Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 101/2020 od 28.05.2020. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog Žarka Matovića, branioca okrivljenog Žarka Matovića, advokata Branislava Stanimirovića, žalba okrivljene Anđelke Zeljković i branioca okrivljene Anđelke Zeljković, advokata Sanje Pavlović i presuda Višeg suda u Beogradu K. br. 519/18 od 15.10.2019. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljene Anđelke Zeljković, advokat Jelena Drecun zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da se pobijane presude ukinu i predmet vrati na ponovnu odluku Apelacionom sudu u Beogradu ili na suđenje drugom veću prvostepenog suda ili da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, preinači pobijane presude, tako što će okrivljenu Anđelku Zeljković oglasiti krivom za izvršenje krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a. stav 2. Krivičnog zakonika. Branilac je predložio da bude obavešten o sednici veća i da se izvršenje pravnosnažne presude Višeg suda u Beogradu K. br. 519/18 od 15.10.2019. godine odloži shodno članu 488. stav 3. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je po oceni navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljene u podnetom zahtevu ukazuje da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na taj način što nije primenjen zakon koji je bio najblaži za okrivljenu Anđelku Zeljković, odnosno nije primenjen Krivični zakonik objavljen u „Službenom glasniku RS“, broj 35/2019 koji je stupio na snagu dana 01.12.2019. godine i koji predviđa novu inkriminaciju u članu 246a. stav 2. KZ (neovlašćeno držanje u velikoj količini supstanci ili preparata koji su proglašeni za opojnu drogu). Ukoliko se pođe od toga da u odnosu na okrivljenu Anđelku Zeljković u spisima predmeta ne postoji ni jedan dokaz koji upućuje na to da je opojnu drogu držala radi dalje prodaje, jasno je da se u odnosu na nju morala primeniti pravna kvalifikacija iz člana 246a. stav 2. Krivičnog zakonika.

Po oceni ovog suda, ovakav činjenični opis radnje izvršenja „da je dana 02.10.2015. godine sa okrivljenim Žarkom Matovićem u uračunljivom stanju, svesni svog dela i njegove protivpravnosti, čije su izvršenje i hteli neovlašćeno radi prodaje držali supstancu proglašenu za opojnu drogu i to ...“ dat u izreci prvostepene presude sadrži sve činjenice i okolnosti koje predstavljaju zakonska obeležja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika za koje je okrivljena i oglašena krivom pravnosnažnom presudom.

Stoga se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje da se u radnjama okrivljene stiču zakonska obeležja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a. stav 2. Krivičnog zakonika, te da je pravnosnažnim presudama na štetu okrivljene povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Pored navedenog, branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je okrivljena Anđelka Zeljković oglašena krivom da je kao saizvršilac izvršila krivično delo iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, iako u spisima predmeta ne postoji ni jedan dokaz koji upućuje na to da je opojnu drogu držala radi dalje prodaje, odnosno da bi se kod drugačije utvrđenih činjenica radnja okrivljene mogla drugačije kvalifikovati, na koji način polemiše sa činjeničnim utvrđenjima suda u pogledu oblika vinosti.

Kako članom 485. stav 4 ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koje imaju u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, Vrhovni kasacioni sud je zahtev branioca okrivljene Anđelke Zeljković u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća - sudija

Marija Ribarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić