.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Uzp 515/2017
30.08.2018. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Ivić, predsednika veća, Katarine Manojlović Andrić i Biserke Živanović, članova veća, sa savetnikom Vesnom Mraković, kao zapisničarem, odlučujući o zahtevu AA iz ..., podnetom preko punomoćnika Vuka Rankovića, advokata iz ..., ..., za preispitivanje sudske odluke - rešenja Upravnog suda 15 Up 78/16 od 27.10.2017. godine, uz učešće Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, Sektora za ljudske resurse, Odeljenja za odnose sa zaposlenima, kao protivne stranke, u predmetu ponavljanja sudskog postupka, u nejavnoj sednici veća, održanoj dana 30.08.2018. godine, doneo je
P R E S U D U
Zahtev se ODBIJA.
ODBIJA SE zahtev podnosioca za naknadu troškova postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Pobijanim rešenjem odbačena je tužba podnosioca zahteva za ponavljanje sudskog postupka pravnosnažno okončanog presudom Upravnog suda 13 U 27307/10 od 10.06.2011. godine, kojom je odbijena njegova tužba, podneta protiv rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, Kabineta ministra 01 broj 118- 1-69/10 od 26.08.2010. godine, kojim je tužiocu, kao policijskom službeniku, prestao radni odnos sa 30.08.2010. godine zbog bezbednosnih smetnji.
U zahtevu za preispitivanje pobijanog rešenja, podnetom zbog povrede zakona, podnosilac ističe da je Odlukom Evropskog suda za ljudska prava – Strazbur od 12.01.2016. godine usvojena predstavka tri državljanina naše zemlje, bivših policajaca, kojima je, kao i tužiocu, prestao radni odnos kod tuženog zbog toga što je protiv tih lica, kao pripadnika MUP-a, pokrenut krivični postupak zbog osnovane sumnje da su izvršili krivično delo, a ta lica su kasnije oslobođena krivične odgovornosti. Smatra da se radi o istoj pravnoj situaciji, pa predlaže da Vrhovni kasacioni sud uvaži podneti zahtev, preinači pobijano rešenje i presudu Upravnog suda od 10.06.2011. godine, te da usvoji tužbeni zahtev, poništi osporeno rešenje o prestanku radnog odnosa, tužioca vrati na rad, a tuženog obaveže da mu nadoknadi troškove spora po AT u ukupnom iznosu od 49.500,00 dinara sa kamatom.
Protivna stranka, u odgovoru na zahtev, predlaže da sud isti odbije.
Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijano rešenje u granicama zahteva, a u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao:
Zahtev je neosnovan.
Prema razlozima obrazloženja pobijanog rešenja, Upravni sud je odbacio tužbu jer je našao da tužilac nije učinio verovatnim postojanje zakonskih osnova iz člana 56. stav 1. tačka 7. Zakona o upravnim sporovima za ponavljanje sudskog postupka okončanog presudom tog suda 13 U 27307/10 od 10.06.2011. godine, jer je neutemeljeno pozivanje tužioca na odluku Evropskog suda za ljudska prava ''Milojević i dr. protiv Srbije'', objavljenu u ''Službenom glasniku RS'' broj 53 od 07.06.2016. godine, budući da ta odluka nije doneta u istoj stvari da bi stav koji je zauzet u odluci mogao da bude od uticaja na zakonitost pravnosnažno okončanog sudskog postupka. Ova odluka, kao i odluke Ustavnog suda Republike Srbije na koju sudsku praksu se u svojoj odluci pozvao Evropski sud za ljudska prava, se odnose na primenu odredbe člana 45. Zakona o unutrašnjim poslovima (''Službeni glasnik RS'' 44/91... 116/03), dok je presuda Upravnog suda u odnosu na koju se ponavljanje sudskog postupka traži zasnovan na oceni zakonitosti rešenja donetog primenom odredbi člana 168. u vezi sa članom 111. Zakona o policiji (''Službeni glasnik RS'' 111/05 i 63/09).
Ocenjujući zakonitost pobijanog rešenja, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je to rešenje doneto bez povreda pravila postupka, uz pravilnu primenu odredaba člana 60. Zakona o upravnim sporovima. Ovo stoga, što je presuda Upravnog suda 13 U 27307/10 od 10.06.2011. godine doneta na osnovu činjenica utvrđenih u upravnom postupku, a odluka Evropskog suda za ljudska prava objavljena u ''Službenom glasniku RS'' broj 53 od 07.06.2016. godine, na osnovu koje je podnet predlog za ponavljanje postupka, nije doneta u istoj stvari da bi stav koji je zauzet u odluci mogao da bude od uticaja na zakonitost pravnosnažno okončanog sudskog postupka. Stoga je pravilno ocenjeno pobijanim rešenjem da podnosilac zahteva nije učinio verovatnim ispunjenost uslova za ponavljanje postupka iz člana 56. stav 1. tačka 7. Zakona o upravnim sporovima.
Vrhovni kasacioni sud je cenio navode zahteva, pa je našao da su ti navodi bez uticaja na drugačiju odluku o zakonitosti pobijanog rešenja, jer se tim navodima ne dovodi u sumnju pravilna ocena Upravnog suda iz pobijanog rešenja o nepostojanju uslova za ponavljanje postupka iz člana 56. stav 1. tačka 7. Zakona o upravnim sporovima, za koju odluku je Upravni sud dao dovoljne i jasne razloge u pobijanom rešenju, koje u svemu prihvata i ovaj sud.
Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u prvom stavu dispozitiva presude.
Vrhovni kasacioni sud je, s obzirom na to, da je zahtev za preispitivanje sudske odluke odbijen, na osnovu odredbe člana 165. stav 1. u vezi člana 153. Zakona o parničnom postupku, koji se shodno primenjuje, saglasno odredbi člana 74. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u drugom stavu dispozitiva ove presude.
PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU
dana 30.08.2018. godine, Uzp 515/2017
Zapisničar, Predsednik veća – sudija,
Vesna Mraković,s.r. Mirjana Ivić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
