Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Uzp 535/2012
14.02.2013. godina
Beograd

U IME NARODA

 

 

 

            Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Snežane Živković, predsednika veća, Vere Pešić i Olge Đuričić, članova veća, sa savetnikom suda Gordanom Bogdanović, kao zapisničarem, odlučujući po zahtevu D.D. iz B., podnetom preko punomoćnika M.P., advokata iz S., i A.K., advokata iz N.B., za preispitivanje sudske odluke – presude Upravnog suda 15 U 30918/10 od 11.10.2012. godine, uz učešće protivne stranke Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije, u predmetu prijave patenta, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 14.02.2013. godine, doneo je

 

P R E S U D U

 

            Zahtev se ODBIJA.

O b r a z l o ž e nj e

 

 

 

            Pobijanom presudom odbijena je tužba D.D. podneta protiv rešenja Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije broj P-2011/0934 od 19.11.2010. godine, kojim je odbijen njegov zahtev za priznavanje patenta po prijavi patenta broj P-2001/0934 od 28.12.2011. godine, za pronalazak pod nazivom ...

 

            Podnosilac je podneo dva zahteva za preispitivanje pobijane presude, preko različitih punomoćnika ali identične sadržine, na osnovu člana 49. stav 2. tačka 3. Zakona o upravnim sporovima, zbog povrede zakona i pravila postupka. U zahtevima ističe da Upravni sud nije dao suštinske razloge za neodržavanje javne rasprave, a priroda spora je apsolutno iziskivala održavanje iste usled postojanja sumnje u autentičnost isprava priloženih uz tužbu. Ukazuje da je odustao od patentne prijave P-934/1 propuštanjem plaćanja propisane takse za održavanje prava iz prijave, pa su prava iz prijave prestala da važe dana 29.12.2003. godine, shodno članovima 72. i 73. tada važećeg Zakona o patentima. Navodi da je Upravni sud prihvatio činjenično stanje utvrđeno od strane Zavoda za intelektualnu svojinu, koji se uopšte nije bavio utvrđivanjem relevantnih činjenica, budući da je u osporenom rešenju istakao da nije ovlašćen niti osposobljen da utvrđuje autentičnost priloženih dokaza i njihovo eventualno falsifikovanje. Smatra da odbijanje Upravnog suda da se bavi rasvetljavanjem činjeničnog stanja čini pobijanu presudu nezakonitom i predlaže da Vrhovni kasacioni sud uvaži zahtev i ukine ili preinači pobijanu presudu tako što će poništiti osporeno rešenje i utvrditi da je pravo iz patentne prijave P-934/01, podnete 28.12.2001. godine, prestalo da važi po sili zakona dana 29.12.2003. godine ili da poništi osporeno rešenje i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

 

U odgovoru na zahtev protivna stranka ističe da u svemu ostaje pri navodima iz osporenog rešenja.

 

            Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' broj 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao:

 

            Zahtev je neosnovan.

 

            Prema obrazloženju pobijane presude, pravilno je osporenim rešenjem odbijen zahtev tužioca za priznavanje patentne prijave P-934/01 od 28.12.2001. godine, jer je u sprovedenom upravnom postupku utvrđeno da pronalazak ne ispunjava uslove za zaštitu patenta i da ne postoje uslovi za dalje vođenje postupka s obzirom da tužilac nije u roku 60 dana od dana uručenja rezultata ispitivanja dostavio odgovor na isti, pa je prijava ostala neuredna.

 

            Ocenjujući zakonitost pobijane presude Vrhovni kasacioni sud nalazi da je presuda doneta bez povreda pravila postupka i uz pravilnu primenu materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje.

 

            Vrhovni kasacioni sud je cenio navode zahteva da Upravni sud nije dao suštinske razloge za neodržavanje javne rasprave koju je, po mišljenju podnosioca, bilo neophodno održati, pa je našao da su neosnovani. Iz obrazloženja pobijane presude se vidi da je sud rešavao na osnovu člana 33. stav 2. Zakona o upravnim sporovima, jer je našao da predmet spora ne iziskuje neposredno saslušanje stranaka i posebno utvrđivanje činjeničnog stanja. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je navedeni zaključak Upravnog suda jer iz spisa tuženog organa proizlazi da je u sprovedenom postupku činjenično stanje utvrđeno u dovoljnoj meri za donošenje zakonite presude. Prema punomoćju u spisima, nesporno je da je D.D. dana 01.02.2005. godine ovlastio P.z.z.a.p. P.ad iz B. da, između ostalog, pokreće i preduzima radnje u postupku kod Zavoda za intelektualnu svojinu, i da je navedeni punomoćnik dopisom od 01.02.2005. godine obavestio Zavod za intelektualnu svojinu da je preuzeo zastupanje u predmetu prijave patenta P-934/01. Kako su do navedenog datuma dostavljeni dokazi o plaćanju takse za održavanje prava iz prijave za treću godinu, punomoćnik je nastavio da plaća te takse i za četvrtu i petu godinu, o čemu postoje dokazi u spisima. Zatim, u postupku formalnog ispitivanja prijave dostavio je odgovor na rezultat ispitivanja broj 3349/05 P-934/01/6 od 01.03.2005. godine i na taj način otklonio nedostatke prijave. Nakon objave prijave patenta u ''Službenom glasniku Zavoda za intelektualnu svojinu'' broj 6/2005 punomoćnik je podneo zahtev za suštinsko ispitivanje prijave patenta broj 5897/05 P-934/01/7 od 07.04.2005. godine i dana 09.08.2006. godine mu je uredno uručen rezultat ispitivanja broj 3349/05 - P-934/01 od 01.08.2006. godine, u kome se obaveštava da se u smislu člana 43. stav 1. tačka 4, a u vezi sa članovima 25. i 26. Zakona o patentima zahtev za patent ne može priznati i ostavljen je rok od 60 dana, shodno članu 44. Zakona o patentima, za izjašnjavanje o razlozima zbog kojih se patent ne može priznati. Budući da se punomoćnik nije izjasnio u ostavljenom roku niti je tražio produženje istog, pa tako nije otklonio nedostatke na koje mu je ukazano, osnovano je ocenio Upravni sud da je pravilno odlučeno osporenim rešenjem. Sa navedenih razloga, neosnovani su i navodi iz zahteva da je podnosilac odustao od predmetne patentne prijave propuštanjem plaćanja propisane takse za održavanje prava iz prijave.

 

            Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode zahteva, isticane i u tužbi, pa nalazi da su bez uticaja na drugačije odlučivanje u ovoj upravnoj stvari sa dovoljno jasnih činjeničnih i pravnih razloga, koje u obrazloženju pobijane presude dao Upravni sud, a koje kao pravilne i na zakonu zasnovane u svemu prihvata i ovaj sud.

 

            Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanom presudom nije povređen zakon na štetu podnosioca, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima odlučio kao u dispozitivu.

 

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU

 

dana 14.02.2013. godine, Uzp  535/2012

 

 

 

Zapisničar,                                                                           Predsednik veća - sudija

 

Gordana Bogdanović,s.r.                                                      Snežana Živković,s.r.