Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Uzp1 2/2020
29.04.2021. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula i Slađane Nakić Momirović, članova veća, sa savetnikom Ljiljanom Petrović, kao zapisničarem, odlučujući povodom Odluke Ustavnog suda Už – 10131/16 od 28.01.2020. godine, po zahtevu privrednog društva „Eko engineering 2000” DOO iz Mladenovca i AA, preduzetnika, BB iz ..., koje zastupa zajednički punomoćnik Dragana Srećković, advokat iz …, ul. … broj …/…, za preispitivanje sudske odluke – presude Upravnog suda 22 U 7496/14 od 24.03.2016. godine, sa protivnim strankama Republičkom komisijom za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i „Eko signal“ d.o.o Beograd, u predmetu zaštite prava u postupku javne nabavke, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 29.04.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

Zahtev se ODBIJA.

O b r a z l o ž e nj e

Pobijanom presudom odbijena je tužba podnosilaca zahteva, podneta protiv rešenja Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki broj 4-00- 541/2014 od 04.04.2014. godine, kojim je stavom prvim dispozitiva odbijen zahtev grupe ponuđača koju čine „Eko engineering 2000“ d.o.o.Mladenovac i AA, preduzetnik, BB, ..., ..., podnet u otvorenom postupku javne nabavke dobara –isporuka i ugradnja rezervnih delova i elemenata podzemnih kontejnera, JN br.O.P. 3/2014, naručioca JKP „Gradska čistoća“ Beograd, kao neosnovan. Stavom drugim dispozitiva, odbijen je zahtev na naknadu troškova postupka podnosioca zahteva, grupe ponuđača koju čine „Eko engineering 2000“ d.o.o. Mladenovac i AA, preduzetnik, BB, ..., ..., kao neosnovan.

U zahtevu za preispitivanje pobijane presude, podnetom zbog povrede zakona i pravila postupka, podnosilac zahteva ističe da je Upravni sud pobijanu presudu doneo prihvatajući ocenu tuženog organa u svemu na štetu tužilaca. Navodi da tuženi organ prilikom donošenja osporenog rešenja nije postupio na osnovu člana 158. stav 1. Zakona o javnim nabavkama, jer odluku nije doneo u zakonskom roku od 20 dana od dana prijema urednog zahteva za zaštitu prava. Ukazuju da je Upravni sud potpuno pogrešno i netačno zaključio da tužioci nisu dokazali da ispunjavaju uslove predviđene članom 75. stav 1. tačka 3) navedenog zakona, jer nijedna od dve dostavljene potvrde APR-a ne potvrđuje da nije registrovano da privrednom subjektu nije izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti koja je na snazi na dan 21.01.2014. godine, kada je poziv za podnošenje ponuda objavljen, te da se ponuda ponuđača „Eko engineering 2000“ odnosi na dan 04.02.2014. godine, a potvrda APR-a koja je dostavljena za ponuđača AA preduzetnika, BB, odnosi na dan 06.02.2014. godine. Ističu da se potvrde APR-a odnose na period do 04.02.2014. godine i do 06.02.2014. godine za oba ponuđača iz zajedničke ponude i obuhvataju i dan 21.01.2014.goine, i ne odnose se samo na dan kada su izdate. Ukazuju da ponuda izabranog ponuđača „Eko Signal“d.o.o. iz Beograda na osnovu Odluke Naručioca JKP „Gradska čistoća“ nije odgovarajuća u smislu odredaba člana 3. stav 1. tačka 32) ZJN-a, jer u delu tehničkih uslova predviđenih javnom nabavkom O.P.Z/2012 izabrani ponuđač nije potpuno ispunio sve tehničke specifikacije. Predložu da Vrhovni kasacioni sud donese presudu kojom će zahtev uvažiti i ukinuti presudu Upravnog suda 22 U 7946/14 od 24.03.2016. godine i predmet vratiti Upravnom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Protivna stranka Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki u ponovnom postupku povodom Odluke Ustavnog suda Už – 10131/2016 od 28.01.2020. godine, u odgovoru na zahtev ostala je u svemu pri razlozima iz osporenog rešenja kojim je odbijen, kao neosnovan, zahtev za zaštitu prava podnosioca zahteva.

Protivna stranka „Eko signal“ d.o.o. Beograd nije dostavio odgovor na zahtev.

Vrhovni kasacioni sud je o zahtevu odlučivao u ponovnom postupku u izvršenju Odluke Ustavnog suda Už 10131/2016 od 28.01.2020. godine, kojom je usvojena ustavna žalba Privrednog društva „Eko engineering“ d.o.o. iz Mladenovca i AA i utvrđeno da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Uzp 300/16 od 01. septembra 2016. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravno sredstvo, zajemčeno odredbom člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije. Istom odlukom poništeno je rešenje Vrhovnog kasacionog suda Uzp 300/16 od 01. septembra 2016. godine i određeno da ovaj sud donese novu odluku o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za preispitivanje presude Upravnog suda U 7496/14 od 24. marta 2016. godine.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Uzp 300/16 od 01.09.2016. godine odbačen je, kao nedozvoljen, zahtev podnosioca ustavne žalbe za preispitivanje presude Upravnog suda 22 U 7496/14 od 24.03.2016. godine, sa obrazloženjem da je Republička komisija o podnetom zahtevu za zaštitu prava odlučivala u svojstvu drugostepenog organa u upravnom postupku.

Postupajući po podnetom zahtevu u izvršenju Odluke Ustavnog suda Už – 10131/2016 od 28.01.2020. godine, koja je opšteobavezujuća saglasno odredbama člana 166. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/2006) i člana 7. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/2007, 99/2011, 18/2013 – Odluka US, 103/2015 i 40/2015 i dr. zakon), i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, br. 111/09), Vrhovni kasacioni sud nalazi da je zahtev za preispitivanje pobijane presude dozvoljen.

Po oceni Ustavnog suda izraženoj u Odluci Už – 10131/2016 od 28.01.2020. godine, koju u potpunosti prihvata Vrhovni kasacioni sud, sistem zaštite prava u Zakonu o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 124/12) koji je važio na dan donošenja osporenog rešenja, zasnovan je na načelu dvostepenosti, što podrazumeva da odluku o podnetom zahtevu za zaštitu prava u prvom stepenu donosi naručilac, dok u drugom stepenu odlučuje Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i njene drugostepene odluke podležu sudskoj kontroli u upravnom sporu. Međutim, ukoliko naručilac ne donese rešenje kojim usvaja zahtev za zaštitu prava, već odgovor na zahtev sa kompletnom dokumentacijom dostavi Republičkoj komisiji radi odlučivanja o zahtevu u skladu sa odredbom člana 153. stav 1. tačka 2) Zakona o javnim nabavkama, izostaje odluka naručioca o zahtevu u prvom stepenu a odluku o zahtevu donosi Republička komisija. Saglasno odredbama člana 159. st. 1. i 2. navedenog zakona, protiv odluke Republičke komisije ne može se izjaviti žalba, ali se može pokrenuti upravni spor. Sledom navedenog, u situaciji kada je predmet upravnog spora ocena zakonitosti odluke Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki kojom je o zahtevu za zaštitu prava odlučeno u prvom i jedinom stepenu, protiv pravnosnažne odluke Upravnog suda može se podneti zahtev za preispitivanje sudske odluke Vrhovnom kasacionom sudu na osnovu člana 49. stav 2. tačka 3) Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09).

S obzirom na to da je u ovom konkretnom slučaju pobijanom presudom Upravnog suda odbijena tužba podnosioca zahteva podneta protiv rešenja Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki kojim je odbijen zahtev grupe ponuđača podnet u otvorenom postupku javne nabavke dobara - kao neosnovan, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je zahtev za preispitivanje pobijane presude dozvoljen.

Postupajući ponovo po podnetom zahtevu kao dozvoljenom i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, a u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima, Vrhovni kasacioni sud je našao da zahtev nije osnovan.

Prema razlozima obrazloženja pobijane presude, pravilno je odlučio tuženi organ, kada je dajući dovoljne i jasne činjenične i pravne razloge, osporenim rešenjem odbio kao neosnovan zahtev za zaštitu prava podnosioca zahteva grupe ponuđača (tužilaca u ovom upravnom sporu), u otvorenom postupku javne nabavke dobara – isporuka i ugradnja rezervnih delova i elemenata podzemnih kontejnera, JN br. O.P. 3/2014, naručioca JKP ''Gradska čistoća'' Beograd. Upravni sud nalazi, da je tuženi organ osnovano ocenio da tužioci u postupku javne nabavke nisu dokazali obavezne uslove za učešće u postupku javne nabavke, kod nesporne činjenice da su za oba ponuđača učesnika u zajedničkoj ponudi dostavili potvrde iz APR-a kojima nisu dokazali da ispunjavaju obavezni uslov predviđen članom 75. stav 1. tačka 3) Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“ br.124/12). Ovo stoga što nijedna od dve dostavljene potvrde APR-a ne potvrđuje da nije registrovano da privrednom subjektu nije izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti koja je na snazi na dan 21.01.2014. godine, kao dan kada je poziv za podnošenje ponuda objavljen, s tim da se potvrda APR-a koja je dostavljena za ponuđača ''Eko engineering 2000'' d.o.o. Mladenovac, odnosi na dan 04.02.2014. godine, a potvrda APR-a koja je dostavljena za ponuđača AA preduzetnika, BB, ..., odnosi na dan 06.02.2014. godine. Kako je izabrani ponuđač ''Eko Signal'' d.o.o. Beograd, u predmetnom postupku javne nabavke dostavio sve dokaze saglasno konkursnoj dokumentaciji, Upravni sud je zaključio da je osnovano utvrđeno da je ponuda ovog ponuđača prihvatljiva, saglasno odredbi člana 3. stav 1. tačka 33) navedenog Zakona o javnim nabavkama. Pored toga Upravni sud nalazi da je pravilno tuženi organ primenom odredbe člana 156. stav 3. Zakona o javnim nabavkama, našao da u konkretnom slučaju nema osnova za naknadu troškova tužiocima, budući da zahtev tužilaca za zaštitu prava nije osnovan.

Osporenim rešenjem Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki broj 4-00-541/2014 od 04.04.2014. godine, odbijen je zahtev podnosilaca zahteva podnet u otvorenom postupku javne nabavke dobara-isporuka i ugradnja rezervnih delova i elemenata podzemnih kontejnera, JN br. O.P.3/2014, naručioca JKP „Gradska čistoća“ Beograd, koji zahtev je podnet pošto je naručilac doneo odluku o dodeli Ugovora br. 5/12 od 06.03.2014. godine, kojom je ugovor o javnoj nabavci dodeljen ponuđaču ''Eko Signal'' d.o.o. Beograd, a odbijena, pored ostalih, zajednička ponuda ponuđača učesnika: „Eko Engineering 2000“ d.o.o Mihaila Milovanovića 64 V/10, Mladenovac i preduzetnika AA, ... ... – ... . Prema obrazloženju osporenog rešenja, Republička komisija je našla da su neosnovani svi navodi zahteva i to navodi kojima podnosilac zahteva osporava ocenu svoje ponude kao neprihvatljive, kao i navode zahteva kojima se osporava ponuda izabranog ponuđača kao prihvatljiva. Republička komisija navodi da je iz stanja spisa utvrđeno da je podnosilac zahteva, za oba ponuđača učesnika u zajedničkoj ponudi, dostavio potvrde iz APR-a kojima nije dokazao da ispunjava obavezni uslov predviđen članom 75. stav 1. tačka 3) Zakona o javnim nabavkama, kao i da nijedna od dve dostavljene potvrde APR-a ne potvrđuje da nije registrovano da privrednom subjektu nije izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti koja je na snazi na dan 21.01.2014. godine, kada je poziv za podnošenje ponuda objavljen. Potvrda APR-a koja je dostavljena za ponuđača ''Eko engineering 2000'' d.o.o. Mladenovac se odnosi na dan 04.02.2014. godine, a potvrda APR-a koja je dostavljena za ponuđača AA, preduzetnika, BB, ..., ... ..., odnosi se na dan 06.02.2014. godine. Naručilac je konkursnom dokumentacijom predvideo obavezu ponuđača da ponudi dobra koja odgovaraju tehničkoj specifikaciji, a kao jedan od tri dokaza kojima ponuđač dokazuje da ponuđena dobra odgovaraju tehničkoj specifikaciji, predvideo je dostavljanje tehničkog lista za komponente od kojih je kanta izrađena (smola, zaštitni premazi), te je izabrani ponuđač dostavio tehnički list komponenti kante (stakleni mat, samogasiva smola, parafin) koji je overio svojim pečatom, s tim da naručilac nije konkursnom dokumentacijom zahtevao da ponuđači dostave tehnički list proizvođača, niti je naveo bilo koji drugi zahtev koji se odnosi na traženi tehnički list, osim da se odnosi na komponente od kojih je kanta izrađena. Naručilac je konkursnom dokumentacijom zahtevao da ponuđači ispunjavaju dodatni uslov da raspolažu neophodnim poslovnim kapacitetom za pozicije 2.1., 2.2. i 2.3. tehničke specifikacije, i da proizvođač ponuđenih kanti posluje po standardima iz klase ISO 9001 i ISO 14001, kao i dokazi koji moraju da dostave u cilju dokazivanja ispunjenosti ovog uslova, jeste važeći sertifikat iz klase ISO 9001 i ISO 14001 za proizvođača kanti koje se nude. Takođe, proizlazi da je izabrani ponuđač proizvođač kanti koje nudi (a navedene su u pozicijama 2.1. 2.2. i 2.3. iz tehničke specifikacije), kao i da je za sebe kao proizvođača kanti dostavio tražene dokaze, odnosno važeće sertifikate iz klase ISO 9001 i ISO 14001, čiji se obim registracije odnosi na proizvodnju, konsalting, projektovanje i prodaju komunalne opreme. Podnosilac zahteva dostavio je naručiocu predmetni zahtev dana 14.03.2014. godine, nakon isteka roka kada je podnetim zahtevom mogao da ospori sadržinu konkursne dokumentacije, jer u ovoj fazi predmetnog postupka nakon donošenja odluke o dodeli ugovora u skladu sa odredbom člana 149. stav 10. Zakona o javnim nabavkama, ne postoji zakonska mogućnost da ponuđači osporavaju sadržinu konkursne dokumentacije, te je sve navode podnosioca zahteva ocenio kao neosnovane i primenom odredbe člana 157. stav 6. tačka 2. Zakona o javnim nabavkama, odlučio kao u izreci rešenja.