U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Branka Stanića i Branislava Bosiljkovića, članova veća, sa savetnikom Dragicom Vranić, kao zapisničarem, odlučujući o zahtevu AA iz ..., ... ..., koga zastupa punomoćnik Milan S. Milosavljević, advokat iz ..., ... ..., za preispitivanje sudske odluke – presude Upravnog suda 27 U 9517/18 od 12.02.2021. godine, sa protivnom strankom Ministarstvom odbrane Republike Srbije, Sektor za ljudske resurse, Uprava za kadrove, u predmetu prestanka profesionalne vojne službe - ponavljanje postupka, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 26.05.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

Zahtev se ODBIJA.

ODBIJA SE zahtev podnosioca zahteva za naknadu troškova.

O b r a z l o ž e nj e

Pobijanom presudom odbijena je tužba podnosioca zahteva podneta protiv rešenja Ministarstva odbrane Republike Srbije, Sektor za ljudske resurse, Uprava za kadrove broj 1618-8 od 16.05.2018. godine, koje je doneto u izvršenju presude Upravnog suda 19 U 17866/15 od 02.03.2018. godine, a kojim je odbijen, kao neosnovan, predlog tužioca za ponavljanje postupka u pravnoj stvari prestanka profesionalne vojne službe, okončanog Naredbom pomoćnika načelnika GŠ VS za ŠONID, pov. br. ...-... od 04.09.2001. godine.

U zahtevu za preispitivanje pobijane presude podnetom zbog povrede zakona i povrede pravila postupka, podnosilac zahteva ističe da je pogrešan stav Upravnog suda da se ponavljanje postupka okončanog rešenjem donetim na podlozi falsifikovane isprave može dozvoliti samo pod uslovom da je u posebnom krivičnom postupku utvrđeno krivično delo falsifikovanja isprave od strane odgovornog lica. Ukazuje da u konkretnom slučaju postojanje krivičnog dela falsifikovanja isprave nije moglo biti utvrđeno osuđujućom presudom jer je nadležni tužilac odbacio podnetu krivičnu prijavu zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja, a što je donosiocu osporenog rešenja bilo poznato. Smatra da je u takvoj situaciji organ uprave bio dužan da sam raspravi to pitanje kao prethodno na osnovu odredbe člana 134. ZUP-a, pogotovu što je krivična prijava podneta protiv NN izvršilaca na osnovu dokaza – akta Ministarstva odbrane – Inspektorat odbrane od 28.01.2013. godine iz kojeg proizlazi da je krivično delo učinjeno. Predlaže da Vrhovni kasacioni sud zahtev uvaži i pobijanu presudu preinači ili ukine, a ističe i zahtev za naknadu troškova postupka.

Protivna stranka u odgovoru na zahtev predlože da sud zahtev odbije kao neosnovan.

Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, a u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' broj 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev neosnovan.

Prema obrazloženju pobijane presude, tuženi organ je, postupajući u izvršenju presude Upravnog suda 19 U 17866/15 od 02.03.2018. godine, odbio kao neosnovan predlog tužioca za ponavljanje postupka okončanog Naredbom pomoćnika načelnika GŠ VS za ŠONID, pov. br. 6-8 od 04.09.2001. godine. Tužilac je ponavljanje postupka tražio jer je smatrao da je naredba doneta na osnovu falsifikovane isprave – Nalaza, ocene i mišljenja Više vojnolekarske komisije pri VP ... ... od 03.09.2001. godine, što je zakonski razlog za ponavljanje postupka na osnovu člana 239. tač. 2) u vezi sa članom 243. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“ broj 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“ broj 30/10), na osnovu koga je traženo ponavljanje postupka, kao i na osnovu člana 176. stav 1. tačka 8. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 18/16). Po oceni Upravnog suda, ponavljanje postupka okončanog rešenjem donetim na podlozi falsifikovane isprave može se, na osnovu odredbe člana 176. stav 1. tačka 8. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 18/16), dozvoliti samo pod uslovom da je u posebnom krivičnom prostupku utvrđeno krivično delo falsifikovanja isprave od strane odgovornog lica. Kako u spisima predmeta nema takvog dokaza, odnosno kako tužilac u predlogu za ponavljanje postupka nije učinio verovatnim razloge zbog kojih zahteva ponavljanje postupka, tuženi organ je primenom člana 179. stav 1. i člana 181. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku, trebalo da podneti zahtev odbaci. Međutim, time što je meritorno odlučio tako što je predlog odbio priznao je tužiocu više prava nego što mu po zakonu pripada, pa navedena povreda, po oceni Upravnog suda, nije od uticaja na drugačiju odluku suda po tužbi.

Ocenjujući zakonitost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je ona doneta bez povrede pravila postupka i uz pravilnu primenu materijalnog prava. Pobijanom presudom ocenjena su sva pitanja i okolnosti koje su mogle da budu od uticaja na zakonitost osporenog rešenja, a obrazloženje pobijane odluke sadrži jasne i određene razloge kojima se Upravni sud rukovodio pri oceni zakonitosti osporenog rešenja, koje u svemu prihvata i ovaj sud.

Odredbom člana 176. stav 1. tačka 8. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 18/16), koji se u ovom slučaju primenjuje na osnovu odredbe člana 213. stav 2. istog zakona, propisano je da se postupak koji je okončan rešenjem protiv kojeg ne može da se izjavi žalba (konačno rešenje) ponavlja ako je rešenje doneto na osnovu lažne isprave ili lažnog iskaza svedoka ili veštaka ili kao posledica drugog krivičnog dela.

Odredbom člana 179. stav 1. istog zakona propisano je da stranka mora da u zahtevu za ponavljanje postupka učini verovatnim razloge zbog kojih zahteva ponavljanje postupka, a prema članu 181. srav 2. nadležni organ rešenjem odbacuje zahtev koji nije blagovremen, nije dozvoljen ili koji je izjavljen od neovlašćenog lica ili u kome razlog za ponavljanje postupka nije učinjen verovatnim.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak Upravnog suda da tužilac nije učinio verovatnim postojanje zakonskog razloga za ponavljanje postupka iz odredbe 176. stav 1. tačka 8. Zakona o opštem upravnom postupku, jer se ponavljanje postupka okončanog rešenjem donetim na osnovu falsifikovane isprave može dozvoliti samo pod uslovom da je u posebnom krivičnom prostupku utvrđeno krivično delo falsifikovanja isprave, a što ovde nije slučaj.

Vrhovni kasacioni sud je cenio navode zahteva kojima se ukazuje da je organ uprave bio dužan da sam raspravi pitanje postojanja krivičnog dela falsifikovanja isprave kao prethodno pitanje, u situaciji kada postojanje krivičnog dela falsifikovanja isprave nije moglo biti utvrđeno osuđujućom presudom, jer je nadležni tužilac odbacio podnetu krivičnu prijavu zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja, pa je našao da je neosnovan. Ovo stoga što Zakon o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 18/16) takvu mogućnost ne propisuje. Stav Vrhovnog suda Srbije prema kome takva dužnost suda postoji, a na koji se pozvao podnosilac zahteva, zasnivao se na odredbi člana 243. ranije važećeg Zakona o opštem upravnom postupku, kojim je bilo propisano da se postupak može ponoviti iz razloga navedenih u članu 239. tačka 2. tog zakona i ako se krivični postupak ne može sprovesti, ili ako postoje okolnosti zbog kojih se taj postupak ne može pokrenuti.

Imajući u vidu izloženo, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u prvom stavu dispozitiva ove presude.

S obzirom na to da je zahtev za preispitivanje sudske odluke odbijen, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 74. Zakona o upravnim sporovima shodnom primenom odredbe člana 165. stav 1. u vezi člana 153. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 87/18), odlučio kao u drugom stavu dispozitiva presude.

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU

dana 26.05.2021. godine, Uzp 94/2021

Zapisničar,                                                                                                        Predsednik veća – sudija,

Dragica Vranić,s.r.                                                                                        Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić