.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Uzp 89/2018
11.07.2018. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Ivić, predsednika veća, Katarine Manojlović Andrić i Branka Stanića, članova veća, sa savetnikom Vesnom Mraković, kao zapisničarem, odlučujući po zahtevu Privrednog društva ''AA'' iz ..., ..., za preispitivanje sudske odluke – presude Upravnog suda 14 U 12194/17 od 29.12.2017. godine, uz učešće Komisije za zaštitu konkurencije Republike Srbije, Beograd, Savska ulica 25/IV, kao protivne stranke, u predmetu zaštite konkurencije, u nejavnoj sednici veća, održanoj dana 11.07.2018. godine, doneo je
P R E S U D U
Zahtev se ODBIJA.
O b r a z l o ž e nj e
Pobijanom presudom odbijena je tužba podnosioca zahteva, podneta protiv rešenja Komisije za zaštitu konkurencije Republike Srbije broj 6/0-03-23/17-11 od 12.07.2017. godine, kojim je utvrđeno da je koncentracija nastala sticanjem pojedinačne kontrole od strane društva ''AA'' iz ... nad društvom ''BB'' iz ..., sprovedena suprotno zakonskoj obavezi pribavljanja prethodnog odobrenja za sprovođenje koncentracije od Komisije za zaštitu konkurencije. Istim rešenjem utvrđeno je da koncentracija ispunjava uslove dozvoljenosti iz odredbe člana 19. Zakona o zaštiti konkurencije i određena je mera zaštite konkurencije učesniku na tržištu, podnosiocu zahteva, u obliku obaveze plaćanja novčanog iznosa u visini od 6.718.337,50 dinara.
U zahtevu za preispitivanje pobijane presude, podnetom zbog povrede zakona, drugog propisa ili opšteg akta i povrede pravila postupka koja je mogla da bude od uticaja na rešenje stvari, podnosilac ističe da presuda ima nedostataka zbog kojih ne može da se ispita, da je izreka presude nerazumljiva, protivrečna sama sebi i razlozima presude, te da uopšte nema razloga i da u njoj nisu navedeni razlozi o bitnim činjenicama, a dati razlozi su nejasni, protivrečni, kao i da o bitnim činjenicama postoji protivrečnost između onoga što se u razlozima presude navodi o sadržini izvedenih dokaza. Ističe da je kupovinom udela u visini od 50% stekao zajedničku kontrolu nad društvom ''BB'' sa VV. Ova koncentracija je odmah prijavljena Komisiji dana 23. i 25.02.2015. godine, posle čega je Komisija donela rešenja kojim se koncentracija odobrava. Godinu dana posle toga član društva ''BB'' – VV, sa kojim je podnosilac imao zajedničku kontrolu, odlučio je da istupi iz društva, te se, u skladu sa odredbama čl. 161. i 162. Zakona o privrednim društvima, obratio podnosiocu sa ponudom za prodaju svog udela od 50% u društvu ''BB''. Podnosilac je prihvatio ponudu i time je postao vlasnik 100% udela u društvu. Nije podneo prijavu Komisiji za zaštitu konkurencije kada je došlo do prenosa i ostalih 50%, rukovodeći se stavom 2. člana 17. Zakona o zaštiti konkurencije. Zaključak Komisije je donet dana 13.03.2015. godine i prošlo je malo više od godinu dana od kada je došlo do prve promene u udelima u društvu ''BB'', a nova promena se odigrala među istim učesnicima. Smatra da je zakonom propisano jasno i nedvosmisleno da se predmetna norma odnosi na učesnike na tržištu, što su u ovom slučaju privredna društva, a ne njihovi vlasnici. Ukazuje na to, da suština Zakona jeste da zaštiti tržište od ostvarivanja dominantnog položaja nekog društva, što su Komisija i Sud izgubili iz vida. Smatra da nema mesta određivanju mere zaštite konkurencije koja na tržištu nije povređena, već je trebalo odrediti drugu upravnu meru propisanu zakonom, što je upravo mera procesnog penala. Ukazuje na to da je Komisija prekludirana da odredi meru procesnih penala, jer je odredbom člana 70. stav 4. Zakona propisano da mera plaćanja procesnog penala ne može da se odredi, niti naplati, protekom jedne godine od dana propuštanja radnje iz stava 1. ovog člana, a zaključak o pokretanju postupka radi ispitivanja koncentracije je donet 28.12.2016. godine, dakle, posle više od godinu dana. Smatra da u konkretnom slučaju nema mesta primeni mera zaštite konkurencije, zbog toga što tuženi organ nije doneo rešenje u roku od četiri meseca od dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti, u smislu odredbe člana 62. stav 4. Zakona o zaštiti konkurencije. Predlaže da Vrhovni kasacioni sud pobijanu presudu ukine ili preinači.
Protivna stranka, u odgovoru na zahtev, predlaže da Vrhovni kasacioni sud isti odbije.
Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, a u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao:
Zahtev je neosnovan.
Prema razlozima obrazloženja pobijane presude, tuženi organ je pravilno ocenio da je tužilac ispunio uslove propisane odredbom člana 61. stav 1. tačka 2. Zakona o zaštiti konkurencije, pa je pravilno utvrdio da je tužilac, kao učesnik koji stiče kontrolu u smislu odredbe člana 63. stav 3. Zakona, imao obavezu da prijavi koncentraciju, koja do dana donošenja zaključka o pokretanju ispitnog postupka nije bila prijavljena u skladu sa Zakonom. Upravni sud, takođe, ocenjuje da je tuženi organ, na osnovu Ugovora o prenosu udela u privrednom društvu ''BB'' iz ..., pravilno utvrdio da je koncentracijom tužilac postao jedini vlasnik društva ''BB'', jer je on već bio njegov suvlasnik sa udelom od 50% osnovnog kapitala društva. Upravni sud je našao da je pravilno zaključio tuženi organ da je izvršena promena kontrole iz zajedničke u pojedinačnu kontrolu nad društvom ''BB'', te da postoji obaveza podnošenja prijave koncentracije zbog sticanja pojedinačne kontrole nad privrednim društvom, nastale zaključenjem ugovora od 25.12.2015. godine, koju tužilac nije izvršio.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pobijana presuda Upravnog suda doneta u postupku u kome nije bilo povrede pravila postupka od uticaja na rešenje upravne stvari, te da su njome raspravljena sva pitanja od uticaja na donošenje zakonite odluke, a razlozi obrazloženja su jasni i potpuni, pa ih u svemu prihvata i ovaj sud. Ovo stoga, što je pravilno, i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u upravnom postupku ocenjeno da se u konkretnom slučaju radi o sticanju pojedinačne kontrole nad društvom ''BB'', zbog čega je i nastala nova koncentracija, te da je postojala obaveza tužioca da podnese prijavu koncentracije zbog sticanja pojedinačne kontrole nad privrednim društvom, nastale zaključenjem ugovora od 25.12.2015. godine, koju tužilac nije prijavio tuženom organu, pa su suprotni navodi zahteva neosnovani. Pravilno je zaključivanje tuženog organa i Upravnog suda da u svim slučajevima promene oblika kontrole definisane u odredbi člana 5. stav 2. Zakona o zaštiti konkurencije, usled prelaska iz zajedničke u pojedinačnu kontrolu nad ciljnim društvom, dolazi do nove koncentracije u smislu odredbe člana 17. stav 1. tačka 2. Zakona, koja mora da bude prijavljena Komisiji radi odobrenja u roku iz člana 63. stav 1. Zakona.
Vrhovni kasacioni sud je posebno cenio navode zahteva prema kojima u konkretnom slučaju nije bilo mesta primeni mera zaštite konkurencije, već je trebalo odrediti meru procesnog penala u smislu odredbe člana 70. stav 1. tačka 3. Zakona o zaštiti konkurencije (''Službeni glasnik RS'' 51/09 i 95/13), pa je našao da oni nisu osnovani. Kako u konkretnom slučaju postupak nije pokrenut prijavom koncentracije, već po službenoj dužnosti, u cilju ispitivanja postojanja i dozvoljenosti koncentracije u smislu odredbe člana 19. Zakona o zaštiti konkurencije, pravilno je određena mera zaštite konkurencije, a ne mera procesnog penala.
Pravilno je, takođe, tuženi organ odredio meru zaštite konkurencije u smislu odredbe člana 57. stav 1. u vezi sa članom 68. stav 1. tačka 4. Zakona o zaštiti konkurencije, jer je postupak pokrenut zaključkom po službenoj dužnosti, iz razloga što je koncentracija sprovedena bez izdatog odobrenja za sprovođenje koncentracije u smislu odredbe člana 65. Zakona. Kako podnosilac zahteva u konkretnom slučaju nije podneo prijavu koncentracije, pokrenut je postupak, koji, pored ispitivanja koncentracije, obuhvata i postupak ispitivanja postojanja eventualne povrede Zakona, te se rokovi na koje se podnosilac zahteva poziva, a koji su propisani odredbama člana 65. stav 1. i člana 62. stav 4. Zakona, ne primenjuju. Preduslov za primenu navedenih odredaba Zakona o zaštiti konkurencije je postojanje prijave konkurencije, koja je u konkretnom slučaju izostala.
Nalazeći da ostali navodi zahteva nisu od uticaja na drugačije odlučivanje o zakonitosti pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u dispozitivu presude.
PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU
dana 11.07.2018. godine, Uzp 89/2018
Zapisničar Predsednik veća – sudija
Vesna Mraković,s.r. Mirjana Ivić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
