Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
Kž I 891/05
30.06.2005. godina
Beograd

U IME NARODA

 

Vrhovni sud Srbije, u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: Nikole Latinovića, predsednika veća, Zorana Savića, Miodraga Vićentijevića, Ljubomira Vučkovića i Milene Savatić, članova veća, savetnika Vrhovnog suda, Dragice Gajić, zapisničara, u krivičnom predmetu protiv optuženog AA i dr, zbog krivičnog dela neovlašćeno stavljanje u promet opojnih droga iz člana 245. stav 1. OKZ i krivičnog dela omogućavanje uživanja opojnih droga iz člana 246. stav 1. OKZ, rešavajući o žalbi branioca optuženog – advokata AB, izjavljenoj protiv presude Okružnog suda u Kragujevcu, K. 17/05 od 21. februara 2005. godine, u sednici veća održanoj u smislu člana 375. ZKP, u prisustvu branioca optuženog AB, dana 30. juna 2005. godine, doneo je

 

P R E S U D U

 

Delimičnim uvažavanjem žalbe branioca optuženog AA, PREINAČUJE SE, samo u pogledu odluke o kazni, presuda Okružnog suda u Kragujevcu, K. 17/05 od 21. februara 2005. godine, tako što Vrhovni sud optuženom AA, za krivično delo neovlašćeno stavljanje u promet opojnih droga iz člana 245. stav 1. OKZ, za koje je oglašen krivim pod tačkom 1 izreke prvostepene presude, UTVRĐUJE, kaznu zatvora u trajanju od tri godine, i zadržavajući kao pravilno utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od šest meseci, za krivično delo omogućavanje uživanja opojnih droga iz člana 246. stav 1. OKZ za koje je oglašen krivim pod tačkom 2 izreke prvostepene presude, pa ga za dela u sticaju OSUĐUJE na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od tri godine i dva meseca u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 04. januara 2005. godine pa nadalje, dok se u ostalom delu žalba branioca optuženog AA, ODBIJA kao neosnovana.

 

 

O b r a z l o ž e nj e

 

Navedenom presudom Okružnog suda u Kragujevcu, optuženi AA oglašen je krivim pod tačkom 1 za krivično delo neovlašćeno stavljanje u promet opojnih droga iz člana 245. stav 1. OKZ za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od četiri godine, i za krivično delo omogućavanje uživanja opojnih droga iz člana 246. stav 1. OKZ za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci, pa je za dela u sticaju osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od četiri godine i dva meseca, uz uračunavanje vremena provedenog u pritvoru od 04. januara 2005. godine pa nadalje. Istom presudom optužena BB oglašena je krivom zbog krivičnog dela neovlašćenog držanja opojnih droga iz člana 245. stav 3. OKZ, za koje joj je izrečena uslovna osuda tako što joj je utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ako optužena u roku od jedne godine ne učini novo krivično delo.

 

Prema optuženima je na osnovu člana 69. u vezi člana 245. stav 5. OKZ izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta, pa se od optuženog AA oduzima opojna droga heroin bruto mase 46,6 grama, a od optužene BB opojna droga heroin bruto mase 1,2 grama. Optuženi su obavezani da sudu na ime troškova krivičnog postupka plate iznos od po 1.500,00 dinara a na ime paušala po 20.000,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude.

 

Protiv navedene presude, žalbu je izjavio branilac optuženog, adv. AB, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona i odluke o krivičnoj sankciji, s`predlogom da se prvostepena presuda ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili preinači i optuženom izrekne blaža kazna zatvora. U žalbi je, pored ostalog, zahtevano da branilac optuženog bude obavešten o sednici veća drugostepenog suda.

 

Republički javni tužilac Srbije, podneskom Ktž. broj 1037/05 od 25. maja 2005. godine predložio je da se žalba branioca optuženog AA, odbije kao neosnovana i prvostepena presuda potvrdi.

 

Pošto je u svemu postupio u smislu člana 375. ZKP, Vrhovni sud je održao sednicu veća, na kojoj je razmotrio sve spise ovog predmeta zajedno sa pobijanom presudom, koju je ispitao u smislu člana 380. ZKP, pa je po oceni navoda u žalbi, navedenog pismenog predloga Republičkog javnog tužioca, i datih objašnjenja branioca optuženog za navode i predloge iz žalbe, našao:

 

Prvostepena presuda ne sadrži bitne povrede odredaba krivičnog postupka niti povredu krivičnog zakona, na štetu optuženog, na koje drugostepeni sud, povodom žalbe, pazi po službenoj dužnosti, u smislu člana 380. stav 1. tačka 1. i 2. ZKP.

 

Žalbom branioca optuženog ne osporava se da je optuženi priznao izvršenje krivičnih dela za koja je oglašen krivim i osuđen, ali navodi da se u radnjama optuženog opisanim pod tačkom 2 izreke prvostepene presude ne stiču elementi krivičnog dela omogućavanje uživanja opojne droge iz člana 246. stav 1. OKZ, budući da je BB njegova nevenčana supruga, da oni zajedno žive u kući njegove majke i da su zajedno uživali drogu.

 

Izneti žalbeni navodi su neosnovani.

 

Optuženi AA je tokom postupka detaljno objasnio da je u kritičnom periodu opojnu drogu dao radi uživanja optuženoj BB, a što je i ona potvrdila. U takvim radnjama optuženog, po oceni Vrhovnog suda, a kako je to pravilno i našao i prvostepeni sud, stiču se svi elementi krivičnog dela omogućavanje uživanja opojne droge iz člana 246. stav 1. OKZ, i to što je optužena BB nevenčana supruga optuženog AA, je bez uticaja na postojanje krivičnog dela i krivične odgovornosti optuženog. Takođe, u radnjama optuženog stiču se i svi elementi krivičnog delo neovlašćeno stavljanje u promet opojnih droga iz člana 245. stav 1. OKZ i na postojanje istog, bez uticaja su žalbeni navodi branioca optuženog da optuženi nije prodavao heroin u vidu zanimanja, jer ova činjenica ne predstavlja elemenat bića krivičnog dela u pitanju.

 

Prema tome, Vrhovni sud nalazi da je činjenično stanje u ovoj krivično-pravnoj stvari pravilno i potpuno utvrđeno i da je na isto pravilno primenjen krivični zakon, kada su radnje optuženog pod tačkom 1 izreke prvostepene presude pravno kvalifikovane kao krivično delo neovlašćeno stavljanje u promet opojnih droga iz člana 245. stav 1. OKZ, a radnje opisane pod tačkom 2 izreke prvostepene presude, kao krivično delo omogućavanje uživanja opojnih droga iz člana 246. stav 1. OKZ. Razloge prvostepenog suda date u tom pravcu, kao jasne, logične i uverljive u celosti prihvata i ovaj sud, s`toga se, suprotni žalbeni navodi branioca optuženog kojima se prvostepena presuda pobija zbog povrede krivičnog zakona, ocenjuju kao neosnovani.

 

Međutim, Vrhovni sud nalazi da su osnovani žalbeni navodi branioca optuženog, kojima se prvostepena presuda pobija zbog odluke o kazni.

 

Naime, Vrhovni sud nalazi da su pravilno utvrđene sve okolnosti relevantne za odmeravanje kazne optuženog, ali da tim okolnostima, nije dat odgovarajući značaj, što je za posledicu imalo izricanje neadekvatne kazne zatvora čije trajanje nije srazmerno sa društvenom opasnošću krivičnih dela i optuženog kao učinioca.

 

Vrhovni sud je, s`toga, uzimajući u obzir olakšavajuće okolnosti da je optuženi priznao izvršenje krivičnih dela, da je izrazio kajanje za izvršenje istih, da je lošeg materijalnog stanja, a dajući i otežavajućoj okolnosti, da je ranije osuđivan, onaj značaja koji u slučaju optuženog i zaslužuje, optuženom, uz primenu odredaba o ublažavanju kazne, za krivično delo neovlašćeno stavljanje u promet opojnih droga iz člana 245. stav 1. OKZ, utvrdio kaznu zatvora u trajanju od tri godine, a zadržavajući kao pravilno utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od šest meseci za krivično delo omogućavanje uživanja opojnih droga iz člana 246. stav 1. OKZ, osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od tri godine i dva meseca, ocenjujući ovako odmerenu kaznu srazmernu težini krivičnih dela i stepenu krivične odgovornosti optuženog kao učinioca, te neophodno, ali dovoljno za ostvarivanje zakonom predviđene svrhe kazne u članu 33. OKZ.

 

Prema optuženom je pravilno iz rečena mera bezbednosti iz člana 69. u vezi člana 245. stav 5. OKZ.

 

Sa iznetih razloga, na osnovu člana 391. ZKP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci ove presude, s`tim što se nije upuštao u ispitivanje presude u odnosu na optuženu BB jer u odnosu na nju nije bilo žalbe ovlašćenih procesnih subjekata.

 

Zapisničar, Predsednik veća-sudija,

Dragica Gajić, s.r. Nikola Latinović, s.r.

 

Za tačnost otpravka

 

JČ