Пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 101/2020 од 28.05.2020. године одбијене су као неосноване жалбе окривљеног Жарка Матовића, браниоца окривљеног Жарка Матовића, адвоката Бранислава Станимировића, жалба окривљене Анђелке Зељковић и браниоца окривљене Анђелке Зељковић, адвоката Сање Павловић и пресуда Вишег суда у Београду К. бр. 519/18 од 15.10.2019. године је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац окривљене Анђелке Зељковић, адвокат Јелена Дрецун због повреде закона из члана 439. тачка 2) Законика о кривичном поступку, са предлогом да се побијане пресуде укину и предмет врати на поновну одлуку Апелационом суду у Београду или на суђење другом већу првостепеног суда или да Врховни касациони суд усвоји захтев за заштиту законитости, преиначи побијане пресуде, тако што ће окривљену Анђелку Зељковић огласити кривом за извршење кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а. став 2. Кривичног законика. Бранилац је предложио да буде обавештен о седници већа и да се извршење правноснажне пресуде Вишег суда у Београду К. бр. 519/18 од 15.10.2019. године одложи сходно члану 488. став 3. ЗКП.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку (ЗКП) па је у седници већа коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљене, сматрајући да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те је по оцени навода изнетих у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован у делу који се односи на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, док је у осталом делу недозвољен.

Бранилац окривљене у поднетом захтеву указује да је побијаним пресудама учињена повреда кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП на тај начин што није примењен закон који је био најблажи за окривљену Анђелку Зељковић, односно није примењен Кривични законик објављен у „Службеном гласнику РС“, број 35/2019 који је ступио на снагу дана 01.12.2019. године и који предвиђа нову инкриминацију у члану 246а. став 2. КЗ (неовлашћено држање у великој количини супстанци или препарата који су проглашени за опојну дрогу). Уколико се пође од тога да у односу на окривљену Анђелку Зељковић у списима предмета не постоји ни један доказ који упућује на то да је опојну дрогу држала ради даље продаје, јасно је да се у односу на њу морала применити правна квалификација из члана 246а. став 2. Кривичног законика.

По оцени овог суда, овакав чињенични опис радње извршења „да је дана 02.10.2015. године са окривљеним Жарком Матовићем у урачунљивом стању, свесни свог дела и његове противправности, чије су извршење и хтели неовлашћено ради продаје држали супстанцу проглашену за опојну дрогу и то ...“ дат у изреци првостепене пресуде садржи све чињенице и околности које представљају законска обележја кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. Кривичног законика за које је окривљена и оглашена кривом правноснажном пресудом.

Стога се неосновано захтевом за заштиту законитости указује да се у радњама окривљене стичу законска обележја кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а. став 2. Кривичног законика, те да је правноснажним пресудама на штету окривљене повређен кривични закон из члана 439. тачка 2) ЗКП.

Поред наведеног, бранилац у захтеву за заштиту законитости истиче да је окривљена Анђелка Зељковић оглашена кривом да је као саизвршилац извршила кривично дело из члана 246. став 1. Кривичног законика, иако у списима предмета не постоји ни један доказ који упућује на то да је опојну дрогу држала ради даље продаје, односно да би се код другачије утврђених чињеница радња окривљене могла другачије квалификовати, на који начин полемише са чињеничним утврђењима суда у погледу облика виности.

Како чланом 485. став 4 ЗКП који прописује разлоге због којих окривљени односно његов бранилац сходно правима које имају у поступку у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП, могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања у правноснажној пресуди, Врховни касациони суд је захтев браниоца окривљене Анђелке Зељковић у овом делу оценио као недозвољен.

Из изнетих разлога Врховни касациони суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП и члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 485. став 4. ЗКП, одлучио као у изреци пресуде.

Записничар – саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Председник већа - судија

Марија Рибарић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Бата Цветковић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић