Uzp 7/2022 4.2.7; zaštita prava stečajnih upravnika

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Uzp 7/2022
18.03.2022. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula i Marine Milanović, članova veća, sa savetnikom Ljiljanom Petrović, kao zapisničarem, odlučujući o zahtevu AA iz ..., ul. ... br. .., koju zastupa punomoćnik Darko Kostović, advokat iz ..., ul. ..., za preispitivanje sudske odluke – presude Upravnog suda 27 U 11133/17 od 10.11.2021. godine, sa protivnom strankom Agencijom za licenciranje stečajnih upravnika sa sedištem u Beogradu, Terazije 23, u predmetu inspekcijskih mera, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 18.03.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

Zahtev se ODBIJA.

ODBIJA SE zahtev podnositeljke zahteva za naknadu troškova.

O b r a z l o ž e nj e

Pobijanom presudom, stavom I dispozitiva, odbijena je tužba podnositeljke zahteva podneta protiv rešenja Agencije za licenciranje stečajnih upravnika broj IX- 34-1791/2016-05 od 19.04.2017. godine, kojom je, stavom prvim dispozitiva, stečajnom upravniku AA, broj licence .., izrečena mera javne opomene i novčana kazna u iznosu od 800.000,00 dinara, zbog toga što je, obavljajući dužnost stečajnog upravnika, u stečajnim postupcima koji se vode pred Privrednim sudom u Beogradu i to: 1) St ../2010 nad stečajnim dužnikom „ECO ORGANIC LIFE“ d.o.o. u stečaju iz Beograda, sprovela postupak prodaje nepokretne imovine – građevinskog zemljišta na kome stečajni dužnik nije upisan kao titular prava svojine i kupcu tu imovinu bez pravnog osnova – zaključenog i overenog ugovora o kupoprodaji predala u posed, s obzirom da je ugovor o kupoprodaji javni beležnik odbio da overi, a potom je raspolagala novčanim sredstvima koja su uplaćena na račun stečajnog dužnika na ime kupoprodaje, tako što je ista raspodelila poveriocima, na koji način je povredila odredbe člana 27. stav 4. i člana 133. stav 12. Zakona o stečaju, Pravilnika o utvrđivanju nacionalnih standarda za upravljanje stečajnom masom – Nacionalni standard o načinu i postupku unovčenja imovine stečajnog dužnika – Nacionalni standard broj 5 i čl. 3. i 6. Kodeksa etike za stečajne upravnike; 2) St ../2014 nad stečajnim dužnikom GTP „Trešnja“ d.o.o. u stečaju iz Beograda nije izvršila potpun i sveobuhvatni popis imovine stečajnog dužnika – nije popisala stambeno-poslovni objekat u Beogradu (bliže naveden u ovom stavu dispozitiva) vlasništvo stečajnog dužnika niti je ovu nepokretnost evidentirala u izveštaju o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika (EFI) i početnom stečajnom bilansu, pa samim tim u listi poverilaca nije evidentirala ni poverioca - pritužioca BB, u čiju korist su u listu nepokretnosti upisani tereti na toj imovini stečajnog dužnika, a pri tome je iz stečajne mase izlučivala stanove, odnosno poslovni prostor koji se nalazi u istom stambeno-poslovnom objektu bliže navedenom u obrazloženju ovog rešenja, a o izlučenju nije obavestila pritužioca BB (omaškom označen kao BB1) koji na izlučnoj imovini ima upisan teret u svoju korist, te nije o izlučenju imovine u propisanom roku obavestila ovlašćenu organizaciju - Agenciju za licenciranje stečajnih upravnika, čime je prekršila odredbe člana 27. stav 4. i čl. 106. i 107. Zakona o stečaju i Nacionalnog standarda o popisu imovine, proceni vrednosti i početnom stečajnom bilansu stečajnog dužnika, Nacionalnog standarda o sastavljanju izveštaja stečajnog dužnika o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika, Nacionalnog standarda o izveštavanju i obaveštavanju u Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika i člana 3. stav 1. Kodeksa etike stečajnih upravnika, a što je ocenjeno kao teža povreda dužnosti stečajnog upravnika u smislu čl. 3đ i 3e Zakona o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika. Stavom drugim dispozitiva osporenog rešenja, određeno je da je stečajni upravnik AA dužna da izrečenu novčanu kaznu plati u roku od 15 dana od dana prijema ovog rešenja. Stavom II dispozitiva pobijane presude odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova upravnog spora. U zahtevu za preispitivanje pobijane presude, podnetom zbog povrede zakona i povrede pravila postupka, podnositeljka ponavlja navode tužbe i ističe da joj Upravni sud u upravnom sporu nije dostavio odgovor na tužbu tuženog, te joj je tako onemogućio da se izjasni o navodima iz odgovora na tužbu. Navodi da presuda ne sadrži razloge o bitnim činjenicama za koje sud u obrazloženju presude navodi da su pravilno utvrđene u upravnom postupku, a da su razlozi koji su dati nejasni i protivurečni dokazima sadržanim u spisima. Ukazuje da je u upravnom postupku i upravnom sporu istakla konkretne okolnosti slučaja koje su od uticaja na ocenu postojanja nepravilnosti, a zatim na kvalifikaciju povreda dužnosti, odnosno na ocenu da li je u pitanju lakša ili teža povreda, kao i na odmeravanje vrste i mere izrečene sankcije. Ističe da Upravni sud u obrazloženju pobijane presude samo tvrdi da je tuženi organ detaljno obrazložio utvrđeno činjenično stanje i da je na navode tužilje detaljno odgovorio u obrazloženju rešenja, jer se uvidom u pobijano rešenje očigledno utvrđuje da isto ne sadrži ocenu navoda koje je isticala u svoju odbranu. Takođe navodi da u upravnom sporu nije utvrđeno da propusti ili nepravilnosti u radu tužilje imaju značajan negativan uticaj i posledice na stečajnu masu poverioca i treća lica, te da je sud pogrešno zaključio da su ovi navodi koje je isticala neosnovani. Smatra da je nerazumljiv i stav suda da to što je tužilja predala imovinu „u posed kupca koji je sin osnivača stečajnog dužnika, a koji je istu kupio za 20% vrednosti procenjene imovine... predstavlja konkretnu štetu za stečajne poverioce“, budući da u spisima predmeta ne postoji nijedan dokaz na okolnost da je predmetna imovina stečajnog dužnika prodata za cenu koja je niža od neke druge po kojoj je mogla biti prodata. Predlaže da Vrhovni kasacioni sud zahtev uvaži, a pobijanu presudu preinači ili ukune, a traži naknadu troškova postupka.

Protivna stranka u odgovoru na zahtev predlaže da sud isti odbije. Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva u smislu odredbe člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' broj 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev neosnovan.

Prema razlozima obrazloženja pobijane presude, pravilno je tuženi organ utvrdio da je tužilja obavljajući dužnost stečajnog upravnika počinila više nepravilnosti u radu, i to u dva različita stečajna postupka, zbog čega je u jednom stečajnom postupku razrešena dužnosti stečajnog upravnika. Upravni sud navodi da je u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom „ECO ORGANIC LIFE“ d.o.o. tužilja sprovela postupak prodaje nepokretne imovine – građevinskog zemljišta na kome stečajni dužnik nije upisan kao titular prava svojine, a zatim da je tu imovinu bez pravnog osnova – zaključenog i overenog ugovora o kupoprodaji predala u posed kupcu i raspolagala novčanim sredstvima koja su uplaćena na račun stečajnog dužnika na ime kupoprodaje tako što je ista raspodelila poveriocima. Takođe navodi da u stečajnom postupku nad stečajnim dužnikom GTP „Trešnja“ d.o.o, tužilja nije u skladu sa zakonom izvršila potpun i sveobuhvatni popis imovine stečajnog dužnika, jer nije popisala stambeno-poslovni objekat u Beogradu (sa podacima o površinama, vlasničkom statusu, teretima i procenjenim vrednostima), niti je ovu nepokretnost evidentirala u izveštaju o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika (EFI) i početnom stečajnom bilansu, pa samim tim u listi poverilaca nije evidentirala ni poverioca- pritužioca BB, u čiju korist su u listu nepokretnosti upisani tereti na toj imovini stečajnog dužnika. Pored toga, tužilja je iz stečajne mase izlučivala imovinu stečajnog dužnika (koju prethodno nije popisala), a o izlučenju nije obavestila pritužioca BB koji na izlučenoj imovini ima upisan teret u svoju korist i u propisanom roku nije obavestila ovlašćenu organizaciju - Agenciju za licenciranje stečajnih upravnika, na koji način je onemogućila imenovanog razlučnog poverioca da učestvuje u postupku i zaštiti svoje pravo, a ovlašćenu organizaciju da vrši stručni nadzor. Po nalaženju Upravnog suda, pravilno je tuženi organ ocenio da je tužilja zbog navedenih propusta i nepravilnosti u radu učinila težu povredu dužnosti stečajnog upravnika u smislu čl. 3đ i 3e Zakona o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika, zbog čega joj je osnovano izrečena mera za težu povredu dužnosti stečajnog upravnika - javna opomena i novčana kazna u iznosu navedenom u dispozitivu osporenog rešenja. Upravni sud je kao neosnovane ocenio navode tužbe, budući da obrazloženje osporenog rešenja sadrži činjenice u pogledu većih propusta i nepravilnosti koje je tužilja učinila obavljajući dužnost stečajnog upravnika svojim radnjama učinjenim bez pravnog osnova i propustom da postupi po odredbama Zakona o stečaju.

Ocenjujući zakonitost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je presuda doneta bez povrede pravila postupka u kojoj su ocenjena sva pitanja i okolnosti koja su mogla da budu od uticaja na zakonitost osporenog rešenja. Obrazloženje pobijane odluke sadrži jasne i određene razloge kojima se sud rukovodio pri oceni zakonitosti osporenog rešenja, koje prihvata i ovaj sud. Ovo stoga što se iz spisa predmeta vidi da je Disciplinsko veće Agencije za licenciranje stečajnih upravnika nesumnjivo utvrdilo da je podnositeljka zahteva AA obavljajući dužnost stečajnog upravnika u dva različita stečajna postupka počinila težu povredu dužnosti u smislu čl. 3đ i 3e Zakona o Agenciji za licencciranje stečajnih upravnika, na način bliže opisan u obrazloženju osporenog rešenja. Zbog izvršenih povreda radne dužnosti, i po oceni ovog suda, izrečene mere su primerene težini izvršenih povreda, kao i propisanoj odgovornosti stečajnog upravnika koji je povredio imperativne odredbe zakona i nacionalnih standarda i oštetio poverioce.

Odredbom člana 27. stav 4. Zakona o stečaju („Službeni glasnik RS“ br. 104/09, 99/11... 71/12-odluka US i 83/14) propisano je da stečajni upravnik obavlja svoje poslove samostalno i s pažnjom dobrog stručnjaka, u skladu sa ovim zakonom, nacionalnim standardima za upravljanje stečajnom masom i kodeksom etike.

Prema odredbi člana 106. stav 1. istog zakona stečajni upravnik popisuje stvari koje ulaze u stečajnu masu, uz naznačenje njihove procene u visini očekivanog unovčenja. Ako je to potrebno, stečajni upravnik će, uz saglasnost stečajnog sudije, procenu vrednosti stvari poveriti veštaku.

Odredbama člana 107. istog zakona je propisano: da je stečajni upravnik dužan da sastavi listu svih poverilaca za koje je saznao iz poslovnih knjiga i ostale dokumentacije stečajnog dužnika i iz drugih podataka kao i iz prijave potraživanja (stav 1); da se u listi iz stava 1. ovog člana posebno evidentiraju razlučni, založni i izlučni poverioci i zaposleni kod stečajnog dužnika za iznose neisplaćenih zarada (stav 2); da se za svakog poverioca u listi navode podaci o: 1) poslovnom imenu odnosno imenu i sedištu odnosno prebivalištu sa kontakt adresom; 2) iznosu potraživanja, sa određivanjem glavnog duga i obračunom kamata; 3) pravnom osnovu potraživanja; 4) stvarima na kojima postoji razlučno ili izlučno potraživanje (stav 3); da se izuzetno od stava 3. ovog člana, za založne poverioce u listi navode podaci iz stava 3. tač. 1) i 4) ovog člana (stav 4).

Odredbom člana 3đ stav 3. Zakona o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika („Službeni glasni RS“ br. 84/04, 104/09 i 89/15) propisano je da se težom povredom dužnosti u smislu ovog zakona smatraju veći propusti i nepravilnosti u radu stečajnog upravnika i povrede propisa kojima se uređuje stečaj koje imaju značajan negativan uticaj i posledice na stečajnu masu, poverioce ili treća lica, kao i nepostupanje po nalogu supervizora i ponovljeno ili kontinuirano uskraćivanje saradnje ovlašćenim licima Agencije, odnosno onemogućavanje Agencije u vršenju stručnog nadzora. Prema odredbi 3e stav 2. ovog zakona, u slučaju teže povrede dužnosti, disciplinsko veće može izreći javnu opomenu, novčanu kaznu i meru oduzimanja licence, s tim da se novčana kazna može izreći u iznosu od 100.000,00 do 1.000.000,00 dinara.

Odredbama člana 2. stav 1. tač. 2) i 3) Pravilnika o utvrđivanju nacionalnih standarda za upravljanje stečajnom masom („Službeni glasnik RS“ br. 13/10) utvrđeni su: Nacionalni standard o popisu imovine, proceni vrednosti i početnom stečajnom bilansu stečajnog dužnika - Nacionalni standard broj 2, kojim je propisano da stečajni upravnik, između ostalog, vrši popis celokupne imovine stečajnog dužnika, uključujući i popis dužnika stečajnog dužnika i Nacionalni standard o sastavljanju izveštaja stečajnog upravnika o ekonomsko-finansijskom položaju dužnika - Nacionalni standard broj 3, kojim je propisano da izveštaj o ekonomsko- finansijskom položaju dužnika, pored ostalog, sadrži prikaz imovine koja je u vlasništvu ili koju koristi stečajni dužnik, uključujući i imovinu koja je u vlasništvu stečajnog dužnika, ali se u trenutku otvaranja stečaja ne nalazi u državini stečajnog dužnika.

Odredbom člana 3. stav 1. Kodeksa etike stečajnih upravnika („Službeni glasnik RS“ br. 11/10), propisano je da je stečajni upravnik u obavezi da poslove obavlja na profesionalan način, savesno i blagovremeno, kao i da održava nivo profesionalnog znanja i veština potrebnih za obavljanje tih poslova.

Kod navedenog, i po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak Upravnog suda da je tuženi organ osporenim rešenjem, nakon zakonito sprovedenog postupka u kome nije bilo povreda pravila od uticaja na rešenje stvari, potpuno i nesumnjivo utvrdio odlučne činjenice i na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio merodavno pravo na koje se pozvao.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovani su navodi zahteva da pobijana presuda ne sadrži razloge o bitnim činjenicama, odnosno da su dati razlozi nejasni i protivrečni dokazima sadržanim u spisima predmeta. U pravnosnažno okončanom postupku ocenjeni su navodi podnositeljke koje je isticala u svoju odbranu. Upravni sud je u obrazloženju svoje presude ocenio da u konkretnom slučaju postoje teže povrede dužnosti koje je podnositeljka zahteva učinila u oba predmetna stečajna postupka obavljajući dužnost stečajnog upravnika, kao i da konstatovane povrede i nepravilnosti imaju značajan negativan uticaj i posledice na stečajnu masu, poverioca i treća lica.

Vrhovni kasacioni sud je kao neosnovan ocenio navod zahteva da je Upravni sud povredio pravila postupka time što tužilji nije dostavio odgovor na tužbu tuženog i onemogućio joj da se izjasni o navodima iz odgovora na tužbu. Odredbama Zakona o upravnim sporovima nije ustanovljena obaveza suda da tužiocu dostavi odgovor tuženog na tužbu, kako pogrešno smatra podnositeljka zahteva. Načelo zaštite procesne ravnopravnosti stranaka u upravno-sudskom postupku obezbeđuje se, pored ostalog, dostavljanjem tužbe na odgovor tuženoj strani, pri čemu je odgovor na tužbu tuženog, saglasno odredbi člana 30. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, pravo ali ne i obaveza tuženog. Jednakopravnost stranaka u upravnom sporu obezbeđuje se, dakle, na taj način što se povodom predmeta upravnog spora omogućuje tužiocu da podnese tužbu, a tuženom da odgovori na navode tužbe i izjasni se o tužbenom zahtevu.

Imajući u vidu izloženo, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u stavu prvom dispozitiva ove presude.

Kako je zahtev za preispitivanje sudske odluke odbijen, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 74. Zakona o upravnim sporovima shodnom primenom odredbe člana 165. stav 1. u vezi člana 153. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20), odbio zahtev podnositeljke za naknadu troškova i odlučio kao u stavu drugom dispozitiva presude.

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU

Zapisničar,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća – sudija,

Ljiljana Petrović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić