U zahtevu za preispitivanje pobijanog rešenja, podnetom od strane punomoćnika tužilaca V.J., advokata iz K., zavedenom u Vrhovnom kasacionom sudu pod brojem Uzp 731/2015, podnosioci ističu da ne može da se prihvati zaključak Upravnog suda da tužioci nisu bili stranke u postupku koji je prethodio donošenju osporenog rešenja, jer protiv njih nije vođen upravni postupak, već protiv A. ''T.'' iz K., pa da se, po nalaženju Upravnog suda, u ovoj upravnoj stvari nije vodio postupak po zahtevu određenog fizičkog ili pravnog lica, već postupak kontrole rada Akcionarskog društva od strane NBS, zbog čega strankama nije priznato svojstvo stranke u upravnom sporu, pa je tužba odbačena. Smatraju da tužioci, kao većinski akcionari A. ''T.'' iz K., jesu aktivno legitimisani za podnošenje tužbe u upravnom sporu pred Upravnim sudom, jer je, kao pravna posledica donošenja rešenja osporenog u upravnom sporu, nastupilo po automatizmu otvaranje postupka likvidacije nad A. ''T.'' iz K., bez ikakvog prethodnog ispitivanja razloga za to. Kako je danom donošenja rešenja o otvaranju postupka likvidacije određen likvidacioni upravnik, prestala su ovlašćenja za zastupanje odgovornih lica A. ''T.'', koje od tog trenutka ne može samostalno da štiti svoje interese, usled prestanka ovlašćenja zakonskog zastupnika. Likvidacioni upravnik je odbio da podnese tužbu Upravnom sudu protiv pobijanog akta, pa je A. ''T.'' iz K. de facto lišeno prava na pravni lek protiv rešenja IONBS, što je neodrživa pravna situacija i predstavlja povredu prava garantovanih Ustavom RS iz člana 21. stav 2, člana 36. stav 2. i člana 58, kao i pravo na pristup sudu iz člana 6. Evropske deklaracije. Smatraju da u upravnom sporu može da se pojavi i lice koje nije bilo stranka u upravnom postupku koji je prethodio podnošenju tužbe ako je povređeno neko pravo ili na zakonu zasnovan interes tog lica. Ističu da imaju na zakonu zasnovane interese, koji su povređeni osporenim aktom tuženog organa, pa predlažu da sud zahtev uvaži, ukine pobijano rešenje Upravnog suda i predmet vrati tom sudu na ponovno odlučivanje.

U zahtevu za preispitivanje pobijanog rešenja, podnetom od strane punomoćnika D.B., advokata iz B., zavedenom u Vrhovnom kasacionom sudu pod akta i povrede pravila postupka koja je od uticaja na rešenje stvari, podnosioci ističu da je pobijano rešenje doneto uz bitne povrede odredaba relevantni navodi prigovora na rešenje o odbačaju tužbe, a čime su povređene i odredbe člana 4, člana 11. i člana 39. Zakona o upravnim sporovima. Imajući u vidu odredbe člana 29. i člana 65. Zakona o osiguranju, nesumnjiv je, po nalaženju podnosilaca zahteva, pravni interes za pobijanje rešenja o oduzimanju dozvole za rad A. ''T.'' iz K. Ukazuju na odredbu člana 32. Ustava Republike Srbije i odredbu člana 7. Zakona o Ustavnom sudu, pa predlažu da sud zahtev uvaži, pobijano rešenje ukine i predmet vrati Upravnom sudu na ponovno odlučivanje.

Protivna stranka, u odgovoru na zahtev, predlaže da sud zahtev odbije.

Postupajući po podnetim zahtevima i ispitujući pobijano rešenje u granicama zahteva, a u smislu odredbe člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao:

Zahtevi su neosnovani.

Prema razlozima obrazloženja pobijanog rešenja, pravilno je, po nalaženju veća Upravnog suda, sudija pojedinac ocenio da tužioci nisu ovlašćeni za pokretanje i vođenje upravnog spora protiv osporenog rešenja o oduzimanju dozvole za obavljanje poslova osiguranja Akcionarskom društvu za osiguranje ''T.'' iz K., jer iz odredaba Zakona o osiguranju i Zakona o privrednim društvima ne proizlazi da akcionari imaju neposredan i na zakonu zasnovani interes za osporavanje zakonitosti rešenja o oduzimanju dozvole za rad koje je guverner Narodne banke doneo u postupku kontrole tehničkih rezervi i zakonitosti poslovanja osiguravajućeg društva. Po nalaženju veća Upravnog suda, akcionari osiguravajućeg društva ni pojedinačno, a ni skupno, nemaju aktivnu legitimaciju za podnošenje tužbe protiv rešenja o oduzimanju dozvole za rad osiguravajućeg društva, zbog čega je rešenje sudije pojedinca o odbacivanju takve tužbe pravilno i na zakonu zasnovano, pa je veće Upravnog suda, na osnovu odredbe člana 27. stav 1. i stav 3. Zakona o upravnim sporovima, prigovor tužilaca odbilo.

Ocenjujući zakonitost pobijanog rešenja, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilno veće Upravnog suda odbilo prigovor tužilaca na rešenje o odbačaju tužbe protiv rešenja Izvršnog odbora Narodne banke Srbije iz Beograda o oduzimanju dozvole za rad. Ovo stoga, što tužioci nisu učestvovali u postupku koji je prethodio donošenju osporenog rešenja o oduzimanju dozvole A. ''T.'' iz K. Kako nisu učestvovali u postupku koji je prethodio donošenju osporenog rešenja, nisu imali svojstvo stranke u tom postupku, pa ne mogu da budu ni tužioci u upravnom sporu protiv osporenog rešenja. Stoga su suprotni navodi podnosilaca zahteva neosnovani.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode zahteva i našao je da nisu osnovani, da ne postoje povrede zakona na koje je zahtevima ukazano, pa je, na osnovu odredbe člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u dispozitivu presude.

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU dana 19.05.2016. godine, Uzp 632/2015

Zapisničar,                                                                                                                 Predsednik veća – sudija,

Vesna Mraković,s.r.                                                                                                 Mirjana Ivić,s.r.