Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
Kž I 718/05
26.09.2005. godina
Beograd

U IME NARODA

 

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Gorana Čavline i Bate Cvetkovića, članova veća i savetnika Nebojše Pavlovića, zapisničara, u krivičnom predmetu optužene AA, zbog krivičnog dela razbojničke krađe iz čl.167. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije, odlučujući o žalbi Okružnog javnog tužioca u Čačku, izjavljenoj protiv presude Okružnog suda u Čačku K.132/04 od 31.03.2005. godine, u sednici veća održanoj u smislu čl.375. Zakonika o krivičnom postupku, u odsustvu uredno obaveštenih, optužene AA, njenog branioca, advokata AB i Republičkog javnog tužioca, dana 26.09.2005. godine, doneo je

 

P R E S U D U

 

Delimičnim uvaženjem žalbe Okružnog javnog tužioca u Čačku, PREINAČUJE SE u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, presuda Okružnog suda u Čačku K.132/04 od 31.03.2005. godine, tako što Vrhovni sud optuženoj AA zbog krivičnog dela razbojničke krađe iz čl.167. stav 1. KZ RS, za koje je oglašena krivom tom presudom, IZRIČE uslovnu osudu kojom joj utvrđuje kaznu zatvora u trajanju od 11 - jedanaest meseci i istovremeno određuje da se ta kazna neće izvršiti ukoliko u roku od 3 - tri godine ne počini novo krivično delo i kojom joj nalaže da se podvrgne lečenju na slobodi od zavisnosti psihoaktivnih supstanci, tako da ova mera može trajati najduže 2 - dve godine, s tim što će se uslovna osuda opozvati, ukoliko se optužena bez opravdanog razloga ne podvrgne lečenju ili lečenje samovoljno napusti.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

Presudom Okružnog suda u Čačku K.132/04 od 31.03.2005. godine, optužena AA oglašena je krivom zbog krivičnog dela razbojničke krađe iz čl.167. stav 1. KZ RS i za isto joj je izrečena uslovna osuda tako što joj je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 10 - deset meseci i istovremeno određeno da se kazna neće izvršiti pod uslovom da u roku od 2 - dve godine ne učini novo krivično delo i uz uslov da se optužena podvrgne obaveznom lečenju zavisnosti od psihoaktivnih supstanci u trajanju od 2 - dve godine, u ustanovi otvorenog tipa. Sem toga, tom presudom je još odlučeno da optužena na ime paušala plati iznos od 2.000,00 dinara a na ime troškova krivičnog postupka iznos od 50.000,00 dinara.

 

Protiv označene presude Okružnog suda u Čačku, žalbu je izjavio Okružni javni tužilac u Čačku, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, odluke o krivičnoj sankciji i zbog mere bezbednosti, sa predlogom da Vrhovni sud uvaženjem žalbe ukine pobijanu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, ili da presudu preinači tako što će optuženoj AA za izvršeno krivično delo izreći kaznu zatvora u efektivnom trajanju.

 

Branilac optužene AA, advokat AB, je u izjavljenom odgovoru na žalbu izneo, da je žalba Okružnog javnog tužioca u Čačku neosnovana i da je kao takvu treba odbiti. Branilac je u žalbi zahtevao da zajedno sa optuženom, u smislu čl.375. ZKP, bude obavešten o sednici veća.

 

Republički javni tužilac je u podnesku Ktž.859/05 od 04.05.2005. godine, predložio Vrhovnom sudu da uvaži kao osnovanu žalbu Okružnog javnog tužioca u Čačku.

 

Pošto je postupljeno u smislu čl.375. Zakonika o krivičnom postupku, Vrhovni sud je održao sednicu veća u odsustvu uredno obaveštenih Republičkog javnog tužioca, optužene AA i njenog branioca, advokata AB, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta zajedno sa pobijanom presudom, koju je ispitao i u smislu čl.380. ZKP, pa je po oceni navoda i predloga u izjavljenoj žalbi, navoda i predloga iz odgovora na žalbu i predloga Republičkog javnog tužioca iz citiranog podneska, našao:

 

U prvostepenom postupku nisu učinjene niti prvostepena presuda sadrži one bitne povrede odredaba krivičnog postupka a ni povrede krivičnog zakona, na koje Vrhovni sud, kao drugostepeni, u smislu čl.380. ZKP pazi po službenoj dužnosti.

 

Žalbeni navodi Okružnog javnog tužioca u Čačku kojim osporava prvostepenu presudu zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz čl.368. stav 1. tač.11. ZKP, tako što ukazuje da je izreka prvostepene presude nerazumljiva i protivrečna razlozima, te da su i razlozi presude protivrečni sadržini isprava i zapisnika sa glavnog pretresa, po oceni ovoga suda su neosnovani, jer nasuprot navodima u žalbi, u pobijanoj presudi dati su dovoljni i jasni razlozi o odlučnim činjenicama koji nisu protivrečni, a što je sve u skladu sa sadržinom dokaza izvedenih na glavnom pretresu. Sem toga, s obzirom da je prvostepena presuda delimičnim uvaženjem žalbe Okružnog javnog tužioca, preinačena u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, otklonjene su i nejasnoće iz izreke pobijane presude, na koje je tužilac u žalbi ukazao, iznoseći, da pri izricanju uslovne osude, nalog i uslov u vezi lečenja optužene na slobodi, nisu dati u skladu sa zakonom.

 

Po oceni ovoga suda osnovano se žalbom Okružnog javnog tužioca u Čačku osporava prvostepena presuda zbog odluke o krivičnoj sankciji.

 

Ovo zato jer pravilno utvrđenim okolnostima iz čl.41. OKZ koje su od značaja za izricanje krivične sankcije, prvostepeni sud nije dao odgovarajući značaj kada je optuženoj AA zbog izvršenog krivičnog dela razbojničke krađe iz čl.167. stav 1. KZ RS izrekao uslovnu osudu tako što joj je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 10 - deset meseci i istovremeno odredio da istu neće izdržati pod uslovom da u roku od 2 - dve godine ne učini novo krivično delo i uz uslov da se optužena podvrgne obaveznom lečenju od zavisnosti od psihoaktivnih supstanci u trajanju od 2 - dve godine, u ustanovi otvorenog tipa, a na šta osnovano ukazuje tužilac u izjavljenoj žalbi.

 

Stoga je ovaj sud delimičnim uvaženjem žalbe tužioca, preinačio prvostepenu presudu u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je optuženoj AA za izvršeno već citirano krivično delo iz čl.167. stav 1. KZ RS izrekao uslovnu osudu, kojom joj je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 11 - jedanaest meseci i istovremeno odredio da se ta kazna neće izvršiti ukoliko optužena u roku od tri godine ne počini novo krivično delo i kojom joj je naložio da se podvrgne lečenju na slobodi od zavisnosti psihoaktivnih supstanci, s tim što će se uslovna osuda opozvati ukoliko se optužena iz opravdanog razloga ne podvrgne lečenju ili lečenje samovoljno napusti, nalazeći da će se ovako izrečenom uslovnom osudom, koja u sebi sadrži i nalog za lečenje optužene na slobodi, u okviru opšte svrhe izricanja krivičnih sankcija iz čl.5. stav 2. OKZ, ostvariti svrha uslovne osude iz čl.51. istog zakona.

 

Iz iznetih razloga, a na osnovu čl.391. stav 1. ZKP, odlučeno je kao u izreci ove presude.

 

 

Zapisničar, Predsednik veća-sudija,

Nebojša Pavlović, s.r. Janko Lazarević, s.r.

 

 

Za tačnost otpravka

vg