO U VRHOVNOM SUDU
Zapisničar, Predsednik veća – sudija,
Mirela Kostadinović,s.r. Gordana Džakula,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić